U prorežimskim medijima Telekom najuspešnija srpska kompanija, u realnosti duguje milijarde

Skupština Srbije je danas usvojila novi Zakon o javnom informisanju kojim je država, uprkos protivljenju medijskih udruženja, Telekomu i zvanično omogućila da osniva svoje medije. Ovo će omogućiti nove poslovne poduhvate na medijskom tržištu državnoj kompaniji koja je prethodnih godina već postala uticajan igrač u svetu medija - što kroz upliv u medijsko vlasništvo uz izbegavanje zakonskih zabrana, što kroz kupovinu niza manjih kablovskih operatera. Dok je deo javnosti to kritikovao, upozoravajući na potencijalno ugrožavanje medijskih sloboda i pluralizma, Telekom je imao moćne zaštitnike - državu i režimske medije koji su ga nekritički predstavljali kao veoma uspešnu kompaniju. Poslednji u nizu je izveštaj Agencije za privredne registre, koji su iskoristili portali od Republike do Blica da Telekom predstave kao „najuspešniju srpsku kompaniju“. Ipak, malo pažljiviji pogled na finansijske izveštaje Telekom grupe pokazuje drugu stranu „uspeha“ - pad dobiti i gotovo dve milijarde evra dugova.

„Telekom Srbija je najprofitabilnija domaća kompanija, zaključak je objavljene analize Agencije za privredne registre“, objavili su gotovo svi mediji bliski vlasti, pohvalno navodeći da je domaći „Telekom četvrti po ostvarenoj neto dobiti, posle NIS-a, Ziđin Majning i Ziđin Koper“.

Svi oni se pozivaju na izveštaj „Sto naj“ koji je 20. oktobra objavila Agencija za privredne registre (APR) u kome su, kako se navodi „date liste prvih sto privrednih društava prema poslovnim prihodima, neto dobitku, poslovnoj imovini i kapitalu, neto gubitku i ukupnom gubitku“. Izveštaj se odnosi na poslovanje kompanija tokom prošle godine i u njemu se Telekom Srbija zaista nalazi na četvrtom mestu prema ostvarenom neto profitu. Prema poslovnoj imovini Telekom se takođe našao na četvrtom mestu, a prema broju zaposlenih na petom mestu.

Foto: Printscreen/Apr.gov.rs

Mediji takođe nisu propustili da istaknu da se Telekom nalazi na prvom mestu po uspešnosti kompanija u sektoru informisanja i komunikacija, kao i da je „daleko iznad konkurencije“, kompanije SBB, čiji su prihodi „čak četiri puta manji“ nego Telekomovi.

Redovni godišnji finansijski izveštaj Telekoma za 2022. (na kome se zasniva izveštaj „Sto naj“) zaista pokazuje da je ova kompanija ostvarila dobit od 13,3 milijarde dinara (113,7 miliona evra), što je za 1,5 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Iako ga je ova neto dobit lansirala u sam vrh uspešnih kompanija, Telekom je tokom prošle godine uvećao i svoje dugove na oko 1,5 milijarde evra (182,7 milijardi dinara), što je oko pola milijarde evra više nego u 2021. godini.

Još sumorniju situaciju otkriva tzv. konsolidovani finansijski izveštaj – finansijski izveštaj o poslovanju ne samo Telekoma već i svih njegovih povezanih kompanija, odnosno ćerki-firmi. Naime, prošle godine je ukupni dug ovih kompanija iznosio gotovo dve milijarde evra. Najveći deo tog duga (oko 1,7 milijardi evra) je za zajmove i kredite. U odnosu na 2021. godinu, dug je uvećan za gotovo 400 miliona evra.

Osim toga, pala je i dobit – iako je Telekom grupa bila u plusu od oko 30 miliona evra na kraju prošle godine, to je skoro duplo manje od bilansa na kraju 2021. godine.

Upravo zbog toga, ekonomski komentator Bogdan Petrović kaže za Raskrikavanje da Telekom Srbija „samo prividno zauzima četvrto mesto po dobitku“.

„S obzirom na to da Telekom ima veliki broj zavisnih privrednih društava, pravu sliku možemo dobiti tek kada pogledamo konsolidovani bilans. U konsolidovani bilans Telekoma su uključena i poslovanja svih zavisnih društava uključujući i preduzeće Arena Channels Group koja je imala gubitak prošle godine od preko 100 miliona evra (12,5 milijardi dinara)“, kaže Petrović.

I ekonomista Mihailo Gajić, predsednik Libeka, konstatuje da je na osnovu konsolidovanog finansijskog izveštaja Telekom grupe teško tvrditi da je to najuspešnija srpska kompanija.

„Ne treba posmatrati jednu izdvojenu metriku kao što je visina prihoda, već bi trebalo posmatrati celokupno poslovanje preduzeća, odnosno različite podatke poput nivoa zaduživanja, visine prihoda, efikasnosti, da bismo mogli reći da li je neko preduzeće zaista uspešno ili nije“, kaže Gajić za Raskrikavanje.

Deo dugova Telekom ima i prema raznim dobavljačima. Bogdan Petrović primećuje da su obaveze Telekom grupe prema dobavljačima u 2022. povećane za oko 130 miliona evra, tako da sada iznose preko 470 miliona evra.

Porast dugova prema dobavljačima, kaže Mihailo Gajić, pokazuje nisku likvidnost firme, odnosno nisku sposobnost Telekoma da isplaćuje svoje kratkoročne obaveze.

„Nisku likvidnost Telekoma vidimo iz toga što su kratkoročne obaveze porasle za 45 milijardi dinara za godinu dana“, ističe Gajić.

On smatra da je ovoliku prezaduženost uzrokovala i borba oko medijskog kolača.

„To prvenstveno vidim kao posledicu Telekomove politike akvizicije drugih kablovskih operatera po Srbiji, kako bi se uhvatio u borbu sa najvećim konkurentom, SBB-om“, kaže Gajić .

Podsetimo, prva veća akvizicija dogodila se 2018. godine kada je Telekom, kako je otkrilo Raskrikavanje, za 195 miliona evra kupio Kopernikus, kablovskog operatera u vlasništvu Srđana Milovanovića, brata nekadašnjeg poverenika SNS za Niš.

U narednim mesecima, kupio je i niz drugih, kao što su Radijus Vektor, Masko, Avkom, dolazeći tako do hiljada i hiljada novih korisnika. Podaci RATEL-a za drugi kvartal ove godine pokazuju da gotovo 53 odsto pretplatnika koji imaju kablovsku televiziju, koriste upravo Telekomove platforme. SBB je pao na drugu poziciju sa 40,9 odsto.

Detalje o tome čitajte ovde.