Uređivačka politika RTV prati agendu vlasti

Ovako sagovornici Danasa ocenjuju podatak da je gledanost informativnih emisija Prvog programa RTV najniža od kada se sprovodi merenje gledanosti, a pojedine emisije prošle nedelje nije gledao niti jedan gledalac, kako su pokazala najnovija istraživanja agencije AGB Nielsen Media Research.

Prema ovim istraživanjima centralnu informativnu emisiju Dnevnik u 5 u subotu, 14. jula 2018, gledalo je 3.886 gledalaca. Sutradan je pomenutu emisiju ispratio 2.551 gledalac, što je svega 0,14 odsto građana Vojvodine koji su to vreme bili uz TV prijemnike.

Analizirajući pomenutu situaciju i zabrinjavajuće podatke, Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE je zaključio da, u poređenju sa periodom pre velikih smena kompletnog uredništva Prvog programa RTV-a maja 2016. godine, to predstavlja drastičan pad gledanosti centralne informativne emisije pokrajinskog javnog medijskog servisa. Primera radi, Dnevnik u 5 su januara 2015. u proseku pratila 77.762 gledaoca i to je tada bio ubedljivo najgledaniji sadržaj na Prvom programu, naveo je Voice.

Jedan od direktora programa koji je smenjen te 2016. godine je i Slobodan Arežina, kome, i posle dve tužbe i sudskih presuda u njegovu korist, uprava RTV onemogućava da se vrati na funkciju. Analizirajući najnovije podatke o gledanosti, Arežina za Danas ukazuje da je javni servis „otet“ od građana, što su gledaoci prepoznali a na šta je ranije upozoravano.

– To je dokaz dezavuisanja javnog medijskog servisa kao nečega što je u vlasništvu građana, ali i onemogućavanje jednog od važnih društvenih činilaca da radi svoj posao, naglašava Arežina. On dodaje i da taj problem prevazilazi okvire odnosa prema medijima i negativno utiče na proces celokupnih evropskih integracija i primene zakona.

– Precizno određene obaveze ne služe da bismo mi dobijali pluseve i tapšanje po ramenu, već da se društvena praksa unapređuje i približava evropskim standardima. Mi se stalno pozivamo na to da smo usvojili brojne zakone, ali oni su obesmišljeni jer ih ne sprovodimo i ne primenjujemo, upozorava Arežina.

Monitoring centralnih informativnih emisija RTV koji su od novembra 2017. do jula 2018. godine sproveli „Slavko Ćuruvija“ fondacija i Pokret Podrži RTV, pokazuje da su u njima dominirali pseudodogađaji, ukazuje za Danas Ivana Stevanović, koja je radila na ovom istraživanju u ime fondacije „Slavko Ćuruvija“.

– Najveći deo programa se sastoji od pseudodogađaja, nema istraživačkih tema, prati se samo pojavljivanje državnih zvaničnika. Javni servis bi trebalo da služi kao primer ostalim medijima i pokaže kako se profesionalno radi i kako se zadovoljavaju potrebe građana za izveštavanjem. Ako oni tu funkciju ne zadovoljavaju, ne možemo više da očekujemo ni od ostalih medija, zaključuje Stevanović.

Sanja Kljajić, ispred pokreta Podrži RTV, naglašava da monitoring jasno pokazuje da pokrajinski javni servis ne poštuje ni domaće medijske zakone, daleko je od evropskih medijskih standarda, a sve zbog podređenog položaja prema vlastima.

– Ključni nalaz je da uređivačka politika prati agendu vlasti. Sadržaj se bazira samo na aktivnosti funkcionera. Vidljiv je nedostatak medijske inicijative, analitičkog sadržaja. Dakle, njihov zadatak nije da budu propagandno glasilo vlasti, već javni servis građana, to znači da preispituju sve što funkcioneri rade i govore, naglašava Kljajić.

Javni servis kao garant medijskih sloboda

Poglavlje 23 u pristupanju Evropskoj uniji odnosi se na usklađivanje propisa iz oblasti pravosuđa i osnovnih ljudskih prava. U osnovna ljudska prava spadaju i slobode govora i izražavanja za čije ostvarivanje mediji imaju ključnu ulogu. Stoga ovo poglavlje preporučuje niz pravnih akata, mera i aktivnosti koje bi država, u ovom slučaju Srbija, trebalo da ispuni kako bi uskladila svoju regulativu sa evropskim standardima. U slučaju medijske sfere, slobodno izražavanje, nezavisni i objektivni mediji su osnovni preduslov za vladavinu prava i poštovanje slobode govora svih građana, pluralizam i razmenu mišljenja u društvu. To su ujedno i osnovne funkcije koje javni medijski servis treba da garantuje svim građanima kao i društvenim i političkim akterima. Uz to, ovo regulacija medijske sfere podrazumeva i transparentnost vlasništva u medijima, primenu antikorupcijskih mera i jasno definisanje medijskih strategija.

Stanje u medijima predmet najvećih kritika

Izvestilac Evropskog parlamenta o Srbiji Dejvid Mekalister je u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije u oblasti vladavine prava i slobode medija izrazio zabrinutost zbog nedostatka pomaka naše zemlje u ovoj oblasti.

„Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i da ojača vladavinu prava, pošto nezavisnost pravosuđa nije osigurana i još nema napretka u slobodi izražavanja i medija, navodi se u nacrtu ovog dokumenta. Pozdravljena je obnova napora za usvajanje medijske strategije koja bi trebalo da stvori pluralističko medijsko okruženje, ali ukupni utisak o stajnu u medijima je i dalje negativan. „Ponavlja se zabrinutost što nije bilo napretka u poboljšanju situacije povodom slobode izražavanja i medija; naglašava se da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ostaje pitanje za brigu“, stoji u u tekstu.