U Strazbur po pravdu za poginule radnike državne televizije Srbije

Članovi porodica poginulih i njihovi pravni zastupnici rekli su da su u proteklim godinama sazreli dokazi o odgovornosti nadležnih u Srbiji za smrt 16 radnika nacionalne televizije koji su živote izgubili u NATO bombardovanju u noći 23. aprila ’99, ali da državne institucije ni danas ništa ne žele da preduzmu.

„Tužilaštvo treba da objasni zašto je zamrzlo taj postupak, zbog čega ga ne okončava, i zbog čega ostavlja mogućnost da mnogi podaci ostanu neotkriveni, kao i zašto ne prikuplja podatke od tajnih službi i od svih koji mogu imati određene informacije o ovom slučaju“, rekao je Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUKOM.

Antonijević je istakao da će put za istinom ići preko žalbe Ustavnom sudu, pa onda i žalbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu kako bi Srbiji naložio efikasnu istragu.

„Da bismo sa sigurnošću mogli reći da je učinjeno sve da se pronađu krivci, da li se oni kriju u nekim delovima vojske, da li je veći krug onih koji su uz Milanovića znali i mogli da spreče ovaj zločin, da li je taj krug u nekim političkim krugovima, a verujem da i tamo treba zakucati… Ima dosta otvorenih pitanja na koje na žalost tužilaštvo nije dalo odgovore“, reči su Milana Antonijevića.

Jedina osoba koja je osuđena zbog pogibije 16 ljudi u RTS-u je tadašnji direktor te medijske kuće Dragoljub Milanović, koji je nakon odsluženih deset godina zatvora izašao na slobodu 2012. godine.

Porodice stradalih svih ovih godina tvrde da je 16 ljudi žrtvovao tadašnji režim kako bi poginuli bili iskorišćeni u propagandnom ratu protiv NATO-a, jer zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici nije evakuisana iako je postojala naredba za to.

Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića, rekla je da je Republičko javno tužilaštvo 2011. godine obećalo da će na osnovu novopribavljenih dokumenata pokrenuti proces u slučaju bombardovanja RTS-a.

„Slučaj je onda poveren bivšem vojnom tužiocu Zoranu Đošanu koji je te dokaze navodno izgubio. Budući da novih dokaza nema, rekao nam je, on ne može ništa da učini. Ali neće ni da zatvori slučaj, navodno, iz poštovanja prema porodicama. A zapravo, da bi ih sprečio da slučaj iznesu pred međunarodne instance“, ocenjuje Žanka Stojanović.

Jedan od dokumenata na kom su insistirale porodice žrtava je transkript presretnutog razgovora pilota NATO-a koji je bombardovao RTS sa bazom u Avijanu koji je navodno rekao da „meta ima živi teret“, i za koji su porodice tvrdile da postoji u Ministarstvu odbrane, što bi značilo da je tadašnja Vojska SR Jugoslavije znala da avion ide na državni televiziju u kojoj ima ljudi, ali da ih nije sklonila.

„Državni zločin prema sopstvenom narodu“

Dragan Šutanovac, koji je na funkciju ministra odbrane stupio osam godina posle NATO bombardovanja, ovom prilikom odgovorio je na tu dugogodišnju dilemu.

„Ta vrsta transkripta ne postoji. U razgovoru sa admiralom Urlihom, komandantom Južnog krila NATO-a, a kasnije i u pisanom zahtevu koji sam mu uputio, dobili smo odgovor da ta vrsta komunikacije ne postoji po njihovim procedurama. Dakle, nemoguće je da pilot poleti i da mu onda u toku leta neko izdaje naređenja šta će da gađa te noći“, precizirao je Šutanovac.

Da će NATO gađati zgradu Radio-televizije Srbije, prema jednoj verziji, znalo se još u oktorbu 1998. godine, a prema drugoj sigurno krajem marta ’99. kada je Severnoatlantska alijansa dopunila listu ciljeva.

Učesnici debate „Zašto?“ rekli su da su vlasti Srbije znale da je državna televizija ma meti, da su ih na to ranije upozorili predstavnici NATO-a.

Novinarka Gordana Suša rekla je da se može pretpostaviti zašto Srbija ne kažnjava odgovorne za pogibiju 16 ljudi u RTS-u.

„Pa ti isti ljudi koji su bili na vlasti tada, su i danas na vlasti“, konstatovala je Suša.

Žanka Stojanović i ovog puta poručila je da porodice žrtava neće odustati od potrage za istinom.

„Ovo je državni zločin prema sopstvenom narodu a svi krivci nisu procesuirani“, istakla je Žanka Stojanović.

Porodice stradalih 23. aprila položiće vence kod spomenika „Zašto?“ u Tašmajdanskom parku i sa tog mesta opet, kao i svih proteklih godina, od države zatražiti da kazni odgovorne za pogibiju 16 radnika RTS-a.