Od 2001. godine NUNS je različitim tužbama pokušavao da stekne vlasništvo nad zgradom koju je 1935. godine izgradila Beogradska sekcija Jugoslovenskog novinarskog udruženja, čiji je UNS pravni nastavljač.
U ovom sporu, odlukom Vrhovnog suda, preostalo je još da se nadležni sud izjasni o žalbi NUNS-a nakon što im je odbijen zahtev za susvojinom nad zgradom.
Još jednom presudom Vrhovnog kasacionog suda okončan je i paralelni postupak protiv UNS-a po tužbi Republike Srbije koja je preko Pravobranilaštva pokušala da oduzme UNS-u imovinu u Knez Mihailovoj 6. Posle osam godina Vrhovni sud potvrdio je presude Višeg i Apelacionog suda da se ne radi o državnoj već o imovini UNS-a.
Sudski postupak protiv UNS-a za oduzimanje imovine u Knez Mihailovoj država je pokrenula 2010. godine i to na inicijativu NUNS-a. Republičkom pravobranilaštvu NUNS je dostavio molbu koju je potpisao tadašnji predsednik Đorđe Vlajić i dve tužbe koje je napisala advokatska kancelarija Vuković. Dovoljno je bilo da Pravobranilaštvo podnese već napisane tužbe. Jednom tužbom traženo je oduzimanje UNS-u imovine u Knez Mihalovoj 6, a druga se odnosila na oduzimanje zgrade u Resavskoj 28.
Dve godine ranije pokrenuta je reforma pravosuđa koju je promovisao NUNS.
UNS-u su obe presude Vrhovnog suda dostavljene u poslednjih nedelju dana.
Hronologija odbrane zgrade
Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 1. novembra 2017. godine okončan je spor koji je NUNS pokrenuo protiv UNS-a 2005. godine, sa zahtevom da mu se dodeli polovina zgrade u Resavskoj 28.
Ovo nije bila jedina tužba NUNS-a protiv UNS-a.
U 2005. godini NUNS je od Ustavnog suda Srbije zatražio ocenu ustavnosti Zakona iz 1979. godine kojim je zgrada u Resavskoj 28 denacionalizovana i vraćena UNS-u. Ustavni sud se u ovom predmetu proglasio nenadležnim.
Potom je NUNS u 2005. godini pokrenuo još jedan postupak i tražio da UNS bude izbrisan iz zemljišnjih knjiga kao vlasnik imovine u Resavskoj 28. Ovaj spor NUNS je pravosnažno izgubio, a odbačena mu je i krivična prijava zbog uknjižbe UNS-a u vlasničke knjige.
NUNS je 2008. godine inicirao i sudski postupak državnog pravobranilaštva s ciljem da se UNS-u oduzme imovina u Knez Mihailovoj.
Nakon nekoliko presuda u kojima je potvrđeno da je UNS vlasnik zgrade u Resavskoj 28, NUNS u 2011. godini menja taktiku i umesto susvojine, koja postaje alternativni tužbeni zahtev, ističe novi zahtev i nastavlja da tuži UNS tražeći da zgrada postane zajednička svojina UNS-a i NUNS-a.
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je oba tužbena zahteva NUNS-a, i za susvojinu polovine zgrade, i za zajedničko vlasništvo i presudio u korist UNS-a. Po žalbi NUNS-a zatim je postupao Apeacioni sud, preinačio presudu i odlučio da su NUNS i UNS zajednički vlasnici zgrade u Resavskoj 28.
Vrhovni sud ukinuo je presudu i vratio je Apelacionom sudu, koji je ponovo doneo istu odluku.
Konačno, presudom iz novembra 2017. koja je UNS-u uručena prošle sedmice, Vrhovni sud preinačio je presudu Apelacionog suda, potvrdio vlasništvo UNS-a nad zgradom u Resavskoj 28 i konačno stavio tačku na zahtev NUNS-a za zajedničkom svojinom.
Država protiv UNS-a
Vrhovni kasacioni sud doneo je 22. juna 2017. godine presudu u korist UNS-a, koja je takođe stigla prošle nedelje. Presuda je doneta nakon skoro 8 godina suđenja države protiv UNS-a.
Republička direkcija za imovinu podnela je 25. maja 2010. godine tužbu osporavajući UNS-u vlasništvo nad trećim spratom zgrade u Knez Mihailovoj 6, u kojoj se nalazi Pres centar UNS-a.
