Ustavni sud: Novinaru Gvozdenu Zdraviću ponovo povređeno pravo na slobodu izražavanja

Ustavni sud Srbije poništio je pravosnažnu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu pošto je ocenio da je njom uredniku lista „Rasina pres“ i dopisniku „Blica“ Gvozdenu Zdraviću povređena sloboda izražavanja i naložio ovom sudu da u ponovljenom postupku donese novu odluku.

Kragujevački Apelacioni sud avgusta 2015. godine doneo je odluku da Gvozden Zdravić na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, sekretaru aleksandrovačkog Crvenog krsta Slavoljubu Nikoliću isplati 100.000 dinara.

Nikolić je tužio Zdravića zbog tekstova „MUP da ispita adaptaciju ’Starog mlina’ u Mitrovom Polju“ i „ Stari mlin u Mitrovom polju-nova župska afera“, objavljenih 2011. godine u lokalnom listu „Rasina Pres“, kao i tekstova „Nova afera u Aleksandrovcu“ i „Kriju informacije o Starom mlinu“, koji je Zdravić početkom 2012. godine potpisao kao dopisnik „Blica“.

Baveći se slučajem „Starog mlina“, koji je trebalo da postane turistička atrakcija tog kraja, Zdravić je u svojim tekstovima tražio odgovor na pitanja da li je za rekonstrukciju pomenutog objekta zaista potrošeno više od 80.000 evra, da li je i koliko para za to izdvojeno iz opštinskog budžeta i zašto čelnici aleksandrovačke opštine „kao zmija noge“ kriju informaciju o ceni adaptacije.

Zdravić je, između ostalog, izneo podatke da je američka nevladina organizacija „Meri Korps“ rekonstrukciju pomogla sa 60.000 dolara, da je opština za tu svrhu odvojila 4,6 miliona dinara, kao i da je predsednik opštine Jugoslav Stajkovac u pismu podrške „Meri Korpsu“ obavestio američku organizaciju da će ova suma biti obezbeđena iz opštinskog budžeta.

Zdravić zatim navodi da je sekretar Crvenog krsta u Aleksandrovcu Slavoljub Nikolić tvrdio da je „adaptacija koštala samo 14.000 evra“ i da „opština za taj posao nije izdvojila ni dinar“.

Zdravić je u tekstovima takođe naveo da je u blizini „Starog mlina“ predsednik opštine Aleksandrovac sagradio velelepnu vikendicu u etno-stilu i da se, slučajno ili ne, izgradnja Stajkovčeve vikendice poklapa sa adaptacijom mlina.

Prvostepeni sud utvrdio je, a Apelacioni potvrdio, da je Zdravić, „bez upuštanja u to da li su informaciju u njegovim tekstovima tačne ili ne“, u tekstu „Stari mlin u Mitrovom polju-nova župska afera“ između ostalog naveo da je „tužilac kategorično tvrdio da opština nije izdvojila ni dinar iz budžeta za projekat adaptacije „Starog mlina“ i da nažalost nije u pravu“, pri čemu je u istom tekstu, „u izdvojenom delu naveo da je Crveni krst predsedniku opštine ustupio put do vikendice, pitajući se šta je zauzvrat predsednik opštine dao menadžmentu ove humanitarne organizacije, da li je to samo posao tužiočeve supruge u Gradskoj biblioteci ili ima nečeg još vrednijeg“.

Drugostepeni sud presudio je da Zdravić nije postupio shodno odredbama Zakona o javnom informisanju i nije proverio izvore podataka, a da su naznačene informacije negativno uticale na tužiočev život.

Posle izgubljenih sporova u prvom i drugom stepenu, u Kruševcu i Kragujevcu, Gvozden Zdravić obratio se Ustavnom sudu Srbije.

Zdravić je u ustavnoj žalbi naveo da, pišući o adaptaciji „Starog mlina“, nijednom rečju nije označio tužioca Slavoljuba Nikolića kao počinioca bilo kakvog krivičnog dela, već da je samo preneo njegovu izjavu o visini troškova adaptacije pomenutog objekta.

Usvajajući ustavnu žalbu novinara, najviša pravna instanca u zemlji je navela da u osporenim presudama Višeg i Apelacionog suda uopšte „nije utvrđeno koje to konkretno informacije sadržane u novinskim člancima predstavljaju izjave o činjenicama, a koje vrednosne sudove o tužiocu, što je od prevashodnog značaja, jer se postojanje činjenica može dokazati, dok je istinitost vrednosnog suda nemoguće dokazati“.

„Umesto toga, parnični sudovi su sasvim paušalno prvo zaključili da je podnosilac ustavne žalbe, bez upuštanja u to da li su informacije koje plasira u svojim tekstovima tačne ili ne, u tim člancima, izneo svoj sud o samom tužiocu na način kojim se vređa njegova čast i narušava njegov ugled u javnosti“, naveo je sud.

Gvozden Zdravić za UNS kaže da ova Ustavna žalba, baš kao i prethodna, koju je dobio 2016. godine, „nedvosmisleno ukazuju na katastrofalan rad postupajućih sudova“ i dodaje, da su u njegovom slučaju, „sudovi radili paušalno“.

Podsetimo, Ustavni sud, oktobra 2016. godine usvojio je ustavnu žalbu Gvozdena Zdravića i poništio presudu kragujevačkog Apelacionog suda kojom je Zdravić bio obavezan da, zbog navoda u istim tekstovima, predsedniku opštine Aleksandrovac Jugoslavu Stajkovcu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda plati 200.000 dinara.