TS je u saopštenju ocenila i da je odluka Saveta REM sporna i zbog načina na koji zakon o elektronskim medijima i Pravilnik REM uredjuju odlučivanje na konkursu.
„Na osnovu člana 92. zakona o elektronskim medijima iz 2014. godine, kriterijumi za odlučivanje o dodeli frekvencija moraju biti izmedju ostalog i ‘merljivi’. Na osnovu Pravilnika REM iz 2016. godine izričito je predvidjeno da Regulator ocenjuje ispunjenost četiri kriterijuma. Stvar je u tome da ni zakon ni Pravilnik REM nisu predvideli proceduru ocenjivanja, već samo to da se odluke donose većinom glasova članova Saveta“, stoji u saopštenju.
Ukoliko bi sistem odlučivanja u REM bio primenjen u drugim oblastima, po oceni TS „to bi bilo isto kao kada bi komisija za javnu nabavku trebalo da odluči na osnovu kriterijuma najniže ponudjene cene, dužine garancije proizvoda i kvaliteta prethodno obavljenih poslova, a da potom, većinom glasova, može da odabere najskupljeg dobavljača sa najslabijom garancijom i velikim brojem prethodnih slučajeva kršenja ugovornih obaveza“.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) odlučio je na jučerašnjoj sednici da nacionalne frekvencije i ubuduće koriste televizije Pink, Hepi, Prva i B92.
Konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija zatvoren je 20. juna, a pored Pinka, Hepija, Prve i B92 prijave su podnele i televizije N1, Nova S, Vesti, BK, Una, Kopernikus, TV2, TV K1, TV Tanjug i Kurir TV.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.