Veran Matić – Registar medija i organi javne vlasti

Uz rezerve zbog toga što spisak sigurno obuhvata i medije koji samo formalno postoje, ovo su fascinantne brojke koje iz godine u godinu rastu (140 medija više u odnosu na prošlu godinu).

Brojnost medija doprinosi još većoj odgovornosti resornog Ministarstva kulture i informisanja i Vlade republike Srbije. U vreme rada na izmeni medijskih zakona, na to ukazuje advokatica Kruna Savović potencirajući opasnosti činovničkog pristupa. Jasno je da poenta ne treba da bude u zadovoljavanju forme u kratkom vremenskom roku, već je nužno imati osmišljeni pristup zasnovan na načelima Vladine Medijske strategije.

Neophodno je, pritom, imati u vidu ono što nije nužno menjati već samo doslovno primeniti krovni medijski zakon. Naročito u u domenu Registra medija koji predviđa obavezu prijavljivanja „podataka o iznosu novčanih sredstava dobijenih od organa javne vlasti pod kojima se podrazumevaju državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: organ javne vlasti)“.

Iako dva člana Zakona predviđaju sankcije za nepoštovanje ove odredbe, do sada niko nije kažnjen. A morao bi biti, zato što Katalog organa javne vlasti (ažuriran 6. septembra ove godine) na sajtu Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja detaljno nabraja 11.078 subjekata koji imaju status organa javne vlasti. Posebnu pažnju privlači spisak javnih preduzeća i drugih pravnih lica sa većinskim državnim kapitalom ili sa javnim ovlašćenjima, ali i drugi organi javne vlasti koje po osnovu javnih nabavki, promocije, kampanje ili na neki drugi legalan način transferišu novčana sredstva prema medijima.

Poštovanje obaveze upisa sredstava dobijenih po osnovu projektnog sufinansiranja doprinelo je da se utvrdi da su npr. „Srbija danas“ i njeni mediji prethodnih godina dobili bar 140 miliona dinara putem medijskih konkursa. Ako se ima u vidu da je limit državne pomoći iznosi 23 miliona dinara za tri godine, jasno je da je ograničenje višestruko nadmašeno. Očito je da postoji rupa u zakonu kojim se reguliše ova vrste državne pomoći. Iz ovog primera zaključujem da se trenutno o kontroli ispunjenosti zakonskih limita brine onaj koji dobija državnu pomoć!? Komično i neodrživo.

Uvođenje reda u ovu oblast svedočilo bi o iskrenoj želji vlasti da se stvari pomere sa mrtve tačke. Za to je za početak neophodna primena postojećeg zakonodavnog okvira koja bi odagnala ili potvrdila brojne spekulacije o načinu finansiranja ovdašnjih medija. Zahvaljujući nedorečenosti pravnih normi ili njihovom ignorisanju, mnogo toga je u svojevrsnoj sivoj zoni podložnoj manipulaciji, spekulaciji i dezinformacijama. Dok god to bude odgovaralo vlastima, vrtećemo se u krugu neispunjenih obećanja i nedostatka poverenja usled nepostojanja iskrene političke volje za primenu ili izmenu zakona.