Veran Matić o stanju u RTS: Sve je počelo od Čede Jovanovića koji je izigrao medijsku zajednicu

“Nezahvalno je tumačiti šta se događa u RTS-u u odnosu na centre moći i zašto upravo sada. Većina članova sadašnjeg Upravnog odbora je reizabrala Dragana Bujoševića pre dve godine tako da je logično da su svih ovih godina upoznati sa načinom finansijskog poslovanja RTS-a”, kaže u razgovoru za Danas Veran Matić, član Radne grupe za bezbednost novinara i predsednik ANEM-a, upitan zašto je baš sada otvorena afera sa navodnim finansijskim malverzacijama na Javnom servisu.

Foto: Medija centar Beograd

Naš sagovornik ističe da godinama unazad postoji tenzija između generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora RTS.

– Svojevremeno se taj sukob odigravao tokom Bujoševićevog reizbora (koji je zbog toga izabran tek iz trećeg puta), a sada je eskalirao zbog finansija. Većina članova sadašnjeg UO je reizabrala Bujoševića pre dve godine. Tim pre deluje čudno kako su i zašto iscureli ovi dokumenti koji bacaju novo svetlo na način poslovanja republičkog javnog medijskog servisa. Vreme će pokazati da li će ono što se dešava okončati na nivou sukoba predsednika i jednog novog člana Upravnog odbora (koji se za sada jedini oglašavaju u javnosti) sa menadžmentom RTS-a ili je ovo samo uvod u nešto veće što će tek uslediti – kaže Matić.

Prema njegovim rečima, kakav god da bude bio krajnji ishod, više ništa neće biti kao pre nego što su „iscurele“ sve ove cifre, angažmani i aranžmani. Ali, dodaje, na žalost, to neće doneti nikakav novi kvalitet.

– Ne bi bilo produktivno da razgovaramo o ovoj temi, a da se ne prisetimo kako je sve počelo pre dve decenije. Medijska zajednica je 2002. godine izigrana od strane predstavnika DOS-a koje je tada predstavljao Čedomir Jovanović u svojstvu šefa poslaničke grupe u Parlamentu. To je bilo epohalno izigravanje pojma javnog medijskog servisa i pojma regulacije. Naime, ekspertski tim medijske zajednice napravio je predlog Zakona o radio difuziji, koji je obuhvatio strukturu koja obezbeđuje zaštitu javnog interesa, strukture RRA… – ukazuje Matić.

On dodaje da ne zna ko je doneo tu odluku, ali se seća toga kao jedne od najtraumatičnijih situacija u životu.

– Trenutka koji vam ruši ideale, koji vam je gori od situacija u kojima ste životno ugroženi. Tada mi je Čedomir Jovanović, urlajući na telefon, svašta govorio na talasu onoga što je Zoran Đinđić rekao u Vašingtonu: “Daćemo im ordenje ali ne i frekvencije…”. Moram to stalno da pominjem, podsećam, jer je reč o kontinuitetu. Tada je napravljen tadašnji RRA/sadašnji REM i to je očigledno bila i ostala želja velike većine političkog i kulturnog establišmenta u Srbiji – ističe Matić.

On dodaje da ne razume zbog čega je Bujošević nastojao da dobije novi mandat, ni kako je moguće da UO RTS dobije članove koji su funkcionalno nepismeni, niti kako je moguće da naše kolege koje predstavljaju ime i prezime profesionalnog novinarstva i zaštite javnog interesa, ne izađu u javnost sa svojim viđenjem osvetljavanja ili zamagljivanja onoga što se događa u ovom trenutku.

– Zato mislim da je veoma važno da pronađemo nova rešenja u Zakonu o javnom informisanju i medijima, Zakonu o elektronskim medijima, a pogotovo u Zakonu o javnim medijskim servisima kako bismo poboljšali postojeće stanje i predupredili da se nešto ovako ponovi. Zato bi na talasu ovoga što se trenutno događa, trebalo razmisliti o konceptu radne grupe koja će baviti izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima koje predviđa Medijska strategija – ukazuje naš sagovornik.

Ključni postulati, dodaje, moraju se bazirati na zaštiti i promociji javnog interesa koji je već definisan u dva medijska zakona.

– Ne trebaju nam parcijalni, sitnosopstvenički interesi oličeni u fascinantnim novčanim iznosima ili zauzimanju strana u sukobu, već koncept koji štiti i veliča ključne demokratske postavke jednog društva a koje javni medijski servis treba i mora da simbolizuje svojim postojanjem i svakodnevnim radom – navodi Matić.

Prema njegovim rečima, način rada Javnog servisa, koji se sada problematizuje, ustanovljen je u vreme dok je Aleksandar Tijanić bio njegov direktor.

– Moj utisak je da ga nije zanimala transformacija starog RTS-a u pravi javni medijski servis, što bi podrazumevalo strukturne organizacione i ozbiljne kadrovske promene. Ne mislim ni na način Milorada Vučelića kada je 1993. godine selektivno otpustio više od 1.000 novinara i medijskih radnika, već na pravu transformaciju u efikasni javni medijski servis. Za to je potrebna snažna politička volja, vera u značaj uloge javnog medijskog servisa u svakoj oblasti života, jasna i održiva vizija, biznis planovi kao i fokus na ostvarivanje uloge zaštitnika javnog interesa – zaključuje Veran Matić.