Veran Matić – Raspodela frekvencija i odgovornosti

Nestanak zagrebačkog Radija 101 iz tamošnjeg radio etra logičan je rasplet višegodišnje krize kroz koju je prolazila ova medijska kuća, koja je zajedno sa beogradskim Radijom B92 i ljubljanskim Radio Študentom personifikovala stožernu trojku najuticajnijih stanica sa ovih prostora. Muke Radija 101 najbolje su opisale tamošnje „Novosti“ u tekstu „Radio Sto jadan“ konstatacijom da je putanja ovog radija „na kraju opisala isti onaj luk od entuzijazma do razočaranja zakonima medijskog tržišta koji su još mnogo ranije prošli i neki drugi opozicioni mediji iz devedesetih“.

Zakoni tamošnjeg medijskog tržišta i politička volja doprineli su da nakon neuspele promene vlasničke strukture i „postupnog propadanja, gubitka publike i nekadašnjeg statusa“, slavni Radio 101 u etru zameni Top radio koji će, po svoj prilici, kultnu frekvenciju popunjavati programom brojnih konfekcijskih radio stanica koje „etar pune sistemom džuboksa, s puno lakoprobavljive muzike prekinute tu i tamo ponekom servisnom informacijom“.

Odluka hrvatskog Veća za elektroničke medije savršeno se uklapa u matricu ponašanja ovdašnjeg Saveta REM koji je upražnjenu radijsku nacionalnu frekvenciju dodelio Radiju Cherry iza kojeg stoji firma koja se bavi „proizvodnjom sredstava za pripremanje boja i pigmenata“. U očekivanju početka emitovanja programa čija će ciljna grupa biti „mladi duhom od 7 do 77 godina“, jasno je da će programska šema nalikovati hrvatskom Top radiju, odnosno preovlađujućem mainstream sadržaju u etru.

Razumljivo je da ovakva medijska ponuda sve veći deo publike preusmerava ka brojnim podkastima, čijem rastu i sve raznovrsnijoj ovdašnjoj ponudi doprinose mediji koji moraju da se prilagode interesu publike i aktuelnim trendovima. Očito je da je podkast možda najmanje zahtevan način za ovu vrstu transformacije i obogaćene ponude na probirljivom tržištu.

Jednoglasna dodela nacionalne radijske frekvencije Radio Cherry argumentovana je činjenicom da je podnosilac iskazao „najveću konzistentnost između elaborata i prezentacije na javnom razgovoru“. Voleo bih da se ova vrsta glasanja ponovi i u drugim oblastima koje spadaju u domen odlučivanja regulatora, poput osude za nedavni ispad jednog od sagovornika televizije Pink. Njegove izjave predstavljaju povredu Zakona o elektronskim medijima i protivne su zabrani diskriminacije na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi. Neprimerena izjava uticala je da se oglasi i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je osudila uvredljive komentare i dodala da je svaka kritika poželjna ukoliko ne vređa, uz komentar da „organi moraju da deluju u skladu sa svojim nadležnostima“.

Odustvo reakcije je ono što smeta, privlači pažnju i generiše nezadovoljstvo javnosti. Savet REM-a je konačno kompletiran tako da sada više nema formalnih opravdanja za nečinjenje. Raspodela frekvencija spada u opis njegovih delatnosti, kao što i raspodela odgovornosti usmerava pažnju javnosti ka REM-u kao najodgovornijem telu za ono što se emituje i događa u etru. Od toga, po Zakonu o elektronskim medijima, ne mogu pobeći. Zato im sada preostaje mimikrija. Kreiranja Privremenog nadzornog tela za praćenje izbora u kojem će REM birati polovinu članova korak je u tom smeru.