VOICE: Trebalo bi da su u penziji, a vode javne servise

Biografije generalnog direktora RTV Miodraga Koprivice koje se mogu pronaći na internetu gotovo sve počinju time da je „diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1976. godine“. Može se iz njih saznati i kad je je magistrirao, odnosno doktorirao, da je pored RTV-a radio i na Novosadskom sajmu, čak i da je bio o JUL-u. U svim dostupnim verzijama njegove biografije, međutim, upadljivo nedostaje jedan podatak, uobičajen a katkad i bitan u životopisima koji su prilažu na konkursima: datum rođenja.

Zašto je izostavljen u Koprivičinoj biografiji, čak i onoj koju je njegova matična kuća objavila na svom sajtu nakon njegovog imenovanja za generalnog direktora – nije poznato, ali se razlog donekle da naslutiti. S druge strane, podatak – da je rođen 1954. – navodi se u maltene svakoj biografiji generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševićadostupnoj na internetu.

Iz toga razloga u medijima je bila tema kada je u januaru Bujošević navršio 65 godina života i time stekao uslov za odlazak u starosnu penziju.  Upravni odbor RTS-a je, međutim, s Bujoševićem dan pre njegovog 65. rođenana zaključio odgovarajući sporazum o nastavku rada.

Prekjuče mu je Upravni odbor produžio ugovor o radu do isteka mandata, odnosno do maja 2020. godine. Bujošević je za direktora imenovan 5. maja 2015. na petogodišnji mandat.

Nepotrebna netransparetnost

Pokrajinski javni servis, Radio-televizija Vojvodine, dobila je novog generalnog direktora, Miodraga Koprivicu, 6. jula 2016. godine, nakon konkursa koji je raspisan zbog ostavke njegovog prethodnika Srđana Mihajlovića u maju iste godine.

Koprivica je u tom trenutku bio zamenik generalnog direktora, što je funkcija na kojoj se nalazio još od 2009. a do završetka konkursa nastavio je da vodi RTV kao v.d. generalnog direktora. Pobedom na konkursu vratio se na mesto koje je imao u preteči RTV-a, RTV Novi Sad, od 1989. do 1991. godine.

U trenutku, međutim, kada je Upravni odbor RTV-a doneo odluku 2016. godine, kandidat za generalnog direktora koji je dobio njihovo poverenje već je stekao uslov za odlazak u starosnu penziju. Prema saznanjima VOICE-a, Koprivica je rođen 1951. godine (tačan datum poznat je VOICE-u).

Zakonski, smatraju pravnici, nije postojala prepreka za izbor direktora koji je već stekao uslov za penziju. Upravni odbor, pa ni RTV, ipak nije našao za shodno da o tome svojevremeno obavesti javnost.

U Upravnom odboru RTV-a ne opovrgavaju saznanja VOICE-a o Koprivičinim godinama u trenutku imenovanja za direktora, ali navode da do njegovog imenovanja ne bi došlo da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi.

„Sve u vezi s procedurom izbora generalnog direktora RTV-a urađeno je uz saglasnost pravne službe RTV“, kaže za VOICE predsednik UO RTV-a prof. dr Jova Radić. „Kada smo od pravne službe dobili potvrdu da postoje zakonske mogućnosti, onda je usledilo imenovanje Koprivice za direktora. Ne verujem da bi pravnici toliko pogrešili a što bi dovelo do toga da Upravni odbor uradi nešto suprotno zakonu“, naveo je Radić.

Radić za VOICE potvrđuje da je UO potpisao sa Koprivicom produžetak ugovora „u momentu kada je stekao uslov za odlazak u penziju“, ali, kako kaže, ne može da se setikada se to dogodilo.

„Radimo sve po zakonu, i koliko zakon dozvoljava mi ćemo mu produžavati ugovor“,dodao je predsednik UO RTV.

Za razliku od RTS-a, UO RTV-a ni o produžetku saradnje s direktorom-penzionerom nije smatrao da treba da obavesti javnost. Inače, Koprivici petogodišnji mandat ističe u julu 2021. godine.

Netransparentnost RTV-a, podjednako po pitanju Koprivičine bigrafije i svih postupaka u vezi sa njegovim statusom, ispada da je bila krajnje nepotrebna, budući da, kako za VOICE navodi advokatica Jukoma Milena Vasić, nisu postojale zakonske prepreke ni za Koprivičin izbor za direktora, niti obaveza da s navršenih 65 godina ode u penziju.

Ona u razgovor za VOICE ukazuje na odredbu Zakona o radu, po kojoj radni odnos prestaje ispunjavanjem uslova za starosnu penziju, osim ako se zaposleni i poslodavac drugačije ne sporazumeju.

„Ovo znači da i zaposleni preko 65 godina starosti mogu ostati u radnom odnosu ako postoji sporazum sa poslodavcem, tako da u tom smislu za zasnivanje radnog odnosa, odnosno imenovanje na funkciju, nije postojala starosna prepreka u odredbama koje regulišu radne odnose. Ne postoji obaveza zaposlenog da ode u penziju u smislu našeg Zakona o radu kada ispuni zakonom propisane uslove. Štaviše, dozvoljeno je i licima koja su već ispunila uslov za starosnu penziju da zasnuju radni odnos“, navodi Vasić.

Ukoliko je UO RTV-a potpisao sa generalnim direktorom te kuće bilo kakav ugovor o delu koji predstavlja rad van radnog odnosa, na šta upućuju reći Jove Radića, advokatica Jukoma napomine da za trajanje takvog ugovora Zakon o radu ne propisuje posebno ograničenje, osim ako samim ugovorom ono nije definisano, ili uslovljeno trajanjem mandata.

Zakon nije isti za sve

Sve je po zakonu i to je odlično, ali bi zakon mogao da važi za sve,smatraju zaposleni u javnim servisima.

Poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u RTV-u Darko Šper navodi za VOICE da angažovanje u programu onih koji su stekli uslov za penziju za tu kuću to nedavno nije bilo ništa strano.

„Na jednom sastanku predstavnika sindikata s poslodavcem dobili smo informaciju o tome da je krajem prošle i početkom ove godine na RTV-u radilo između 30 i 40 penzionera na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Nakon direktive, koja je prepostavljam stigla iz Vlade Srbije, taj broj je drastično srezan i sveden na, verujem, nekolicinu“, navodi Šper.

On, međutim, ističe da takvu mogućnost – da nastave da rade i posle sticanja uslova za penziju – ipak nisu mogli da dobiju svi koji su to tražili.

„Tu privilegiju uglavnom su imali oni koji su do penzije bili na odgovornim i rukovodećim mestima u Kući“, navodi poverenik „Nezavisnost“ u pokrajinskom javnom servisu.

Slično reagovanje bilo je i u RTS-u nakon što je direktor te kuće tražio produženje roka za odlazak u penziju.

Vasko Vasović, direktor fotografije RTS-a, rekao je tada medijima da bi Bujošević trebalo da se pridržava onih odluka koje su važile za druge.

„Slogan gospodina Bujoševića, izgovoren svakom radniku koji je tražio produžetak, bio je: ’Nema produžetka, nema izuzetka!’ Princip je isti za sve, sem za njega. Nijednom radniku koji je podneo molbu za produženje roka za odlazak u penziju nije hteo da potpiše, a bilo je mnogo podnetih zahteva i to na tri, četiri ili šest meseci. Uglavnom da bi ljudi mogli da završe projekte koje su započeli“, rekao je Vasović.

Ekipa VOICE