UNS je pronašao da je samo nedelju dana ranije, 18. maja, na ruke zameniku republičkog javnog pravobranioca Saši Juriću stigla molba NUNS-a koju je potpisao tadašnji predsednik NUNS-a Đorđe Vlajić. U molbi Juriću stoji da se „u cilju zaštite zakona, kao i interesa Republike Srbije i Grada Beograda pokrene postupak za utvrđivanje prava svojine i prava korišćenja“ jer, stoji u molbi NUNS-a, UNS nema pravo vlasništva, pošto se radi o državnoj imovini.
Uz molbu Republičkom pravobranilaštvu NUNS je tada prosledio i dve pripremljene tužbe koje je sačinila advokatska kancelarija Vuković. Jedna tužba odnosila se na imovinu UNS-a u Knez Mihailovoj broj 6, a druga na zgradu u Resavskoj 28.
Na kasnije pitanje UNS-a zašto je od države tražio da oduzme imovinu novinarima, Vlajić je rekao da je podnošenje molbe Republičkoj direkciji za imovinu bila odluka tadašnjeg Izvršnog odbora NUNS-a i da ne želi da komentariše slučaj.
„Procena Izvršnog odbora NUNS-a je tada bila da UNS nema pravo nad tom nepokretnošću, a dalje ne želim da komentarišem“, odgovorio je tada Vlajić UNS-u.
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, objašnjava da je pre tužbe Republičkog pravobranioca i Republička direkcija za imovinu pokušala da isti UNS-ov prostor otme novinarima, ali bez suđenja.
„Bilo je to 2006. godine na zahtev Tanjuga, vlasnika Međunarodnog pres centra koji je tada na ovoj adresi bio zakupac. Republička direkcija za imovinu pripremila je Odluku koju je trebalo da usvoji Vlada Srbije i da prostor preda Tanjugu“, kaže Brajović.
On dodaje da su „srećom, tadašnji predsednik Saveza novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG), čije je sedište u ulici Kneza Mihaila broj 6, Živorad Nikolić i on saznali za dogovor Direkcije i Tanjuga i u poslednji čas ga osujetili“.
„Obratili smo se Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo koje je dalo mišljenje da bi takva odluka bila nezakonita, pa je Vlada pred samu sednicu odustala od plana koji su joj podastrli Tanjug i čelnici Republičke direkcije na usvajanje“, rekao je Brajović.
U ovom sporu UNS su zastupali advokati Dušan Stamenković i Aleksandra Kovačević iz advokatske kancelarije Tomanović.
NUNS ODBIO UJEDINJENJE
NUNS se uselio na drugi sprat Resavske 28 nakon petooktobarskih promena 2000. godine, i u istom je prostoru na osnovu privremene sudske mere donete 2001. godine.
U 2012. godini UNS je predložio NUNS-u da koristi dva sprata zgrade u Resavskoj 28, bez obzira na konačan ishod spora, što je NUNS odbio.
Iste godine UNS je NUNS-u nudio i stvaranje jedinstvene organizacije, sa obrazloženjem da bi takvo udruženje bilo uspešnije u zaštiti profesionalnih interesa svih novinara u Srbiji.
Ni ovu incijativu NUNS nije prihvatio.
KAKO JE IZGRAĐEN DOM NOVINARA SRBIJE
Izgradnja Doma novinara u tada Frankopanskoj ulici broj 28 počela je 1. oktobra 1933. godine, a završena je 7. aprila 1935. godine.
Zgradu su podigli članovi Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja koji su se zadužili hipotekarnim kreditom od 1.500.000 tadašnjih dinara, a gradnju su pomogli i donatori poput Mihajla Pupina, građu i transport su donirala ministarstva šumarstva i železnica, plac je dala Beogradska opština.
Pravni prethodnik Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja bilo je Srpsko novinarsko društvo osnovano 1881. godine, čiji je sledbenik Udruženje novinara Srbije, koje pod ovim imenom postoji od 1945. godine.
U UNS-ovu zgradu je, po oslobođenju 1945. godine, useljena Novinska agencija Tanjug.
UNS je pravo na svoju imovinu u Resavskoj ulici ostvario tek 1979. godine, kada je Zakonom izvršena denacionalizacija.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.