To nije nezakonito ali ne bi trebalo da predstavlja ni pravilo već izuzetak. On treba da bude utemeljen u opravdanim razlozima koji su aplikanta onemogućili da učestvuje u zakonom predviđenoj proceduri u kojima predloge za dodelu sredstava daju izabrane komisije, što potvrđuje odgovorno lice. U slučaju pojedinačnih davanja, diskrecionu odluku donosi ministar/ka, što utiče na to da je ovaj proces pod posebnom lupom javnosti. Zato i ne čudi da je i ove godine temeljno analiziran spisak koji je sadržao 21 izabrani projekat.
U međuvremenu su u javnost dospeli podaci o podržanom projektu iz Vranja sa prošlogodišnjeg kruga pojedinačnih davanja tokom mandata ministra Vladana Vukosavljevića, kada je po ovom osnovu podeljeno 14,3 miliona dinara. Koincidencije i „slučajnosti” su tolike da je teško oteti se utisku koji dovodi u pitanje kriterijume koji su tada primenjeni. Nažalost, ništa se suštinski nije promenilo prilikom donošenja ovogodišnjih odluka sa potpisom ministarke Maje Gojković. Pogotovo ako se ima u vidu da važeći pravilnik propisuje da se putem pojedinačnih davanja sredstva „mogu dodeliti samo za projekte koji nisu mogli biti planirani u vreme raspisivanja konkursa (vanredne okolnosti, hitnost realizacije itd.)“. Da ne govorimo o tome da se sve radi kao i ranije, i kao da ne postoji Akcioni plan za primenu Medijske strategije, da nije u toku rad na izmeni zakonskog okvira koji je, doduše, zastao bez valjnog objašnjenja… Prilično nelogično tj. logično ako nema političke volje da se primeni ono što predviđa Medijska strategija, ne čekajući izmenu zakona.
Radi sticanja što celovitije slike, važno je da postoje dokumenti poput novog monitoring izveštaja javnih nabavki medijskih usluga koji su zajedno uradili BIRN i NUNS. Izveštaj ukazuje da se medijske usluge uglavnom nabavljaju na osnovu izuzetaka od javnih nabavki, čime ostaju ispod radara javnosti. Među deset najvećih dobitnika iz obrađenog uzorka su i neke redovne „mušterije” Saveta za štampu poput tabloida „Srpski telegraf” i „Alo” koji je rekorder po broju prekršaja novinarskog profesionalnog Kodeksa. Upravo je pomenuti tabloid, zajedno sa „Informerom”, bio na dnevnom redu jedne od poslednjih sednica ovog samoregulatornog tela.
Dok se unutar Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima „lome koplja” o budućnosti Saveta za štampu, drago mi je da čujem da je nova članica ovog samoregulatornog tela, ispred UNS-a, postala novinarka Jelena Petković*. Mislim da njeno članstvo obezbeđuje kontinuitet kvalitetnog odlučivanja koji je neophodan u vremenima kada je Savet dodatno na udaru. Najjača brana napadima su nepristrasne i argumentovane odluke koje su donete u transparentnoj proceduri. Voleo bih da isto mogu da kažem i za pojedinačna davanja.
Jelena Petković je jedna od najboljih novinarki u Srbiji. Istraživanje o ubijenim i kidnapovanim novinarima na Kosovu i Metohiji predstavlja vrh istraživačkog novinarstva i posvećenosti rešavanju ovih slučajeva koji su potisnuti. Jelena je napravila više od tužilaštva za ratne zločine u Srbiji, privremenih organa na Kosovu, i predstavnika međunarodne zajednice, od UNMIK-a, EULEX-a, i td… Njeno istraživanje još uvek nije knjiga (iako već postoji u pisanom obliku) koja bi bila izvor za rešavanje ovih slučajeva.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.