Utisak nedelje o REM-u: Da li ćemo imati drugačije medije ili „ikebanu“ vlasti?

Profesor Slobodan Cvejić, novoizabrani član REM-a, kaže da treba dati šansu novom sastavu tog regulatornog tela. Rekao je da ne postoje uslovi, u ovom trenutku, za fer izbore, ali smatra da REM, tehnički, može da poboljša stvari u naredna dva meseca, donošenjem još nekih odredbi.

Naveo je da je njega predložila odbornička grupa SNS, odnosno njihovi predstavnici u Odboru za kulturu i javno informisanje Skupštine Vojvodine.

„Nisam o toj stvari komunicirao ni pre mog predlaganja, ni nakon toga, niti me je neko iz SNS nakon ovog izbora zvao. Ja verujem – iz prostog razloga zato što su na ovaj način ispoštovali dogovor koji su postigli sa predstavnicima opozicije, odnosno OEBS-om. Mene su zvali posrednici u pregovorima i pitali me, konkretno Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo“, rekao je Cvejić. Pojasnio je da ga je Antonijević pitao da li želi da bude kandidat Skupštine Vojvodine, dodajući da on (Antonijević) nije znao da će predlog biti od SNS. „Nakon toga smo i on i ja saznali ko je bio formalni predlagač u Odboru i u Skupštini. Ono što neformalno znam, bilo je da me predloži Liga, Liga je htela svog kandidata. To se završilo kako se završilo“, rekao je gost Utiska. Kaže da je to lako preskočio jer je za njega ključno pitanje, zapravo, bilo pre toga – kad je odlučio da li želi da uđe u tako nešto, znajući koliko je složena situacija i koliko ima da se radi.

„U ovoj konkretnoj stvari, ja samo moram da odam priznanje SNS-u što nikakav pritisak, nikakvu komunikaciju sa mnom nisu pravili oko toga, pristali su na ono što je bio deo dogovora“, rekao je Cvejić, koji je na odeljenju sociologije Filozofskog fakulteta.

U Statutu (REM) piše da su svi članovi Saveta REM-a samostalne ličnosti, da se biraju po ugledu i zaslugama i ne odgovaraju za svoje postupanje čak ni predlagaču, i to jeste ideja regulatornih tela i četvrtog stuba demokratije, odgovorio je Cvejić na pitanje čije interese zastupa – EU, Milana Antonijevića, SNS ili profesora Univerziteta.

Peca Popović kaže da mu to što je čuo, ipak, ne uliva poverenje da ćemo imati drugačije medije. „Zato što verujem da većina članova postojećeg REM-a odgovara direktno vlasti… Znaju oni koga su birali, znaju da će uvek imati jednog više, u bilo kojoj odluci… Da se ne lažemo. To prosto odslikava ceo naš sistem. Sistem se bazira na volji sa jednog mesta i prosto ona se sprovodi svuda – u opštini, u obdaništu, u sudu i u REM-u“.

Popović ocenjuje da je sve oko izbora u REM-u sprovedeno s ciljem  da „oni što spolja gledaju imaju utisak da se nešto ključno menja“. „Ne sumnjam uopšte u profesorove namere, ali će kod odlučivanja, ukoliko digne glas protiv nečega što je volja s vrha, on ostati u manjini. U ovoj zemlji je demokratija izigrana na svim mestima. U Skupštini da danas vladajuća stranka predloži da je četvrtak, oni bi sa 129 glasova izglasali da je četvrtak. To je karikiranje demokratije“, navodi Popović.

Cvejić: Imamo priliku da popravimo uslove

Cvejić ističe da danas ima mnogo etiketiranja te vrste – da pored „tvog imena ne sme nigde ni trunku“  da se nađe SNS, dodajući da će progutati tu gorku pilulu. Kaže da poznaje donekle još nekoliko ljudi koji su ušli sada u sastav REM-a i da ni za koga od njih ne bi pomislio da bi mogao da igra takvu ulogu (ulogu „ikebane“) i da nije svestan da može da bude izmanipulisan na taj način.

