Ukidanjem pretplate od 500 dinara drastično smanjeni prihodi RTS-a

Ako se ostvari najava državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića i u naredne dve godine se nastavi sa istim modelom finansiranja javnih medijskih servisa (JMS), ne može se očekivati bilo kakav napredak u ostvarivanju javnog interesa u informativnim programima ovih medija.

Državni sekretar ne objašnjava šta je to što sprečava povećanje pretplate, ali ono što odmah upada u oči jeste da se najavljene dve godine poklapaju sa održavanjem sledećih redovnih parlamentarnih izbora, predviđenih za 2020.

Po svemu sudeći radi se o političkoj odluci, kao što je to bio slučaj i kada je ukinuta pretplata ili kada je uvedena neadekvatno niska taksa od 150 dinara.

Kreativno biranje zakona

Javni medijski servisi u Srbiji se već tri godine finansiraju u skladu sa Zakonom o privremenom načinu uređivanja naplate takse, a ne po Zakonu o javnim medijskim servisima koji predviđa da visina takse može iznositi do pet stotina dinara i da o njenom iznosu odlučuje Upravni odbor javnog medijskog servisa.

Zbog nedovoljnog iznosa takse, funkcionisanje javnih servisa presudno zavisi od novca iz budžeta, što ih čini osetljivim na eventualne uticaje i pritiske od strane onih koji odlučuju o davanjima iz državne kase.

Ukidanjem nekadašnje pretplate od 500 dinara dramatično su smanjeni ionako nedovoljni godišnji prihodi javnih medijskih servisa.

Paradoksalno je da su poslednjih godina, od kada se RTS finansira i iz budžeta, prihodi ove kuće niži između 30 i 47 miliona evra godišnje u odnosu na poslednju godinu finansiranja iz pretplate, iako njena naplata tada nije prelazila 30 odsto.

Prema ranijim izjavama čelnika RTS-a, za normalno poslovanje te medijske kuće potrebno je oko 120 miliona evra godišnje. Od ukidanja pretplate i prelaska na sadašnji oblik finansiranja, ukupni godišnji budžet RTS-a nikada nije bio ni blizu te sume, što samo potvrđuje da odluka o ukidanju pretplate nije bila utemeljena ni u ekonomskoj logici niti u želji da se osigura održivo funkcionisanje javnog servisa.

Najveće smanjenje ukupnih godišnjih prihoda zabeleženo je 2015, kada je RTS finansiran isključivo iz budžeta. Samo godinu dana ranije ostvareni prihodi bili su veći za 60 miliona evra, iako je u toj godini pretplata prikupljana samo prvih sedam meseci, da bi se potom prešlo na budžetsko finansiranje.

Evropska praksa – modeli finansiranja javnih medijskih servisa

U evropskoj regulativi se pretplata (ili taksa) smatra efikasnim modelom finansiranja javnih medijskih servisa, i to zbog njegove nezavisnosti, transparentnosti, stabilnosti. Ovakvo finansiranje nezavisno je od državnih finansija i od tržišta. Ostvaruje veći stepen transparentnosti u poređenju sa finansiranjem iz budžeta ili od komercijalnih prihoda i od sponzora. Odlikuje ga stabilnost, s obzirom na to da obezbeđuje ujednačen priliv novca i ne zavisi od stanja u državnoj kasi i od odluka vlade.

Državni sekretar ne objašnjava šta je to što sprečava povećanje pretplate, ali ono što odmah upada u oči jeste da se najavljene dve godine poklapaju sa održavanjem sledećih redovnih parlamentarnih izbora, predviđenih za 2020.

Savet Evrope, Evropska komisija i druge evropske organizacije koje se bave problematikom javnih medijskih servisa, u svojim dokumentima potenciraju da je siguran izvor finansiranja ključna pretpostavka za njihov nesmetan i kvalitetan rad. Od vlada evropskih zemalja se očekuje da, u saradnji sa JMS-om, uspostave održiv mehanizam finansiranja, pri čemu države ne smeju ni na koji način da zloupotrebljavaju svoj položaj i da utiču na uređivačku i institucionalnu samostalnost ovih medijskih kuća.

Više od polovine evropskih javnih medijskih servisa dominantno se finansira iz pretplate, pokazuje istraživanje Evropske radio-difuzne unije (The European Broadcasting Union – EBU) „Licence Fee 2018“. Sredstva prikupljena na ovaj način čine oko dve trećine ukupnog prihoda javnih medijskih servisa na tlu Evrope.

Novac od pretplate ili takse kombinuje se sa drugim izvorima prihoda – od oglašavanja, preko različitih komercijalnih poslova, do državnih subvencija, pa se naziva i kombinovanim modelom finansiranja. Zastupljen je u Francuskoj i Nemačkoj, kao i u zemljama našeg regiona – u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Srbiji.

U malom broju zemalja javni medijski servis finansira se isključivo od pretplate, kao što se to čini u Velikoj Britaniji i Norveškoj. Treba reći da se ovakav način finansiranja ponekad u malom procentu oslanja i na komercijalne aktivnosti ili na sredstva iz državne pomoći.

[povezaneprice]

S druge strane, nekoliko evropskih zemalja svoje javne medijske servise finansira isključivo ili dominantno iz budžeta. To je slučaj u Holandiji, Rumuniji, Španiji, Mađarskoj, Crnoj Gori. U većini ovih zemalja prethodno je bio zastupljen sistem pretplate. Španija je ukinula pretplatu još 1966, Holandija 2000, dok je Rumunija to učinila početkom 2017. godine.

