Tribina UNS-a „Zaštiti svoja i poštuj tuđa autorska prava“: Novinari uz pomoć udruženja zajednički da se izbore za zaštitu autorskih prava

Kao autorsko delo se, po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, kako su rekli advokati Uroš Nedeljković i Dušan Popović, računa duhovna tvorevina, izražena u određenoj formi koja iziskuje originalnost i kreativnost.  Sud, kako su dodali, kao originalnu autorsku tvorevinu ne tretira vest i izveštaj, a nekad čak ni intervju.

Razlog za to je, objasnio je Popović, činjenica da sud često prepoznaje intervju isključivo kao metod za prikupljanje podataka.

Da je intervju i žanr i metod za prikupljanje podataka i da kao novinarska forma ima jasna obeležja koja je razlikuju od ostalih, podsetio je izvršni urednik N1 Bojan Cvejić. On je apostrofirao da nekad i u vestima i izveštajima novinar može ostaviti „autorski pečat“ i iskazati kreativnost, kao i da dolaženje do informacije često iziskuje trud i iscrpno istraživanje.

Od novinara, dodao je Cvejić, zavisi kakav će biti bekgraund i kako će poređati činjenice po važnosti.

„Kako to da se fotografija sa javnog događaja kojom se prenosi šta se desilo isto kao i izveštajem ili vešću smatra autorskim delom, dok se vest i izveštaj ne smatraju autorskim delom?“, pitao je on.

Kada se radi o nepoštovanju tuđih autorskih prava, Cvejić je rekao da često nije problem to što novinari preuzimaju fotografije sa Gugla, već to što autori često, nakon pet godina, kada istekne period za koji su agencije polagale prava na njihovo autorsko delo, tuže medijske kuće koje su ispod fotgrafije potpisale samo agenciju, a ne i njih.

Izlazak iz ove situacije je, rekao je fotoreporter Goran Sivački, jednostavan, a podrazumeva da medijske kuće vode računa da je ispod svih fotografija koje su preuzele od agencija naveden i autor. Savetovao je novinare da fotografije preuzimaju sa servisa kao što je Shutterstock, gde fotografije plaćaju samo jedan dolar.

„Kada novinar objavi fotografiju bez saglasnosti fotoreportera, to je kao da je ušao u diskont i uzeo hleb, a da ga nije platio“, rekao je on.

Naveo je da su fotoreporteri u boljem položaju jer je lakše dokazati za fotografije da ih je neko preuzeo jer se one, za razliku od teksta, preuzimaju u celosti.

Osvrnuo se i na to da je borba fotoreportera da zaštite svoja autorska prava trajala godinama, ali da su u njoj istrajali jer su se borili zajedno. Dodao je da proces nije bio lak i da su fotoreporteri koji su podnosili tužbe zbog kršenja autorskih prava često plaćali enormne takse, ali da je sve to vredelo.

Veliki deo medijskog ekosistema, naveo je moderator tribine, zamenik direktora i urednik portala novaekonomija.rs Mateja Agatonović, sa zavišću gleda na način na koji fotoreporteri štite svoja prava.

Na ovu borbu bi, istakao je direktor nedeljnika „Vreme“ Stevan Ristić, trebalo da se ugledaju i novinari, čija prava Zakon o autorskom i srodnim pravima nisu dovoljno zaštićena.

„Zakon o autorskom i srodnim pravima nije fer prema novinarskoj profesiji. Voleo bih da iz UNS-a potekne inicijativa, da zajedno prilagodimo zakon i novinarima i da postupimo kao fotoreporteri koji su se zajedno izašli pred donosioce odluka i izborili se da zakon bude fer prema njima“, istakao je on.

Novinari će, rekao je Ristić, teško to samostalno uraditi zato što velikim izdavačima medija koji izbacuju po 400 naslova dnevno ne odgovara da se to ograniči.

„Ipak, mislim da grupa novinara koja neguje profesionalno i autorsko novinarstvo može zajedno sa novinarima i fotoreporterima da pokrene inicijativu i prilagodi zakon. Trpe štetu svi, a posebno oni iz manjih i lokalnih medija“ dodao je on.

Sivački je naveo da će kao član Uprave UNS-a predložiti da UNS pokrene ovakvu inicijativu.