Cvejić je rekao da ako one vrednosti za koje se zalaže, ne budu mogle da se afirmišu u radu REM-a, dodajući da veruje da će moći, da neće sedeti u tom telu. „Ja u ovo ulazim odričući se nekih privatnih ugodnosti, da bih još jednom probao nešto da uradim, zbog toga što sam bio u protestima devedesetih, i u ovom protestu „1 od 5 miliona“ povremeno… Posle izbora 2000. sam rekao – nije vreme više za ulicu, sada je vreme da gradimo institucije. Ja sam sociolog, ja sistemski gledam na tu stvar“, kaže Cvejić dodajući da su ova, ali i prethodne vlasti „popuštale u tome“. Cvejić je podsetio da je mandat REM-a pet godina, dodajući da „imaju priliku da poprave uslove pred ove izbore i da oporave medijsku scenu za dalji politički život“. Kaže da ne treba misliti samo o tome da li je neko ikebana stranci, jer neko može da bude u poziciji da je ispostava interesa i krupnog kapitala.

Na pitanje da li u ovom trenutku postoje uslovi za slobodne i fer izbore, Cvejić kaže – ne. Upitan da li veruje da je moguće da se, ulaskom novih pet ljudi u REM, to ostvari u naredna dva meseca, kaže da će morati da vide neke stvari, jer još ni na jednu sednicu nije otišao. „Tehnički mislim da je moguće, postoji zakon, postoje podzakonska akta, i ako budemo hteli to da uradimo, postoji dovoljno vremena da se usvoji još neka uredba… Tehnički da, ali stvarno dok ne vidim kako stvari realno izgledaju, na to ne mogu da odgovorim“, rekao je.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević kaže da je do sada obavljeno temeljno uništavanje institucija, pa da očekivanje da će dva meseca pred izbore da se to sredi – izaziva nepoverenje i da zato ne može da čestita na odluci profesoru Cvejiću.

Milivojević: Ismevanje demokratije, fingirana procedura

Profesorka Milivojević, koja je pisala sa svojom koleginicom Jovankom Matić preporuke šta bi trebalo da radi REM, kaže da vlast to nije prihvatila, da je tu pisalo nešto drugo, i to sedam, osam meseci unazad, kad je, kako kaže, možda bilo vremena da se o tome razgovara pred javnošću.

Milivojević: Članovi REM-a, Ministarstvo bi mogli poslanicima, pogotovo jednom upornom, da objasne da Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama, koja obezbeđuje da se u celoj Evropi slobodno gledaju svi programi, direktiva koja i nas obavezuje, jer smo je ugradili u naš zakon, te tako da N1 legalno funkcioniše u ovoj zemlji, a ne da svako malo, što u Skupštini, što na Pinku postavlja to pitanje.

„Mi smo tražili smenu članova REM-a, ne ostavke. To nije jedna normalna procedura, u kojoj su visokomoralna dva člana REM-a podnela ostavku, koji su se eto sklonili da bi Milan Antonijević imao koga da pozove, da bi OEBS mogao da izvrši pritisak na vlast, u ime svih nas. To nije tačno. Taj REM je, kao ispostava vlasti, jedan od glavnih krivaca što su naši mediji skandalozni, glavni krivac što su nacionalne televizije, komercijalne i nešto malo manje javne, trovačnice i što postoji ogromno nezadovoljstvo javnosti takvim televizijama“, rekla je gošća Utiska.

