Uz dokumente koje je od UNS-a zatražio Zaštitnik, a koji su bili povod za reagovanje UNS-a „Rajfajzen, Vojvođanska i Inteza banka ne daju kredite udruženjima građana i novinarima“, UNS je Zaštitniku građana ponovio da su ovakvom praksom diskriminisani novinari koji rade u medijima civilnog sektora, mediji pojedinačno, udruženja, kao i ceo civilni sektor.
UNS je krajem novembra Zaštitnika građana Zorana Pašalića upitao šta će preduzeti da spreči ovakvo kršenje prava.
„UNS ne dovodi u pitanje pravo banaka da sprovode autonomnu poslovnu politiku i na osnovu svojih kriterijuma odlučuju kome će dati kredit ili ne, ali se snažno protivi i smatra diskriminacijom poslovnu politiku Rajfajzen, Vojvođanske i Inteza banke koje, za razliku od nekih drugih banaka, a priori uskraćuju udruženjima građana i zaposlenima u medijima civilnog društva mogućnost da dobiju kredit.
U svakoj oblasti poslovanja postoje fizička i pravna lica koja imaju, odnosno nemaju kreditnu sposobnost. Ali, a priori uskraćivanje mogućnosti da fizičko ili pravno lice, samo zato što se bavi određenom vrstom delatnosti, dobije kredit, za UNS je neprihvatljivo i diskriminatorsko“, naveo je UNS u pismu Zaštitniku.
Kako je UNS-u odgovoreno iz kabineta Zorana Pašalića, on je „lično obavio razgovore sa predstavnicima više banaka povodom ovih pitanja“.
„Od ovlašćenih predstavnika banaka je dobio uveravanje da odluka o odobrenju kredita nije određenja zanimanjem, u ovom slučaju novinar, već da je određena kreditnom sposobnošću građana koji podnose zahtev za kredit“, piše u odgovoru.
Iz kabineta dodaju da „Zaštitnik građana po Zakonu o Zaštitniku građana nije ovlašćen da kontroliše rad banaka“.
„Međutim, imajući u vidu navode iz vašeg obraćanja koje mogu pobuditi sumnju da postoji nejednako postupanje prema građanima, u zavisnosti od toga da li su zaposleni u medijima ili ne, odnosno stavljanje novinara i medijskih udruženja u neravnopravan položaj, Zaštitnik građana može vršiti i druga ovlašćenja, propisana članom 24 stav 2 Zakonom o Zaštitniku građana u kome se između ostalog, kaže i da Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja deluje preventivno“, rekli su iz kabineta Zaštitnika.
„Zaštitnik građana ponavlja stav da bilo kakav ekonomski pritisak na predstavnike medija i medijska udruženja, u ovom slučaju dovođenje u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane, predstavlja pritisak u sferi slobode medija i izražavanja“, zaključuje se u odgovoru UNS-u.
Podsetimo, UNS je ranije ove godine pisao o tome da su se ovom esnafskom udruženju obraćale kolege novinari, ali i vlasnici medija, koji su se požalili da kod banaka u Srbiji nemaju ravnopravan tretman kada je reč o odobravanju kredita.
Kako su rekle, banke često ne žele da odobre kredit novinarima koji rade u medijima civilnog društva, udruženjima građana ili nevladinim organizacijama. Takođe, pojedine banke nisu želele da odobre kredite medijima i udruženjima iako dobro posluju, samo zbog toga što su registrovani kao udruženje, odnosno medij.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.