Utabane REM staze

Nekada smo imali formulu „3+2“ za popunjavanje ovog tela. Sada imamo dva upražnjena mesta kao rezultat ostavke Slobodana Cvejića i iznenadne smrti Zorana Simjanovića. To je doprinelo da uz sprečenost ili „sprečenost“ pojedinih članova, Savet REM nema kvorum za odlučivanje. Čak i za bitne odluke, zbog čega kasni izbor Upravnih odbora dva javna medijska servisa u kojem je npr. mandat bivšem predsedniku Vladimiru Vuletiću, prema njegovim rečima, istekao još 18. aprila.

Juče su UNS i Strukovni sindikat RTS-a zatražili da Savet REM-a „hitno imenuje članove Upravnih odbora javnih servisa, organa upravljanja RTS i RTV, jer je mandat po šest članova Upravnih odbora istekao. Odlaganjem izbora narušava se integritet i funkcionisanje oba javna medijska servisa“.

Davno sam upozoravao da je neophodno pokrenuti procedure za izbor novog člana Saveta REM nakon ostavke Slobodana Cvejića. Istekli su svi zakonski rokovi kada je konačno administrativni odbor republičke skupštine pokrenuo postupak. Tek nedavno je pokrajinska skupština, kao ovlašćeni predlagač, predložila dva imena kao kandidate SNS-a odnosno SPS-a za upražnjeno mesto u Savetu.

Već sada je jasno da novi predstavnik pokrajinske skupštine u regulatornom telu neće biti ni nalik prethodniku koji je podneo ostavku. Dovoljno je da citiram njihove izjave sa predstavljanja pred skupštinskim Odborom za kulturu i informisanje na kojem su izjavili da „da je Srbija primer medijskog pluralizma“, odnosno da „REM treba da radi na unapređenju medijske strategije“.

Možda neko misli da je politički isplativo i profitabilno rizikovati na ovaj način sa desetkovanim REM-om i nepotrebno obezglavljenim javnim medijskim servisima. Nije u redu da to bude protivno zakonu, da se to radi zarad instrumentalizacije postupka u kojem se neko preigra, a život režira takav scenario u kojem se sve ruši kao kula od karata. To je upravo slučaj sa kadrovskom politikom unutar i okolo Saveta REM-a koja, sistemom spojenih sudova, ima implikacije na funkcionisanje Upravnih odbora RTS-a i RTV-a i posredno, njihovih Programskih saveta.

Za sve godina njegovog postojanja, nikada nije bilo javne rasprave o članovima Saveta regulatora, kako se sada pominje u kritici izbornog postupka za članstvo u ovom telu. Izuzev na samom početku, pre nego što su podneli ostavke, tamo većinski nije bilo ljudi koje su izabrala strukovna udruženja, niti su oni bili „najbolje što Srbija ima“. Da ne kažem da se o sastavu regulatora, nažalost, oduvek odlučivalo na jednom mestu. Ako hoću da budem ciničan, rekao bih ponekad na dva, možda tri ključna mesta.

Neke se stvari ne menjaju već 18 godina, koliko RRA odnosno REM postoji. Punoletstvo ništa ne menja. Sve vlasti i sve nas će nadživeti ovaj i ovakav Savet REM. Kako stvari stoje, izgleda da bolje nismo ni zaslužili.

REM nije samo nekih devet članova. To je centar moći koji kreira medijsku scenu u Srbiji. Kada pogledamo medijsku scenu, i protok vremena, jasno je da je krivica REM-a za dramatično lošu situaciju među najuočljivijim. Kako je kvario medijsku scenu, REM bi mogao i da utiče na njeno popravljanje. Zbog toga su potrebni kompetentni i časni kandidati, ali je važno da postoji i politička volja da se izvrše promene koje su u javnom interesu.