Kako kaže, zbog svega toga – a i „zbog kršenja Zakona o radiodifuziji, zbog ignorisanja svojih zakonskih ovlašćenja, zbog pasivnog posmatranja urušavanja medijskog sistema i katastrofalnog pada medijskih sloboda“ – stručni tim u kom je bila je predložio da društvo ispostavi račun odgovornosti toj instituciji i da članovi REM-a budu smenjeni. Navela je da u zakonu postoji procedura za smenu, a da se širila mistifikacija da su nesmenjivi. „Predlagali smo da ministar kulture i državni sekretar za informisanje daju ostavke, zbog toga što su posmatrali to urušavanje medijskih sloboda, ali da članovi REM-a budu smenjeni i da mi kao društvo, steknemo drugu priliku, novu šansu da napravimo taj REM, da to regulatorno telo, koje ima ogromna ovlašćenja, zaista počne da funkcioniše. Ovo što se sada dogodilo je, u stvari, ismevanje demokratije. Vlast je prvo odlagala do krajnjih granica, a onda u trenutku kad je to bespredmetno, bar za ove izbore, u jednoj fingiranoj proceduri, popunila tri nedostajuća mesta, tri člana koja tri godine nisu funkcionisala. To je takođe ismevanje – da vi sada kao ustupak objavljujete to što su popunjena mesta koja tri godine nisu popunjena… A pri tom zamolili dva člana REM-a da podnesu ostavke“.

Profesorka je ocenila da procedura koja je završena ne garantuje da će ijedan problem koji ima REM biti rešen – ističući da su to problem javnog poverenja, nekompetentnosti i nezavisnosti.

Profesorka Milivojević ističe to da 15, 16 godina imamo urušenu instituciju (REM-a), da nema poverenja u nju… Na mestima u Skupštini se govori o platama ( u REM-u) i sličnim populističkim, jeftinim doskočicama, ali nikada im nije palo na pamet da organizuju javno slušanje, da pozovu stručne ljude da se vidi šta sa REM-om nije u redu, istakla je profesorka FPN.

Povodom gostovanja predsednika SRS Vojislava Šešelja na TV Pink s liderom LSV Nenadom Čankom i svemu izrečenom u toj emisiji, kaže da smo videli „da ratni zločinac defiluje po našim televizijama, a da se REM pravi da nema nadležnost da interveniše“. Ona dodaje da ima nadležnosti, da spada u moćnije regulatore, i kao takav da može da utiče na kreiranje javnih politika i politike u oblasti medija.

REM ima mogućnost da kažnjava takve stvari, kaže Cvejić, dodajući – jednom, dva puta kad kaznite TV zbog tako nečeg što se pojavilo u programu, svako će da se zapita da li da zove ovog u emisiju ponovo, i tako jasno pokažete da nekim ljudima nije mesto u javnom prostoru. Medijski prostor je javno dobro, država igra svoju ulogu da to javno dobro zaštiti, rekao je.

Popović: Bojim se da ćemo profesora izneti iz ringa

Peca Popović kaže da je umoran što nas sistem informisanja pravi budalama. „Da li vi stvarno verujete da nešto može da se desi na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, da neko pre početka emisije ne proveri šta se tu emituje“, upitao je. Imali ste predsednike koji se pojavljuju jednom mesečno, ili jednom u tri meseca, a sada o svemu saznajete od jednog autoriteta, dodao je.

Cvejić navodi da istraživanja pokazuju da je predsednik Srbije dominantno prisutan u medijima. „A sada da li je mehanizam takav da neko sedi na centralnom mestu i svima kaže šta da rade… Ja mislim da ima tu dosta autocenzure, da ima dosta kreativnog učitavanja u tu političku viziju… Da je to čitav jedan kompleks političke kulture koja dovodi da se to razvije na taj način. Nije to tako jednostavna konstrukcija, i utoliko je veći problem, jer nije dovoljno da isključite jedan utikač, da sve to stane“, kaže Cvejić.

Ovde čujemo argument da ne treba mnogo očekivati, zbog procedure, kaže profesor Cvejić, objašnjavajući da je on rešio da uđe u ring, da „zaprlja ruke“, „ubaci ruke u testo“, da bi nešto ubuduće bilo drugačije, da se jedna institucija uredi i pomogne da se izbori odvijaju kako treba. „Ja se bojim da ćemo profesora izneti iz ringa, ako uđe sa ovim ambicijama“, kaže na to Peca Popović.

