Ta organizacija navodi da taj Zakon ne bi smeo da se menja „sve dok iz Nacrta ne budu uklonjene norme kojima se umanjuje dostignuti nivo prava“, kao i da ostale norme treba poboljšati na osnovu predloga međunarodnih stručnjaka, civilnog društva i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji nisu uvaženi u novom nacrtu zakona.
„Propuštena je prilika da se poboljšaju i druge norme, na primer u vezi sa izborom i razrešenjem Poverenika, a sistem za izvršenje njegovih rešenja nije dovoljno delotvoran i usklađen sa ostatkom pravnog poretka“, navodi se u saopštenju.
Transparentnost Srbija navodi i da je decembarski Nacrt je u odnosu na martovski pogoršan time što je Narodna banka Srbije uz, kako su ocenili, neutemeljeno obrazloženje izuzeta iz nadležnosti Poverenika.
„Nezadovoljnim tražiocima informacija od ovog organa bi tako preostala samo mogućnost vođenja upravnog spora, odnosno jedan umesto dva pravna leka“, dodaje se u saopštenju.
Kao dobre strane najnovijeg nacrta tog zakona, Transparentnost navodi da više nema mogućnosti da organi vlasti, umesto da izvrše rešenje Poverenika, pokrenu upravni spor, kao i da su precizirane norma u vezi sa novouvedenom kategorijom organa vlasti – pravnim licima i preduzetnicima kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.
„Inače ovaj, kao i prethodni nacrt, donosi neka poboljšanja u odnosu na postojeći tekst Zakona, naročito u vezi sa proaktivnim objavljivanjem informacija u Informatorima o radu, koji će biti obavezni za sve organe vlasti i koji će biti objavljeni u mašinski čitljivom obliku“, dodaje se u saopštenju.
autor: MIM
izvor: Beta
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.