Formiranje fonda koji će voditi agencija Ujedinjenih nacija, međunarodna radna grupa i međunarodna kontakt grupa, specijalni izvestilac i ekspertski panel. Kad jedan šef diplomatije sve ovo navede na jednom skupu, lako je pomisliti da je posredi iznošenje plana za reagovanje na kakvu veliku kriznu situaciju s kojom se suočava planeta.
Samo sazivanje prve Globalne konferencije o medijskim slobodama, čiji su domaćini u Londonu vlade Velike Britanije i Kanade, i kojoj prisustvuju delegacije iz preko 100 država, uključujući 60 ministara i više od 1.500 novinara i aktivista, potvrda je da stanje medijskih sloboda u svetu počinje da se doživljava kao ozbiljan problem, vredan diplomatskih i drugih napora.
Hant: Ubijeno 99, zatvoreno 348 novinara u 2018.
Šef britanske diplomatije Džeremi Hant predočio je juče, prvog dana dvodnevne konferencije, da je prošle godine u svetu ubijeno 99, a zatvoreno 348 novinara. Posebno je morao da istakne Meksiko, gde je samo od početka godine ubijeno sedmoro novinara.
Ubistvo jednog od njih, Franciska Romera Dijaza, 16. maja ove godine, potaklo je Hanta i njegovu kanadsku koleginicu Kristiju Frilend da pozovu političare, novinare i aktiviste iz celog svega kako bi utvrdili strategiju odgovora na ogromne pritiske koje trpe novinari i novinarstvo.
Ističući da sloboda medija nije vrednost samo zapadnog sveta, već je univerzalna, Hant je rekao i da su odgovornost i nadzor najsnažnija mera zaštite od tamne strane vlasti i da je malo institucija koje tu ulogu mogu da ostvare delotvornije od slobodnih medija.
„Na kraju krajeva, svi imamo izbor: da zanemarivanjem pretnji tolerišemo gušenje nezavisnih glasova i opasnosti od neodgovorne vlasti ili da branimo naše vrednosti i države i ‘cvetamo’ zahvaljujući slobodnoj razmeni ideja. Dolaskom na ovu konferenciju, svako od nas napravio je taj izbor“, kazao je Hant u govoru koji je objavila britanska vlada.
On je izložio pet praktičnih koraka koje britanska vlada planira da preduzme u saradnji s drugim državama.
Prvi – osnivanje Globalnog fonda za odbranu medija kojim će rukovoditi Unesko. Zadatak tog fonda biće da finansira davanje pravnih usluga novinarima i omogući bezbednosnu obuku za one koji rade u konfliktnim zonama. Velika Britanija doniraće u taj fond oko 3,7 miliona funti u narednih pet godina, dok je Kanada najavila izdvajanje 765.000.
Drugi korak – formiranje međunarodne radne grupe koja će pomagati vladama da ispune obaveze po pitanju medijskih sloboda, uključujući i razvijanje nacionalnih akcionih planova.
Svake godine na Generalnoj skupštini UN ta bi se radna grupa sastajala kako bi razmotrila njen napredak pohvaljujući one zemlje u kojima se stanje medijskih sloboda poboljšalo i predlažući mere za zemlje gde nije bilo napretka na tom polju.
Hant je kao treći korak najavio okupljanje stručnjaka koji bi pružali savete zemljama o tome kako da jačaju pravnu zaštitu novinara. Tim panelom stručnjaka rukovodila bi Hantova specijalna izaslanica za slobodu medija, advokatica za ljudska prava Amal Kluni. Šef britanske diplomatije pozvao je sve zemlje da savete tog panela prihvataju i da odgovaraju na preporuke.
Kontakt grupa zbog napada na medijske slobode
Kanadska šefica diplomatije Kristija Frilend i Džeremi Hant planiraju da okupe kontakt grupu koja bi reagovala u slučajevima napada na medijske slobode kroz mehanizam brzog odgovora koji bi ministrima spoljnih poslova i ambasadorima pomogao da reaguju na konkretne slučajeve.
Naposletku, Hant je pozvao sve države da potpišu „Globalno obećanje za medijske slobode“.
Grupa međunarodnih organizacija, u čijem su fokusu medijske slobode i razvoj medija, saopštila je uoči početka londonske konferencije da će obećanja koja države budu dale biti kredibilna samo pod uslovom da se momentalno reaguje, a to, kako su naveli u saopštenju, znači oslobađanje svih zatočenih novinara, prestanak ubijanja, napada i vređanja novinara, te pokretanje istraga i procesuiranje svih ubica novinara.
Grupa od 33 organizacije, među kojima su Reporteri bez granica, Asocijacija evropskih novinara, Komitet za zaštitu novinara, Fridom haus, Akademija Dojče vele, američki, engleski i međunarodni PEN, Međunarodna federacija novinara, Međunarodni pres institut i Svetska asocijacija novinskih izdavača, uputila je državama-učesnicama i 11 preporuka za poboljšanje položaja novinara.
Na konferenciji su prisutni novinari i predstavnici civilnog sektora iz Srbije, među kojima je i Slavko Ćuruvija fondacija.
Političku delegaciju, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, predvodi ministar Ivica Dačić, ali osim da će učestvovati u radu konferencije i da će imati bilateralne susrete sa državnim ministrom za Komonvelt i UN lordom Tarikom Ahmadom od Vimbldona, i sa predsedavajućim Komiteta za spoljne poslove Donjeg doma britanskog parlamenta Tomom Tugendotom, druge Dačićeve aktivnosti nisu navedene.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.