Imamo svi takvih iskustava, da smo s najboljim namerama ulazili u sistem, s nadom da ćemo nešto promeniti, a izađete kao totalno poražena, izbrukana osoba, dodao je. „Izbrukaju vas ljudi koji sramote ovu državu, izbrukaju vas vlasnici rečnika koji ne priliči nijednoj ozbiljnoj instituciji“, kaže. Peca Popović ocenjuje da je poruka vlasti – ako treba satanizovaćemo ga, sve možemo da uradimo, ako ispadne iz sistema.

Milivojević: Intervjuom Informeru predsednik pokazao šta je medijski standard

Profesorka Milivojević je rekla da se ovdašnja javna sfera konstituiše oko Informera, TV Hepi i Pink. „To su tri medijska stuba na kojima ova vlast počiva, pomoću kojih razara javni život, uništava opoziciju i maltretira sav pristojan svet u ovoj zemlji i predsednik odlučuje da se sa tih mesta obraća javnosti onoj koju on smatra vrednom“, dodala je.

Podsetila je da su nekada predsednici davali za 29. novembar intervju „Politici“, a da je aktuelni  predsednik države izabrao da intervju za Sretenje da Informeru, čime je, kako kaže,  jasno „pokazao šta je ovde medijski standard“.

Imamo visoko polarizovan javni prostor, ističe profesorka, dodajući da se ovde nasilno radi reinženjering medijske scene i uništava se svaki pristojan medij, a glorifikuje se jedan deo spektra koji je, kako ističe, najstrašnije nešto što u medijskom svetu postoji, a sve drugo se gura u marginu, proglašava ekstremom, „Đilasovom zaostavštinom“, „tekovinom žutih“…

Vučić ima medijsku strategiju da se obraća tamo gde je njegovo biračko telo, kaže na to Cvejić.

Na pitanje da li jedan privatni medij ima pravo da podržava jednu vlast i da pušta predsednika koliko hoće, Cvejić i Milivojević kažu da nije tako. Cvejić kaže da neko može da ima privatni kanal, ali da kad uđe u javni prostor, ne može da radi šta hoće, dodajući da „postoji član zakona koji kaže da mora da se obezbedi ravnopravnost u jednom načeln om smislu“.

Izveštaji stručnih službi REM-a pokazuju da se TV Hepi ne pridržava programskih obaveza iz programske strukture na koju se obavezao, Pink, Hepi, navodi profesorka Milivojević. Ističe da REM ne cenzuriše pojedinačne televizije, već strukturno podiže okolnosti u kojima će televizije biti bolje, a to postiže postavljanjem nekih granica, tako što će reći – to nije dozvoljeno  u javnom prostoru. Dodaje da za to ima četiri mere koje direktno može da primeni – opomena, upozorenje, privremeno obustavljanje programa i oduzimanje dozvole.

Kaže da, kad bi bilo koji član bilo kog regulatornog evropskog tela, dobio kolaž snimaka samo iz Utiska nedelje, da bi bili zapanjeni i da ne bi mogli da veruju da to postoji, dodajući da ona nije videla da nešto tako postoji u terestrijalnim medijima u Evropi.

Peca Popović o Studiju B: Postiđen sam, za šta smo se borili…

Peca Popović je istakao da je učestvovao sa svojim pločama u osnivanju Studija B, aprila 1970. i da mu je Duško Radović 1977. godine dao nagradu za višegodišnje volontiranje.

„I ja sam postiđen za šta smo se mi borili, za šta sam hiljade i hiljade ploča dao, za šta sam dolazio godinama bez ikakvih uslova, da učestvujem u programu. Da bismo ovo dobili“, rekao je, dodajući da se oseća jako tužno, jer dok nešto gradite verujete da će to neko naslediti i unaprediti.

„Studio B je slika Beograda, ima obavezu prema ovom gradu, njegovoj istoriji, prema onim ljudima koji su se žrtvovali za taj Studio B, da postane najpopularnija stanica, gradska na prostorima bivše Jugoslavije… Pa nije valjda, u godini proslave 50 godina, ovo red, da ovako izgleda program“, naveo je.