Udruženja insistiraju na ispunjavanju uslova za povratak u radnu grupu za bezbednost novinara

Spremnost za obnovu saradnje, prekinute u novembru prošle godine, kako saznaje Cenzolovka, postoji i među pojedinim udruženjima (još uvek se sve organizacije nisu o tome izjasnile) koja su pre skoro godinu dana zamrzla status i na strani države, oličene u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Republičkom javnom tužilaštvu (RJT).  Sutrašnji sastanak se ipak neće tretirati kao redovna sesija u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

„Biće to pre konsultativni sastanak“, objašnjava Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koje, uz NUNS, AOM, ANEM i AS Medija, ima zamrznut status u Stalnoj radnoj grupi.

[povezaneprice]

Udruženje novinara Srbije formalno je ostalo u toj radnoj grupi, dok je Udruženje novinara Vojvodine nedavno obavestilo kolege da napušta Stalnu radnu grupu zbog „unutrašnjih problema“.

„Da li će doći do odmrzavanja statusa ovih pet udruženja i samim tim reaktiviranja Stalne radne grupe“, napominje Sejdinović u razgovoru za Cenzolovku, „zavisiće prevashodno od toga šta će nam Republičko javno tužilaštvo saopštiti u vezi s dva slučaja koja smatramo izuzetno važnim, a to su napad na novinare na inauguraciji predsednika Vučića i neovlašćeno snimanje kolege Predraga Blagojevića, urednika portala Južne vesti iz Niša.“

Nespremnost države da procesuira napad na inauguraciji

Odbacivanje krivične prijave za napad na inauguraciji bio je, nakon akumuliranog nezadovoljstva nefunkcionalnošću grupe, okidač za većinu članova Stalne radne grupe da, zbog jasno iskazane nespremnosti države da se pozabavi tim slučajem, zamrznu svoj status.

Iako je tužilaštvo stavilo tačku na taj slučaj (Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu dva puta je odbacilo krivičnu prijavu novinarke lista Danas Lidije Valtner), udruženja ipak smatraju da tužilaštvo i dalje može da se pozabavi – čuvenim nepostupanjem policije na događaju iz maja 2017. godine.

Da li će doći do odmrzavanja statusa ovih pet udruženja zavisiće od toga šta će nam Republičko javno tužilaštvo saopštiti u vezi sa slučajem napada na novinare na inauguraciji i tajnog snimanja kolege Predraga Blagojevića (Nedim Sejdinović)

„Na naš zahtev da policija sprovede unutrašnju istragu o tome, pre nekoliko meseci dobili smo informaciju iz MUP-a da je istraga završena i da je izveštaj prosleđen RJT“, navodi predsednik NDNV.

„Od RJT, međutim, do danas nismo dobili ama baš nikakvu informaciju o tome do kakvih je nalaza došla unutrašnja istraga. Nas interesuje ne samo nalaz istrage već i to šta je RJT po tom pitanju preduzeo ili šta će preduzeti. Ako unutrašnja istraga nije pokazala da je bilo lošeg postupanja policije na tom događaju, e onda ćemo morati dobro da razmotrimo kako ćemo dalje“, ističe Sejdinović.

On dodaje da će udruženja nastaviti da insistiraju na tom pitanju, kao i na dobijanju odgovora o tome šta je s istragom o neovlašćenom snimanju Predraga Blagojevića, urednika Južnih vesti.

„Taj slučaj je specifičan“, objašnjava sagovornik Cenzolovke, „budući da neovlašćeno snimanje ne spada u ona dva krivična dela zbog kojih novinari uživaju posebnu krivičnopravnu zaštitu, ali smatramo da, nezavisno od toga, radna grupa treba da se bavi svim krivičnim delima koja su učinjena u odnosu na novinare, a vezano za posao kojim se novinari bave, te je i ovaj slučaj takav.“

Manjak entuzijazma da se posao obavi temeljno

Utisak je, i ne samo Sejdinovićev, da je od potpisivanja Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara u decembru 2016, između sedam udruženja i MUP-a i RJT, kao temelja za formiranje Stalne radne grupe, poprilično manjkalo entuzijazma da se posao, oko kojeg su se obe strane okupile, obavlja valjano i temeljno.

Neki će reći da radna grupa i nije rezultat iskrene brige države za živote novinarske bratije, već zapravo potreba da se zadovolje birokrate koje prate ispunjavanje ciljeva iz resornog pregovaračkog Poglavlja…

Ako se udruženja na kraju odluče na odmrzavanje statusa, očekuju da će se to promeniti, a za to je, kako ističu, potrebno njihovo jače angažovanje, ali i veće učešće javnosti u celom procesu.

„Za sve vreme rada Stalne radne grupe, dakle do novembra prošle godine, mi nismo uspeli da izradimo pravilnik o radu, ali je u međuvremenu sačinjen njegov nacrt i nadamo se da će biti usvojen. S obzirom na to da ovakva radna grupa postoji još samo u Holandiji, i da njen status (još) nije zakonski regulisan, važno je da se zada okvir u kojem ćemo raditi, ali i razgovarati, kako ćemo obaveštavati javnosti i drugo. Ostalo je, takođe, da se reši i pitanje tzv. aktivne legitimacije za udruženja, koje je skopčano s tim koje informacije o istragama MUP i RJT smeju da podele s nama“, navodi Sejdinović.

Kada je reč o istragama protiv napadača na novinare, zakon predviđa da informacije o istrazi mogu da dobijaju samo oštećena/oštećeni i njen/njegov branilac, stoga su MUP i RJT negativno odgovorili na zahtev udruženja. Da li će se ići na izmenu zakona, možda na to da predstavnici udruženja potpišu akt o tajnosti (kao u slučaju Komisije za istragu ubistava novinara) – na šta predsednik NDVN nije siguran da bi udruženja pristala – ili će se tražiti neko treće rešenje, stvar je budućih dogovora, ali on mora biti takav da pruži smisao učešća novinara u radnoj grupi.

„Bez adekvatnog rešenja pitanja aktivne legitimacije, teško će biti bilo šta postići kroz ovu radnu grupu“, naglašava Nedim Sejdinović.

„Nama nisu potrebni detalji iz istrage, s kim je policija obavljala razgovore i šta su saznali, već jasan dokaz o tome da država po pitanju istraga nešto konkretno radi. Ukoliko nameravaju da nam daju informacije koje bi i ovako podelili s novinarima na pres konferenciji, onda nek prave pres konferenciju, ali je onda postojanje Stalne radne grupe besmisleno.“