Vodič za kandidate za članove komisija: Šta je sve MIT bodovao?

Koalicija za slobodu medija ukazala je i na nepravedno bodovanje biografija kandidata, ali predstavnici Ministarstva, na čelu sa ministrom Dejanom Ristićem nisu videli ništa sporno u tome.

U narednim redovima navešćemo sve što smo uočili prilikom analize biografija članova komisija, a smatramo da je sporno. Odnosno, sve što su kandidati navodili, a Ministarstvo priznalo prilikom bodovanja.

Naime, možda su neki kandidati, prema kriterijumima Ministarstva, imali odgovarajuće reference, ali ih nisu navodili jer su mislili da ne pripadaju oblastima javnog informisanja i medija.

Za početak primetili smo da su kandidati koji su imali samo jedan objavljen rad u oblasti javnog informisanja i medija dobili isti broj bodova kao oni koji su imali više. Isto se odnosi i na odeljke gde se upisuje alternativno obrazovanje, obuke, nagrade i predavanja na međunarodnim skupovima.

Smatramo da nije fer da isti broj bodova dobije kandidat koji ima objavljen jedan rad ili je pohađao jednu obuku, kao neko ko ima više radova, odnosno, više se profesionalno usavršavao. Međutim, Ministarstvu je dovoljna samo jedna referenca za maksimalan broj bodova.

Primetili smo da je jedna kandidatkinja, u delu o obukama i kursevima, navela šest oblasti (veb novinarstvo, digitalni marketing, istraživačko novinarstvo, radio i tv reportaža, menadžment u medijima i razvoj kreativne industrije), bez naziva kursa, niti informacije ko je kurs organizovao i kada. Samo za jednu obuku (Borba protiv korupcije) navela je da je organizovana od strane Agencije za borbu protiv korupcije 2018. godine. Nije jasno da li je obuka imala veze sa javnim informisanjem i medijima, ali očigledno je da je Ministarstvu to bilo dovoljno da ovoj kandidatkinji dodeli maksimalni broj bodova.

U obrascu je traženo da se obuke navedu na sledeći način:

Ovako su kandidati upisivali podatke:

 

Još jedan kandidat naveo je da je pohađao obuke koje je organizovao OEBS, BBC i PROUNS, ali nije naveo naziv obuke, niti kada su one sprovedene.

 

Takođe, više kandidata je kao jedinu obuku navelo kurs/obuku PROUNS-a za pisanje i ocenu projekata.

U jednoj biografiji upisana je obuka za rukovanje OSINT podacima (Open-Source Intelligence Tools). Tačan naziv obuke u toj biografiji nije naveden, kao ni ko je organizovao obuku, a nije jasno ni da li ima veze sa informisanjem i medijima.

Pitali smo Ministarstvo da li su kontaktirali kandidate koji nisu naveli sve tražene podatke i da li su naknadno od njih dobili pojašnjenja, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.

Kada su u pitanju nagrade, jedna kandidatkinja je navela priznanje koje joj je, kao novinarki, dodelio  Zadružni savez Srbije, za „izuzetan doprinos razvoju zemljoradničkog zadrugarstva, poljoprivrede i sela“. Ministarstvo je ovo priznanje bodovalo maksimalnim brojem bodova, jer je, kako su rekli na sastanku sa Koalicijom, nagradu dobila zbog svog izveštavanja.

I drugi kandidati koji su prošli u komisije navodili su raznorazne nagrade i priznanja koja su dobili. Tako je na primer, priznanje za unapređenje preduzetništva, od strane udruženja preduzetnika i zanatlija uračunato kao priznanje u oblasti informisanja i medija, ali i  “Zahvalnica 4. Brigade kopnene Vojske Srbije za doprinos u afirmaciji aktivnosti brigade u programskim sadržajima RTV-a“.

Ipak, jednoj kandidatkinji nije bodovano priznanje SUBNOR-a Srbije za „doprinos medijskoj promociji ove organizacije“. Budući da su se i prethodni primeri priznanja koja su kandidati dobili odnosili na promociju oijedinih oblasti ili organizacija u medijima, nije jasno zašto nije uvaženo i ovo priznanje.

Dakle, u obrascu se traže sledeći podaci:

Kandidati su, između ostalog, navodili:

 

 

Za kraj, u odeljku gde kandidati treba da napišu svoje objavljene radove u oblasti javnog informisnaja i medija, na prvi pogled čini se da treba navesti radove objavljene u naučnim časopisima. Neki kandidati su tako razumeli. Međutim, u komisije su prošli i oni koji su objavili monografije, kao što su „RTV Vranje-učesnik i hroničar“ ili „Monografija o Kolu srpskih sestara“, kao i knjige, ali i emisije i druge vrste publikacija za koje nije jasno da li se odnose na oblasti javnog informisanja i medija.

Objavljene radove trebalo je navesti na sledeći način:

 

Primeri iz prijava:

 

 

 

Zaključak koji bi mogao da se izvuče iz celokupnog procesa izbora članova komisija je da kandidati treba  da navedu sve vidove alternativnog obrazovanja i sve obuke  koje su prošli, kao i sve vrste radova koje su objavili, jer iako se možda na prvi pogled čini da nemaju veze sa javnim informisnajem i medijima, Ministarstvo će na kraju odlučiti šta će prihvatiti, a šta ne. Takođe, ukoliko obećane izmene Pravilnika ne stupe na snagu pre raspisivanja konkursa naredne godine, veće šanse za prolazak u komisije ponovo će imati oni koji svoje biografije pošalju na sve konkurse koje Ministarstvo raspiše.