Veran Matić – Plusevi i minusi

Punih pet godina se radilo na njegovim izmenama i upravo je ušao u skupštinsku proceduru.

Iako nacrt zakona sadrži manji broj štetnih rešenja u odnosu na prethodne verzije, stiče se utisak da i dalje ne postoji efikasan mehanizam koji bi primorao institucije da tražene informacije učine dostupnim. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su u pitanju informacije čije bi objavljivanje imalo političke implikacije. Postoje mišljenja da bi napredak u nacrtu zakona mogao da bude vidljiviji da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tokom njegove izrade u većoj meri poštovalo inkluziju stručne i zainteresovane javnosti. Pošto to nije bio slučaj, stiče se utisak da će ostati nerešeni neki od ključnih problema, poput „pitanja nadzora nad primenom Zakona i ovlašćenja Vlade da obezbedi izvršenje Poverenikovih rešenja.”

Utešno je da će Poverenik uvećanim kaznama moći da izvrši dodatni pritisak na organe vlasti koji uskraćuju informacije. Bitno je da će ćutanje administracije po prvi put biti kažnjivo, pošto po navodima poverenika Milana Marinovića čak 60-80% žalbi se upravo odnosi na ovakve slučajeve. Optimizam postoji jer se zakonom predviđa mogućnost otvaranja kancelarije Poverenika širom Srbije i zbog toga što se veći broj organa javne vlasti obavezuje da izrađuje i ažurira Informatore o radu.

Pesimizam uliva podatak da se na osnovu nacrta zakona i Narodna banka Srbije izuzima iz nadležnosti Poverenika. Naime, protiv rešenja NBS više neće moći da se podnese žalba Povereniku pošto, ako ova institucija ne odgovori na zahtev, protiv njenog rešenja se ne može pokrenuti upravni spor. Na taj način, NBS se izjednačila sa Vladom, Skupštinom, Vrhovnim, Ustavnim sudom i Republičkim javnim tužiocem.

Na nesnalaženje resornog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje i Koalicija za slobodu pristupa informacijama koja je u saopštenju podsetila da ministarstvo „još uvek nije objavilo razloge za neprihvatanje drugih predloga sa javne rasprave”, kao i da čeka rešenja Poverenika po žalbama protiv ovog ministarstva zbog „nepostupanja po zahtevima u vezi sa izradom Nacrta zakona.”

Primetno je da postoje plusevi i minusi u vezi nacrta zakona koji se porađa pet godina. Očito je da se lome koplja u vezi sa budućim i postojećim zakonodavnim rešenjima koja su omogućila da se prikupe podaci za istraživanje „Transparentnost podataka o državnom finansiranju medija”.

U ovom dokumentu se upozorava da uspešnost ovog mehanizma može biti ugrožena u slučaju da izmene Zakona o slobodnom pristupu  informacijama od  javnog značaja dovedu u pitanje nivo već dostignutih prava. Zato valja biti oprezan do samog kraja i trenutka usvajanja novog zakona. Praktična primena će biti poseban izazov kako unapređenje zakonskog teksta ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru.