Veljanovski: Ako medij krši zakon, Privremeno telo nema ovlašćenje da ga kazni

Funkcioner Građanskog demokratskog foruma Rade Veljanovski, koji je član Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje, izjavio je da neki ljudi od nadzornog tela očekuju da reši sve probleme u toj sferi, a neki ne očekuju ništa.

„Naša pozicija je između toga. Uputili smo smernice medijima kako treba da se ponašaju. Nedovoljno je ako promene ponašanja budu samo tokom predizbornog perioda, to treba da startuje odmah. Predstavnici opozicije koji su učestvovali u dijalogu tražili su šest meseci, a mi to vreme nemamo“, istakao je on.

Veljanovski, koji je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, rekao je da to telo sasvim sigurno neće moći da promeni političku stvarnost, ali da će se truditi da postignu što više.

Kazao je da su se neki od političkih članova tog tela saglasili da će učestvovati u radu tog privremenog organa sve dok „on ima smisla“, a da će ga napustiti ukoliko pomaka ne bude.

Najavio je da će posle Nove godine pozvati predstavnike javnih servisa na razgovor, a nakon toga i predstavnike sa televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Kako pobediti govor mržnje i dezinformacije u medijima

Ne postoji realna šansa da se poboljša situacija u sferi borbe protiv dezinformacija i govora mržnje, s obzirom na to da su za proleće najavljeni predsednički, parlamentarni i beogradski izbori, izjavio je predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost Marko Nedeljković.

„Ne vidim da postoji neka realna šansa da se to promeni, posebno ne u situaciji kada očekujemo izbore. Možemo samo da očekujemo više agresivnosti i govora mržnje“, kazao je Nedeljković koji je i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Na okruglom stolu u Medija centru, organizovanom na temu govora mržnje i dezinformacija, Nedeljković je rekao da su zbog širenja govora mržnje i agresivne komunikacije najveći problem onlajn mediji i istakao da je situacija alarmantnija nego što je bila pre nekoliko godina. On je naglasio da onlajn mediji imaju neku vrstu ohrabrenja političara da šire govor mržnje i dodao da su glavni izvor za sporan sadržaj neproverene informacije sa društvenih mreža.

Sociolog Ratko Božović izjavio je da prema teoriji komunikacije stanje medija odslikava stanje u nekom društvu i ocenio da je situacija u Srbiji „mrakovita i problematična“.

„Iz samih medija možemo pročitati stanje društva. Najproblematičnija je politička javnost koja je u neku ruku u apsolutnoj regresiji i u uporištu manipulacije“, istakao je on.

Psiholog Žarko Trebješanin izjavio je da govor mržnje ne predstavlja iznošenje određenog mišljenja, jer je on najčešće „ogoljeni afekat mržnje, prezira i besa“ sa ciljem da se neko „povredi i diskredituje“.

„Govor mržnje nije samo neki govor koji je prosto neprimeren i treba ga izbegavati, već je simptom onoga što se krije iza toga – mentaliteta i ideologije političkog ekstremizma“, rekao je on.

Ocenio je da ljudi koji šire govor mržnje „razmišljanju u crno-belim kategorijama“, odnosno da za njih postoje samo oni koji su „sveci“ i oni koji su „đavoli“.