Državna Štamparija Borba kupila Kompaniju Novosti (foto: Jana Nikolić/Cenzolovka)
Podaci koji su sakupljeni u bazi o medijskom vlasništvu pokazuju da četiri najveća vlasnika štampanih medija, televizijskih i radio stanica imaju toliki udeo u čitanosti, gledanosti i slušanosti da on predstavlja visok rizik po medijski pluralizam.
To je najočiglednije na polju štampe, gde Ringier, Insajder tim (izdavač Informera), Adria Media Group i država imaju udeo u čitanosti od preko 70 odsto.
Država, koja je prema Zakonu o informisanju trebalo da se povuče iz medija, zapravo radi suprotno. To se vidi na primeru Večernjih novosti, gde je državna štamparija Borba preuzela vlasništvo i sada ima 98 odsto akcija u Kompaniji Novosti.
Slična je situacija i sa vlasnicima medija u različitim medijskim sektorima istovremeno. Prema tim rezultatima, osam vlasnika kontroliše medije čiji je udeo u gledanosti, slušanosti i čitanosti gotovo 75 odsto.
Osam vlasnika kontroliše medije čiji je udeo u gledanosti, slušanosti i čitanosti gotovo 75 odsto
Nalazi predstavljeni na sajtu pokazuju i da su u poslednje dve godine televizije sa nacionalnom frekvencijom u potpunosti stavljene pod kontrolu vlasti ili ljudi povezanih s njom.
Od kraja prošle godine vlasnika su promenile dve nacionalne televizije, TV Prva i O2, koje je, kao što je već ranije objavljeno, kupio Srđan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, poverenika Srpske napredne stranke za Niš.
Međutim, istraživanje je pokazalo da je Milovanović povezan i sa Televizijom Hepi (Happy) i to preko pozajmice koju joj je dao 2017. godine. Naime, firma Kopernikus Systems dala je te godine 4,8 miliona evra firmi Happy TV. Kao obezbeđenje da će novac biti vraćen, firme koje su formalni vlasnici te televizije založile su svoje udele u njoj.
Prema ugovoru o zalozi, ukoliko pozajmica ne bude vraćena, Kopernikus može da proda ove udele. Ne zna se da li Happy poštuje ugovor i da li pozajmicu vraća, ali ono što se može videti jeste da zaloge još uvek nisu izbrisane iz registra Agencije za privredne registre, što može značiti da pozajmica još uvek nije vraćena i pored toga što su potraživanja dospela na naplatu 31. decembra 2017. godine.
S obzirom na ovakvu kontrolu medija, kritike vlasti i vladajuće stranke sada gotovo i da nema na nacionalnim televizijama. To neće popraviti ni eventualna dodela pete frekvencije koja je ostala slobodna nakon gašenja Televizije Avala.
Za ovo upražnjeno mesto trenutno konkurišu Studio B, Kopernikus i BK TV, sve televizije koje su blagonaklone prema vlasti.
NETRANSPARENTNO DRŽAVNO FINANSIRANJE MEDIJA
Jedan od indikatora trebalo bi da ocenjuje uticaj države na funkcionisanje medijskog tržišta i da pruži podatke o državnom oglašavanju u medijima. Savet za borbu protiv korupcije je u svom izveštaju iz 2015. godine zaključio da su 124 državne institucije u periodu od 2011. do 2014. godine potrošile više od 60 miliona evra na oglašavanje u medijima.
S obzirom na to da nema zvaničnih i javno dostupnih podataka o dodeljivanju državnih sredstava, u istraživanju je navedeno da je to jedan od najnetransparentnijih aspekata medijskog tržišta u Srbiji. Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da se u medijski registar moraju beležiti sva budžetska davanja, ali se državno oglašavanje tamo ne može videti.
Politička kontrola medija
Zahvaljujući ovakvom razvoju događaja na polju TV emitera, povećana je i opasnost po političku kontrolu medija. Rezultati istraživanja pokazuju da je vlasništvo osam od deset televizija obrađenih uzorkom, na neki način povezano sa politikom.
U upravnim odborima javnih servisa, koji bi trebalo da budu u službi javnog interesa, nalaze se ljudi koji su bliski SNS-u. Pored pomenutih televizija Srđana Milovanovića, tu su i kanali Pinka i njegovog vlasnika Željka Mitrovića. On je godinama opstajao i širio svoj biznis tako što je bio blizak sa svakom vlašću.
Država, koja je prema Zakonu o informisanju trebalo da se povuče iz medija, zapravo radi suprotno. Državna štamparija Borba sada ima 98 odsto akcija u Kompaniji Novosti
Kada govorimo o radio-stanicama, taj broj je čak i veći jer je od 14 radio-stanica iz uzorka, njih 11 na neki način blisko političkim strukturama.
U odnosu na analizu od pre dve godine, zabeležen je i sukob među kablovskim operatorima, SBB-om i Telekomom. SBB, koji ima dominantnu poziciju, našao se pred jakim udarom državnog Telekoma, koji je u sklopu svoje razvojne strategije, po kojoj želi da dođe do milion korisnika, počeo da kupuje manje konkurentske operatore.
Najviše pažnje privukla je svakako kupovina Kopernikusa, a sumnja se da je tim parama Srđan Milovanović, nekadašnji vlasnik tog operatora, kasnije kupio Prvu i O2.
Ova tržišna bitka SBB-a i Telekoma može se posmatrati i kao pokušaj države da smanji uticaj vlasnika jedne od retkih televizija koje imaju kritički odnos prema vlasti – N1.
Ovaj tekst je nastao uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. Stavovi izrečeni u ovom tekstu ne odslikavaju stavove donatora.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
I sustinski i terminoloski pogresno je govoriti o „drzavi“ kada se u stvari radi o koncentraciji medijskog uticaja partije na vlasti koja ga i nelegalno i nelegitimno gomila sistematski krseci upravo drzavnu regulativu koja stiti javni interes, a koju je najodgovornija da primenjuje ili koristeci se njenim nedostacima i nedorecenosti, a koju je najodgovornija da ispravlja. Drzava nije isto sto i partija na vlasti. Hajde sto sama ova partija sebe izjednacava sa drzavom u cilju eskiviranja bilo kakve odgovornosti, ali glupo je da joj u tome pomazu i predstavnici javnosti.