U Srbiji nije „vest“ kad se predsednik pojavi na TV, već kad ga nema: A kako je u Britaniji i Nemačkoj?

Prema podacima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Vučić je na malim ekranima od početka godine do 18. februara gostovao ukupno 59 puta, od čega 54 na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Da je Vučić redovan gost u medijima nije novost, pa je tako monitoring CRTE pokazao da je u 2024. godini na malim ekranima bio više od 330 puta. Slični su i podaci CRTE za period od 1. juna 2022. do 31. maja 2023. godine, kada je predsednik imao 300 direktnih obraćanja putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, i kada mu je pripalo gotovo dve trećine od ukupnog vremena posvećenog političkim akterima u centralnim vestima.

Moć i monopol vladajuće stranke i predsednika Srbije u medijima pokazuje i situacija iz januara prošle godine, kada je Vučićevo obraćanje javnosti i predstavljanje plana „Srbija 2027 – skok u budućnost“ emitovano na 48 kanala, u isto vreme.

I bez monitorniga i prebrojavanja, svakom građaninu lako je vidljivo kolika je prisutnost predsednika u medijima, pa je vest, ne kad se Vučić pojavi na televiziji, već kad ga nema. Jedno njegovo takvo ćutanje bila je vest na Televiziji Pink.

„Predsednik se ne oglašava duže od 24h, što nije uobičajeno“, stajalo je u kajronu koji je išao na ekranu te televizije početkom februara.

Činjenica je da bi lakše bilo prebrojati dane kada predsednika nema u medijima, a koliko je to neuobičajena pojava za demokratska društva pokazuju i primeri nekih uređenih evropskih država, sa kojima je situaciju u Srbiji nemoguće i porediti.

Novinarka BBC-ja Danica Ilić za N1 kaže da i u Velikoj Britaniji postoje teme ili krizne situacije u kojima su se britanski političari i predsednici institucija obraćali više puta na dan, a poslednji put to je bila kriza izazvana koronavirusom.

„Dakle, to je jedno vanredno stanje, vanredna situacija u kojoj smo imali pres konferencije i obraćanja javnosti koja su jako česta“, kaže ona.

Početak pandemije koronavirusa bio je i povod za jedino vanredno TV obraćanje nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel tokom 16 godina vladavine, kaže za N1 novinar DW Srećko Matić.

„To se desilo 18. marta 2020. godine, kada su uživo javni servisi i neke druge TV kuće objavili njen govor, odnosno obraćanje, povodom početka širenja pandemije koronavirusa. Po nekim podacima, taj govor, odnosno obraćanje, gledalo je negde oko 30 miliona ljudi. Posmatrači su ga označili istorijskim, trajao je 13 minuta i u njemu je Merkel nazvala tu pandemiju najvećim izazovom od Drugog svetskog rata. Njena ključna poruka. Tada je bila poruka upozorenja nemačkim građanima, a u komentarima se tada zapravo čitava ta poruka sažela u jednu kratku rečenicu – to je ozbiljno i shvatite to je ozbiljno“, objašnjava novinar iz Nemačke.

U Nemačkoj puno toga strogo regulisano, pa i kada su u pitanju javna obraćanja

Kada su u pitanju nemački najviši zvaničnici, Matić navodi da postoje fiksni termini kada oni nastupaju, ističući da je to rezervisano za posebne prilike.

„U Nemačkoj je puno toga strogo regulisano, tako je i kada su u pitanju javna obraćanja, odnosno TV nastupi, pre svega najviših državnih funkcija, odnosno saveznih kancelara ili kancelarki i saveznih predsednika, koji se pojavljuju u unapred definisanim terminima na televizijama. To su poruke sa prigodnim karakterom. Radi se konkretno o tzv. Božićnoj poruci i Novogodišnjoj poruci. Božićnu poruku preuzima savezni predsednik, a novogodišnja poruka je deo posla koji preuzimaju kancelari, i emituju se na televizijama s nacionalnom frekvencijom“, objašnjava novinar DW.

Ono što je, kako navodi, specifično za nemački sistem je institut Bundes preskonferens.

