Gradska kuća u Boru (foto: Vojin Mitrović / Cenzolovka)
Najviše novca za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa iz budžeta Grada Bora u 2020. godini na konkursu gradske uprave pripalo je TV Majdanpek.
Toj televiziji, koja je uoči konkursa promenila vlasnika, pripalo je 2,5 miliona dinara, odnosno 700.000 dinara više nego svim ostalim medijima u Boru. Borskim medijima je, od predviđenih šest miliona dinara, pripalo manje od 30 procenata.
Kada se tome doda da je Televiziji Kladovo dodeljeno 400.000 dinara, autoprevozniku Moto Boem Trans iz Negotina, koji je registrovao TV Trans Negotin – 600.000 dinara, a da je toliko dodeljeno i zaječarskim medijima, te niškoj produkciji Helloanimation 100.000, računica pokazuje da je komisija procenila da borski mediji nemaju kvalitet kao mediji iz okruženja.
To je procenila stručna komisija u kojoj su bili Ninoslav Smiljković iz Vranja (DNN i PROUNS), Nenad Savić (PROUNS) i Miloš Stošić (RAB) iz Bujanovca.
Kakva komisija, takav konkurs
Uprkos neformalnim uveravanjima iz krugova gradske vlasti da će ove godine sufinansiranje pomoći održivosti borskih medija, sam izbor članova komisije iz PROUNS-a govorio je borskim novinarima da će se ponoviti prethodna godina i da će se novac medijima podeliti po direktivi.
Podsećamo da se Udruženje novinara Srbije povuklo iz komisija na konkursima Ministarstva kulture i informisanja zbog privilegovanja nereprezentativnih udruženja PROUNS-a i DNN-a (Društvo novinara Niša), kao i zbog činjenice da su predsednik PROUNS-a Zoran Veličković i predsednica DNN-a Danijela Ivanković, kao i generalna sekretarka PROUNS-a Slađana Ostojić izabrani u komisije kao nezavisni medijski stručnjaci.
Novac je podeljen medijima koji gotovo da i ne dopiru do građana Bora. Zaista će biti zanimljivo videti kako će televizija iz Kladova, udaljena 120 kilometara, afirmisati kulturna događanja u Boru (Brana Filipović)
Članovi konkursnih komisija iz UNS-a su ipak pristali da nastave rad pošto je Ministarstvo ispunilo zahteve i zamenilo „nezavisne medijske stručnjake“.
U Boru su u komisiji ostali članovi PROUNS-a, tako da ne čudi epilog borskog konkursa.
Na konkurs su prispele čak 43 prijave – nekoliko ih je iz tehničkih razloga odbačeno, dok su pojedini projekti ocenjeni kao nedovoljno dobro osmišljeni.
Koliko je vlasti u Boru stalo do održivosti medija, ilustruje činjenica da je za sufinansiranje opredeljeno svega šest miliona dinara. Isto toliko je izdvojeno u osiromašenoj opštini Žagubica, čiji je budžet 458 miliona dinara, dok je u Boru – približno tri milijarde.
Televizija Trans iz Negotina je ove godine za projekat Bor u kadru dobila 600.000 dinara, što su borski mediji i očekivali, imajući u vidu da se matična prevoznička firma Moto Boem Trans angažuje za prevoz pristalica SNS-a na mitinge.
Prema podacima sajta Raskrikavanje, u 2017. i 2018. godini ova televizija je sufinansirana sa 7,34 miliona dinara.
Najveću nepoznanicu predstavlja TV Majdanpek, čiji je projekat Borski talenti – mladi i uspešni – nova sezona, ocenjen kao najbolji, pa je dobio više od 20.000 evra.
Televizija je bila u vlasništvu Za Media iz Zaječara, ali je nedavno promenila vlasnika. Kao direktor ove kompanije u Agenciji za privredne registre naveden je izvesni Igor Andrejević, koji je, zajedno sa jednim advokatom iz Beograda, preuzeo ovaj medij.
Kao glavni i odgovorni urednik, umesto Dušana Vojvodića, u Agenciji za privredne registre naveden je Danijel Jovanović, doskorašnji novinar Za Media.
GRADONAČELNIK MILIKIĆ: KONKURS SPROVEDEN PO ZAKONU
Od gradonačelnika Bora Aleksandra Milikića smo zatražili da prokomentariše kako vidi održivost borskih medija u svetlu ovogodišnje raspodele novca.
On je rekao da će Grad Bor nastaviti da iz godine u godinu izdvaja više sredstava za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja i podsetio da je 2017. godine za te namene iz gradskog budžeta izdvojeno 1,5 miliona dinara (raspodeljeno 800.000), a da je u međuvremenu iznos povećan na šest miliona.
„Smatramo da to i dalje nije dovoljno, i sigurno ćemo nastaviti da izdvajanja za medije povećavamo u narednim godinama. U svetlu nove medijske strategije, koja je doneta krajem januara, očekujemo izmenu zakonske regulative za koju sam siguran da će promeniti medijsku sliku u Srbiji, kao i zaštititi lokalne medije. Kada je u pitanju raspodela sredstava za projekte proizvodnje medijskih sadržaja na teritoriji grada Bora za 2020. godinu, ona je sprovedena u skladu sa zakonskom regulativom“, rekao je Milikić za IST Media.
