Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu čitave dve godine drži u fioci prijavu uzbunjivača koja tereti za umešanost u korupciju prilikom izdavanja građevinskih dozvola bivšeg zamenika gradonačelnika Valjeva Dragana Jeremića, koji je u međuvremenu napredovao do mesta državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine. Umesto da ispita navode uzbunjivača o umešanosti bivšeg zamenika gradonačelnika i šest opštinskih rukovodilaca u korupciju prilikom izdavanja dozvola, zamenik javnog tužioca u Valjevu Vukašin Vujičić posle dve godine traži da mu uzbunjivač dostavi „potvrdu“ da ima „status uzbunjivača“.
Ni u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu ne znaju da u pravnom sistemu u Srbiji ne postoji pojam statusa uzbunjivača i zahtevaju da ga uzbunjivač dokaže kako bi mu dali informacije o predmetu povezanom sa njegovim uzbunjivanjem.
Ova tužilaštva bi morala da su upoznata sa time da „status uzbunjivača“ ne postoji u srpskom pravosudnom sistemu više od pet godina, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti uzbunjivača. Pre nego što je zakon stupio na snagu „status uzbunjivača“ je dodeljivala Agencija za borbu protiv korupcije i taj status je bio deklarativne prirode i dodeljivan je samo onim uzbunjivačima koji su to tražili, dakle ni tada nije bio uslov da bi se neko smatrao uzbunjivačem.
Od početka primene zakona takav status ne postoji ni deklarativno, nema institucije koja bi mogla da izda takav dokument, a uzbunjivači ostvaruju zaštitu na sudu. Međutim, ni zaštita suda nije uslov da bi se neko smatrao uzbunjivačem.
Na sreću srpskih uzbunjivača, to ko je uzbunjivač određuju odredbe zakona prema kome uzbunjivač može da bude svaki građanin ove zemlje koji ukaže na neku nezakonitost. Upravo ovakve odredbe srpskog Zakona o zaštiti uzbunjivača su ono zbog čega on važi za jedan od najboljih u svetu i njegove odredbe u svoje zakone prepisuju mnoge zemlje.
Jedna od obaveza iz zakona je da se uzbunjivaču dostavljaju informacije iz istrage, između ostalog i zato da uzbunjivačke prijave ne bi ostale u nečijim fiokama.
Tužilac Vujičić iz Valjeva prijavu uzbunjivača u svojoj fioci držao je pune dve godine. A kada su advokati Pištaljke, koji zastupaju uzbunjivača Vladimira Pantića, insistirali da im tužilac dostavi informaciju o tome šta je preduzeo za dve godine da bi ispitao umešanost lokalnog rukovodstva u korupciju, tužilac je odgovorio kontrazahtevom da mu u roku od osam dana Pantić dostavi „potvrdu, to jest akt Agencije za borbu protiv korupcije kojim se potvrđuje da Vladimir Pantić ima status uzbunjivača“.
Pošto su advokati Pištaljke obavestili tužioca da se takva potvrda ne izdaje više od pet godina, tužilac Vujačić je poslao novi dopis kojim advokate i uzbunjivača obaveštava da je prijavu uzbunjivača posle dve godine prosledio Specijalnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu jer on, kako se navodi u dopisu, nije nadležan.
Uzbunjivač Vladimir Pantić je krajem 2017. godine podneo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg zamenika gradonačelnika Valjeva i još šestoro načelnika i šefova gradske uprave za nelegalno izdavanje građevinskih dozvola, odnosno prikrivanje krivičnog dela bespravne gradnje i trgovine uticajem. Najviši funkcioner koga je prijavio uzbunjivač zbog nezakonitosti je Dragan Jeremić, aktuelni državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kako Osnovno tužilaštvo u Valjevu nije uradilo ništa da istraži navode iz prijave uzbunjivača, Pantićevi nadređeni su do sada izbegli odgovornost. Kaznu za krivično delo gradnja bez građevinske dozvole izbegla su i odgovorna lica firmi „Gorenje“ i „Gejt“ kojima su bespravne dozvole izdate i koji su takođe bili obuhvaćeni prijavom uzbunjivača. Sa njima je sklopljen sporazum o primeni načela oportuniteta, po kome je u zamenu za 30.000 dinara, odnosno 50.000 dinara, krivična prijava odbačena.
Vladimir Pantić je odbio da izdaje nelegalne dozvole i ukazao na nezakonitosti prilikom izdavanja građevinskih dozvola, upotrebnih dozvola i drugih odobrenja za investitore. Na taj način su, kako je upozoravao uzbunjivač, pojedini investitori dolazili do stambenog ili poslovnog prostora uz manje troškove. Osim toga, Pantić je prijavio da se usled kršenja propisa pri izradi dozvola zidaju objekti koji nemaju prilaze za osobe sa invaliditetom, decu i stare.
Nedugo pošto je odbio da izda sporne dozvole i pošto je ukazao na nezakonitosti, uzbunjivač Pantić počeo je da trpi pritiske od svojih šefova, pa čak i pretnje da će snositi posledice ukoliko ne izradi nezakonite akte i ne udovolji zahtevima određenih investitora. Dan pošto je firmama „Gorenje“ i „Gejt“ odbio da mimo propisa izda građevinske dozvole i sačinio rešenja o odbacivanju njihovih zahteva, uručeno mu je rešenje o premeštaju. „Neposlušni“ uzbunjivač sklonjen je sa mesta na kojem je imao uvid u dokumentaciju o građevinskim dozvolama na posao u Odsek za vanredne situacije i poslove odbrane, koji je u drugoj zgradi. Posle Pantićevog premeštaja pomenuti investitori su dobili dozvole iako je građevinska inspekcija utvrdila da su oni već otpočeli gradnju i da shodno tome uslovi za izdavanje građevinskih dozvola nisu bili ispunjeni.
Uzbunjivač Pantić je zahvaljujući advokatima Pištaljke dobio u svoju korist presude Vrhovnog kasacionog suda Srbije i Upravnog suda zahvaljujući kojoj je poništeno rešenje žalbene komisije u Valjevu o njegovom premeštaju na drugo radno mesto. Uzbunjivač se trenutno suočava sa mobingom praznog stola, pošto od svojih nadređenih ne dobija nikakve radne zadatke.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.