„Ta institucija je posebna po tome što novinari sami organizuju preskonferencije na koje pozivaju predstavnike nemačke Vlade ili ministre, državne sekretare, ali i kancelare, odnosno kancelarke. Oni dolaze na te konferencije za novinare, iako ne bi morali, ali dolaze zbog toga što je to jedna demokratska praksa, zbog jednostavne činjenice, da i oni doživljavaju taj čin kao svojevrstno polaganje računa građanima, odnosno celoj zemlji, da i građani preko tog instituta mogu videti da li političari ono što obećaju u predizbornoj kampanji ispunjavaju ili ne ispunjavaju i šta se sve događa u tom procesu vladanja nekom zemljom. Te se konferencije održavaju redovno. Jedna od najvećih i najpoznatijih konferencija tog tipa je letnja preskonferencija saveznog kancelara ili kancelarke, pre odlaska na godišnji odmor, odnosno uoči letnje pauze. To su onda malo poduže konferencije na kojima kancelari polažu račune građanima za sve ono što jesu ili nisu napravili, ili odgovaraju na pitanja ako su nešto krivo napravili. To je bilo dosta akutno tokom korona krize, a kasnije onda, s početkom rata u Ukrajini“, navodi Matić.

Dodaje i da kancelari imaju i svoje komunikacijske platforme od Iksa, Jutjuba, Instagrama ili objavljuju svoje sedmične videopodkaste.

„To je Merkel često radila, a Šolc isto preuzeo, na kojima se u sedmičnom videopodkastu, u par minuta dotaknu neke aktuelne teme, ali to se ne može uporediti sa ovim obraćanjima u Srbiji – to su obraćanja koja traju nekada i satima, i sasvim su drugačijeg karaktera. Znači ovde su samo kratke neke poruke, neki kratki komentari na neku aktuelnu temu. To ne bih nazvao obraćanjem, to je samo pokušaj komunikacije s građanima i mislim da se to ne može staviti u istu ravan“, kaže Matić.

Polarizacija medija u Velikoj Britaniji veća, čime je kontrola nad njima manja

Novinarka iz Londona Danica Ilić za N1 ističe da je, kada je u pitanju Velika Britanija, važno shvatiti da su konteksti u kojima mediji funkcionišu u Srbiji i Velikoj Britaniji potpuno drugačiji.

„To pre svega ima veze sa vlasništvom medija. Polarizacija medija u Velikoj Britaniji je mnogo veća. Samim tim, čim je polarizacija veća, kontrola je manja“, kaže ona.

Ističe i da je, kada se uporedi kvalitet izveštavanja, razlika velika, te da i britanski tabloidi, koji mogu da se upoređuju sa srpskim medijima, potpuno drugačije rade.

„Ovde će retko koje vesti krenuti sa predsednikom vlade, da je izjavio to i to. Priče se prave iz ugla građana. Pre svega javni servis BBC, kojeg građani plaćaju, trudi se da njihov ugao izveštavanja kreće od građana i građanki, a ne od predstavnika vlasti. Iako, moram da budem iskrena, i u Velikoj Britaniji i u Americi, imate novinare koji su bliski vlasti, koji se i vode na putovanja, na vojne ture po Iraku, Avganistanu, koji prate državne ceremonije. Dakle uvek imate u svakoj zemlji te novinare koji su bliski vlasti, to imamo i kod nas, ali ovde je polarizacija veća i vidljivi su ti nezavisni kritički novinari koji izveštavaju onako kako treba – u javnom interesu. I ovde tabloidi pišu svašta i užasno izveštavaju, ali važan je javni servis, to je ključ nezavisnog medijskog delovanja“, kaže Danica Ilić, koja živi i radi u Velikoj Britaniji.

Dodaje i da je bitno istaći koliko je važna i velika uloga parlamenta, odnosno zakonodavne vlasti.

„Vi imate primere populista koji su na vlasti, poput Vučića, Donalda Trampa… Oni imaju specifičan odnos sa medijima. U Velikoj Britaniji poslednji populista, najveći populista kojeg smo imali, je Boris Džonson, ali i njegovo ponašanje, iako je bilo nekakvih napada na novinare njega i njegove Vlade, kada su novinare nazivali bizarnim, koji su izveštavali o mnogim skandalima koji su potresali britansku Vladu, čak i njega kao populistu ne bismo mogli da uporedimo sa ovom dvojicom“, kaže novinarka BBC-ja.

I. V.