I članica Gradskog veća zadužena za medije Milena Stanojković je izjavila da je konkursna procedura sprovedena u skladu sa zakonom, kao i da je stručna komisija za ocenu projekata formirana na osnovu prispelih predloga novinarskih i medijskih udruženja i samostalnih prijava medijskih stručnjaka.
Medijski radnici iz Bora ne poriču zakonitost ovog konkursa, ali ističu perfidnost sprovedenog postupka i nebrigu za medijski pluralizam.
Novac ka medijima koji će pratiti kampanju SNS
Borski medijski radnici ocenjuju da ovogodišnja raspodela sredstava u Boru predstavlja ponižavanje borskih medija koji se kritički odnose prema gradskoj vlasti, kao i da je novac najviše usmeren ka medijima koji će pratiti predizbornu kampanju SNS-a.
Borski sajt Solarismedia, koji se kritički odnosi prema gradskoj vlasti, ove godine je sufinansiran sa svega 100.000 dinara. Četiri puta manje nego sajt Radija Magnum iz Zaječara.
Televizija Trans iz Negotina je ove godine za projekat Bor u kadru dobila 600.000 dinara, što su borski mediji i očekivali, imajući u vidu da se matična prevoznička firma Moto Boem Trans angažuje za prevoz pristalica SNS-a na mitinge
Brana Filipović, urednik i osnivač Solarismedia, koji je u novinarstvu više od četiri decenije, smatra da je i ovaj, kao i prošlogodišnji konkurs Grada Bora izgubio svaki smisao.
„Novac je podeljen medijima koji gotovo da i ne dopiru do građana Bora. Zaista će biti zanimljivo videti kako će televizija iz Kladova, udaljena 120 kilometara, promovisati i afirmisati kulturna događanja u Boru“, kaže Filipović.
On zaključuje i da je najgore to što se ne kontroliše kvalitet medijskog sadržaja posle završenog konkursa, i da je kvalitet nekih medija diskutabilan i neprofesionalan.
„Očigledno je da najbolje prolaze mediji koji se najviše udvaraju aktuelnoj vlasti. Žalosno je da se pojedini političari ili funkcioneri maltene svakodnevno, preko svake mere i ukusa, bahato i agresivno, pojavljuju u informativnim emisijama pojedinih medija koji za tu ‘uslugu’ dobijaju veliki novac poreskih obveznika. Na taj način namerno se uništava novinarska profesija i suština se svodi na propagandu i politički šund najgore vrste“, smatra Filipović.
Vlasnik borskog Medija centra Zvonko Damnjanović ovogodišnje sufinansiranje ocenjuje kao „ubijanje borskih medija“.
„Smanjenjem davanja lokalnim medijima dolazi do smanjenja njihovog kapaciteta i dovodi do gašenja, jer medijsko tržište definitivno nije uspostavljeno, pa su oglašivači okrenuti nacionalnim izdanjima. U Boru se sredstva dodeljuju medijima van Bora koji ne žele da istražuju koruptivne radnje“, ocenio je Damnjanović.
Produkciji IST Media je za video-serijal Žene na selu – ravnopravnost u fokusu komisija opredelila 250.000 dinara. U razgovoru sa članovima produkcijskog tima, odlučeno je da se ne prihvate sredstva, jer se s navedenim iznosom taj TV projekat ne može kvalitetno sprovesti u delo.
Komisija je odbacila i projekat Deca u naučnom tornadu koji IST Media realizuje sa sajtom brate.rs i učenicima borskih osnovnih škola kroz IST Media školicu. O temama čija je slična ciljna grupa, izveštavaće portal Magnum iz Zaječara i favorizovana TV Majdanpek.
Dugogodišnji TV novinar medija sa nacionalnom frekvencijom Branko Pešić kaže da bi neko na sve ovo rekao „Ko gubi, taj ima pravo da se ljuti“, ali ovde „nije reč o ljutnji, već o profesionalnom osvrtu na analizu medijskih projekata, njihov izbor i sufinansiranje iz budžeta svih Borana“.
Iako precizna istraživanja o tome ne postoje, popularnost medija iz komšiluka kod gledalaca u Boru mogla bi se u najmanju ruku oceniti kao vrlo diskutabilna.
„S ovakvom raspodelom sredstava, služeći se rečnikom satiričara, stiče se utisak da su borske aktuelnosti postale uočljivije sa obala Dunava, Timoka i Peka“, kaže Pešić.
Pešić, vlasnik produkcije RIS Media, koja nije imala blagonaklonost PROUNS-RAB komisije, naglašava i da se većina elektronskih medija koji su dobili novac na konkursu ne vidi preko SBB operatera, te da i ne dopiru do gledalaca.
Njegov projekat Ljudi pored nas nije dobio prelaznu ocenu jer komisija u njemu „ne vidi medijske sadržaje koji su od javnog interesa za građane Bora“.
U fokusu ovog projekta su ljudi koji se bave ne tako popularnim zanimanjima poput uličnih čistača, radnika dežurnih službi, žena taksista, vozača hitne pomoći…
* Autor je glavni i odgovorni urednik portala istmedia.rs iz Bora
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Gradske vlasti u Boru dobro su učinili što su smanjili finansije lokalnim medijima. Neka građani gledaju i slušaju TV Pink, TV Happy i čitaju Informer. Tu su uvek sveže i nežne vesti, a glavna tema je rad predsednika i njegovih klimoglavaca. Šta će više od toga?!