Vlasti Vršca, Bele Crkve i Plandišta bojkotuju TV Banat, ministarstvo apeluje da se novinarima omogući rad

U izjavi za UNS, iz Ministarstva kulture i informisanja podsećaju da Zakon o javnom informisanju zabranjuje diskriminaciju medija i apeluju da se novinarima ne uskraćuje pravo na izveštavanje.

Direktor TV Banat rekao je UNS-u da ovaj medij probleme sa izveštavanjem iz Vršca, Bele Crkve i Plandišta ima od završetka predsedničkih izbora.

„Našim novinarima uskraćene su informacije od javnog značaja, a bilo je slučajeva da naša ekipa i fizički bude udaljena sa snimanja. Poslednji put se to desilo prošlog ponedeljka, prilikom zasedanja Skupštine grada Vršca. Novinare TV Banat jednom je u Vršcu obezbeđenje udaljilo sa otvaranja igrališta za decu sa hendikepom, iako je to javna površina. Kada je premijerka Ana Brnabić bila ovde na svečanosti povodom berbe grožđa rekli su nam da ne možemo da prisustvujemo jer nemamo akreditaciju, iako je niko od medija nije imao. Glumci u pozorištu ne smeju da nam daju izjave jer su im rekli da nije dobro da se pojave na TV Banat…“, priča Đilas.

Sve institucije, navodi, koje inače imaju obavezu da medijima daju informacije od javnog značaja, obustavile su saradnju sa TV Banat iz njima nepoznatih razloga.

„Bez ikakvog obrazloženja, novinari naše televizije su se odjednom suočili sa ‘zidom ćutanja’. Kao da za ceo južni Banat postoji jedan centar odakle im neko diktira kako se radi. Očigledno su odlučili da TV Banat više nije podobna televizija, a ovo je njihov način borbe protiv nepodobnih“, rekao je Đilas.

Pre izbora, kaže, niko nije imao zamerke na rad televizije, tako da ne zna šta bi mogao biti razlog bojkota i diskriminacije.

„U toku izborne kampanje, sve strane su imale pristup televiziji, svim učesnicima su bila otvorena vrata“, kaže Đilas i dodaje da ne želi da nagađa koji je razlog, ali da jedino što redakcija može da pretpostavi je da je došlo do sukoba između vlasnika televizije, biznismena Milana Popovića, i njegove firme Celanova kapital sa lokalnim vlastima.

Pre Popovića, do početka ove godine, TV Banat je bila u vlasništvu Hemofarma.

„Pisali smo dopise predsednicima opština, javnih službi, pitali zbog čega ne žele da odgovaraju na naša pitanja, ali odgovore nikada nismo dobili. TV Banat će zbog eventualnog sukoba na nekom višem, političkom nivou, između vlasnika i vlasti, biti kolateralna šteta. Ne može televizija da ispašta zbog ličnih sukoba. Ne može vlast da diskriminiše medije i ne daje izjave od javnog značaja samo jednoj televiziji. Mi samo želimo da imamo mogućnost da pravovremeno informišemo javnost“, ističe Đilas za UNS.

UNS je pokušao da razgovara sa gradonačelnicom Vršca Draganom Mitrović i predsednicima opština Bela Crkva Darkom Bogosavljevićem i Plandište Jovanom Repcem, ali ni nakon nekoliko poziva UNS-a i obrazloženja zbog čega zovemo, čelnici ovih lokalnih samouprava nisu želeli da razgovaraju.

TV Banat je i dopisništvo pokrajinskog javnog servisa, Radio-televizije Vojvodina, sa područja južnog Banata. Đilas kaže da zbog problema sa ove tri opštine ne mogu potpuno da ispune svoju ulogu i da im to već sada stvara velike probleme.

Ova medijska kuća učestvovala je i na medijskim konkursima u Beloj Crkvi i Plandištu, sa kojima su i potpisali ugovore o sufinasniranju projekata iz oblasti javnog informisanja.

„Uskoro ćemo imati problema i sa pravdanjem projekata koje smo dobili. Plandište nam od jula ne isplaćuje novac za projekat, što je suprotno zakonu i ugovoru koji je potpisan. Ne znamo ni tome koji je razlog, pisali smo im dopise, pitali, ali odgovor nismo dobili. Bela Crkva i dalje isplaćuje novac, a mi sve više imamo problem jer ne možemo u potpunosti da sprovedemo projekat. Niko iz vlasti, niko od nadležnih ne želi da nam da izjavu. Ne možemo, na primer, raditi priloge o zapošljavanju mladih, što je tema projekta u Beloj Crkvi, kada nemamo nikoga iz opštinske vlasti da o tome razgovara, da kaže kakvo je stanje. Snalazimo se, nalazimo stručnjake, ali to nije to. Na kraju nećemo moći da imamo dovoljno urađenih priloga. Plandište je mala opština, tamo osim javnih preduzeća nema ničega, tako da praktično nemamo sa kim da razgovaramo“, rekao je Đilas.

U Ministarstvu kulture i informisanja podsećaju da Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 4. stav 2. predviđa da je zabranjena neposredna i posredna dikskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

Kako kažu za UNS, ova norma se nalazi u osnovnim odredbama zakona, načelne je prirode i za njeno nepoštovanje nije predviđena sankcija.

„Ministarstvo se zalaže za poštovanje prava na jednak pristup, bez diskriminacije događajima i informacijama, svim predstavnicima medija i apeluje na sve organe javne vlasti da ovo pravo novinarima ne uskraćuju“, rekli su UNS-u u ovom ministarstvu.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) kažu da se ovo ministarstvo zalaže za otvorenost i transparnetnost u radu svakog organa vlasti, institucije, ustanove i organizacije.

„U skladu sa Zakonom o lokalnim samoupravama, opštine i gradovi se staraju o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine. U skladu sa istim propisom sednice skupštine opštine su javne, a Skupština opštine može odlučiti da sednica skupštine ne bude javna. Uslove i načine za praćenje sednica skupština opština i eventualno isključivanje javnosti propisuje jedinica lokalne samouprave Poslovnikom o radu“, kažu u MDULS.