Veran Matić – Kreativna Evropa

Sama mogućnost da makar delić budžeta od dve i po milijarde evra tokom narednih šest godina završi i u našim medijima putem podrške njihovoj slobodi, sadržaju, obogaćivanju medijskog pluralizma ili jačanju medijske pismenosti je vredna hvale. Ne čudi zato da se tim povodom saopštenjem oglasila i Evropska federacija novinara koja je pohvalila ovo proširenje aktivnosti programa „Kreativna Evropa”.

Ovakvom raspodelom sredstava još više dobija na značaju odluka o pristupanju Srbije tom programu u mandatu ministra Ivana Tasovca i državnog sekretara Saša Mirkovića tokom 2014. godine. Srbija je, da podsetim, tada bila prva zemlja van Evropske unije koja je ušla u ovaj program sa velikim budžetom, koji se konačno širi i na medijsku sferu. Tadašnja odluka Brisela bila je blisko povezana sa ovdašnjim evrofanatizmom koji je obeležio izradu i usvajanje tada hvaljenih srpskih medijskih zakona.

Nedavno je Ministarstvo kulture i informisanja sumiralo sedam godina učešća Srbije u programu „Krerativna Evropa” na sledeći način: „Ukoliko bi učešće Srbije u programu Kreativna Evropa 2014-2021 izrazili u brojevima, to bi glasilo: 146 ustanova i organizacija učestvuju u programu, 305 podržanih projekata, 675 ostvarenih partnerstava i skoro 12.000.000 evra prikupljenih finansijskih sredstava.”

Dok se mi suočavamo sa problemom neotvorenih poglavlja i klastera, Savet Evropske unije je podržao akcioni plan Evropske komisije za oporavak i transformaciju medijskog i audiovizuelnog sektora. Veličinu i značaj ovog sektora najbolje opisuje činjenica da njegov godišnji promet, prema proceni Komisije, iznosi čak 193 milijarde evra. Značajno je da je pomenuti Akcioni plan usko povezan sa Akcionim planom za evropsku demokratiju, čiji je cilj jačanje slobode i pluralizma medija širom Evrope, sa naglaskom na zaštitu novinara. Jasno je da nema dokumenta te vrste koji ne spominje nužnost zaštite novinara. Dovoljan signal da ova tema prožima sve novije briselske dokumente iz medijske sfere. Ova tema nametnuta je nakon ubistava novinara koja su predstavljala surovo otrženjenje nakon perioda uljuljkanosti u ovoj oblasti.

Vraćam se na „Kreativnu Evropu”. Voleo bih da nam se vrati deo te atmosfere od pre sedam godina i da Srbija ponovo krene ubrzanim putem evropskih integracija. Zamišljam gde bi nam bio kraj da su nam dostupni pomenuti medijski fondovi na koje mogu da računaju države-članice Evropske unije. Da je samo to u pitanju, bio bi već dovoljan motiv da maksimalno ubrzamo put ka Briselu i da uradimo ono što je do nas. Tada bi i njima bilo teže da nas odbiju ili da kreativno pronalaze argumente protiv članstva Srbije u Evropskoj uniji.

Sa ili bez „non-pejpera”, međuvladine konferencije ili otvorenih klastera/poglavlja. Svejedno mi je, jer to radimo prevashodno zbog nas, a ne zbog njih.