Vrhovni kasacioni sud potvrdio: Dragan Torlaković nezakonito otpušten iz „Politike“

Prema presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja je postala pravnosnažna kada je istu potvrdio Apelacioni sud, tužena Politika NM zbog nezakonitog otkaza novinaru bila je dužna da ga u roku od osam dana vrati na posao. Sud je tada poništio nezakonita rešenja kojima je prestao radni odnos novinaru.

Torlaković 2010. godine tužio je Politiku NM jer je smatrao da su nezakonita rešenja generalnog direktora i zamenika generalnog direktora da je u Politici prestala potreba za njegovim radom. U trenutku kada mu je uručen otkaz bio je zamenik šefa odseka u Vikend desku.

U odgovoru na tužbu Politika NM je tvrdila da je zaposlenima bilo upućeno da se dobrovoljno prijave da budu proglašeni za tehnološki višak, uz isplatu stimulativne otpremnine, te da se novinar nije prijavio iako su poslovi koje je obavljao bili „ukinuti“. Ukupno 75 zaposlenih dobrovoljno se prijavilo za socijalni program.

Uprava Politike NM je 2010. godine proglasila je, međutim, za tehnološki višak još 18 zaposlenih među kojima je bio i Torlaković, sa obrazloženjem ne postoji mogućnost njihovog „premeštaja na druge poslove, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju“.

Prvostepeni sud ipak je presudio da je Politika NM morala prema zakonu da donese program rešavanja viška zaposlenih, sa jasno definisanim kriterijumima, koji će da obuhvati sve zaposlene. Zaposlene kojima je prestao radni odnos, bez obzira na to da li su se dobrovoljno prijavili za program ili ne, trebalo je da budu posmatrani u ukupnom broju – 93.

Politika NM je propustila time, navodi se u presudi Vrhovnog kasacionog suda, da primenom kriterijuma utvrdi ko će od zaposlenih sa ukinutih radnih mesta, među njima i Torlaković, biti raspoređeni na upražnjena radna mesta u okviru nove sistematizacije.

Zaključak Vrhovnog kasacionog suda u ovom desetogodišnjem procesu je da je Politikina NM revizija na pravnosnažnu presudu neosnovana, a da je prvostepeni sud pravilno zaključio da je Politika NM morala, prema Zakonu o radu, da donese ovaj program.

„Odluka tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca ne sadrži objašnjenje po kojim kriterijumima tužilac predstavlja višak zaposlenih, odnosno kako je utvrđeno da je baš za njegovim radom prestala potreba kao viškom. U rešenju kojim je otkazan ugovor o radu nije naveden razlog otkaza“, zaključak je Vrhovnog kasacionog suda.

U presudi ovog suda iz 2020. godine potvrđuje se da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je „usvajanje zahteva za vraćanje na rad“ Torlakovića „nužna je pravna posledica“ nezakonitog otkaza.