Prema istraživanju EBU, prosečan iznos mesečne pretplate u evropskim zemljama iznosi 11,3 evra, tj. nešto više od 1.300 dinara. Srbija se, sa mesečnom taksom od 150 dinara, sa Albanijom nalazi na dnu lestvice po visini izdvajanja.

U nekim zemljama sredstva prikupljena od pretplate ne idu samo u kasu javnog medijskog servisa, već se koriste i za druge svrhe. Tako, na primer, u nekoliko zemalja (Irska, Švedska, Švajcarska, Nemačka, Hrvatska, Makedonija) mali procenat novca ide za finansiranje regulatornog tela, dok se u Švajcarskoj deo novca koristi za finansiranje regionalnih radio i TV stanica, od kojih su neke u privatnom vlasništvu. Neke zemlje deo sredstava od pretplate usmeravaju i u filmsku produkciju.

Poslednjih godina naplata pretplate ili takse sve se ređe vezuje za posedovanje radio i TV aparata. Pred kraj 2018, po podacima EBU, samo šest zemalja vršilo je naplatu po tom osnovu. Sve je zastupljeniji trend da se pretplata proširuje na sve povezane uređaje ili da se plaća za audiovizuelne usluge uopšte, nezavisno od uređaja koji se poseduju i koriste, kao, na primer, u Nemačkoj, gde građani od 2013. izdvajaju novac za „radio-difuzni doprinos“.

Zanimljivo je da i u Srbiji plaćanje takse za javni medijski servis nije vezano za uređaj preko koga se prate medijski sadržaji, već za merilo električne energije, što je inače i najčešći način naplate audiovizuelnih usluga u evropskim zemljama.

Adekvatno finansiranje ključno za nezavisan i kvalitetan JMS

Postojanje snažnog i nezavisnog javnog medijskog servisa na evropskom tlu postalo je još značajnije sa jačanjem komercijalnih elektronskih medija i sa dominacijom tržišnog principa u digitalizovanoj medijskoj sferi. Zbog toga se u evropskim medijskim dokumentima insistira na održanju javnog servisa kao garanta kvalitetnih programskih sadržaja, dostupnih svima, u kojima se poštuje pluralizam mišljenja i štite ljudska prava. Da bi takav javni medijski servis opstao ključni preduslov je uspostavljanje održivog mehanizma za finansiranje.

Javni medijski servisi u Srbiji se već tri godine finansiraju u skladu sa Zakonom o privremenom načinu uređivanja naplate takse, a ne po Zakonu o javnim medijskim servisima koji predviđa da visina takse može iznositi do pet stotina dinara i da o njenom iznosu odlučuje Upravni odbor javnog medijskog servisa.

Istraživanje EBU iz 2016. „PSM Correlations – Links between Public service media and societal well-being“ pokazalo je da od adekvatnog finansiranja javnog medijskog servisa direktno zavisi i njegov učinak, kao i da tako finansiran javni servis doprinosi stepenu demokratije i korespondira  zdravom demokratskom društvu. Ista studija potvrđuje postojanje jake korelacije između adekvatnog finansiranja JMS-a i medijskih sloboda – što je izdvajanje po glavi stanovnika u nekoj zemlji veće, to u njoj ima više medijskih sloboda, i obrnuto – tamo gde je nivo finansiranja nizak, i mediji su manje slobodni. U studiji se dalje tvrdi da što u nekoj zemlji ima više medijskih sloboda, to se više veruje medijima, u čemu važnu ulogu ima baš javni medijski servis.

Istraživanjem EBU utvrđeno je i da snažan javni servis ima značaj ne samo za medijsku sferu već i za vladavinu prava i demokratske procese. Što je JMS bolje pozicioniran na medijskom tržištu, to je u društvu manji stepen korupcije i niži nivo desnog ekstremizma, pri čemu je između ovih indikatora ustanovljena snažna korelacija, dok umerena korelacija postoji između snažnog JMS-a i većeg odziva glasača na izborima. Na osnovu utvrđenih korelacija autori studije zaključuju da što neko društvo više vrednuje rad javnog medijskog servisa, to ono više poštuje demokratske procedure i dobru upravu.

Najvažnije pravilo: finansiranje JMS-a ne sme da zavisi od novca iz budžeta

Nalazi istraživača EBU, preporuke Saveta Evrope i dokumenta Evropske komisije o radu javnih medijskih servisa od izuzetnog su značaja za zemlje sa krhkom demokratijom, čiji su javni servisi posebno osetljivi na eventualne neprimerene uticaje i lak su plen za manipulaciju kada zavise od državnog novca. Zbog toga je u takvim zemljama izuzetno važno osigurati samostalan, dovoljan i stabilan izvor finansiranja, nezavisan od odluka vlasti i od stanja u državnoj kasi.

U tom smislu, najvažnije pravilo koga se treba držati jeste da finansiranje javnih medijskih servisa mora da počiva na sredstvima koja izdvajaju građani, a ne na novcu iz budžeta o kojem odlučuje vlada. Samo tako javni medijski servis može sačuvati svoju upravljačku i uređivačku samostalnost, što je osnovni preduslov za informisanje u najboljem interesu javnosti.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.