Vučić najviše za oglašavanje potrošio na TV Pink

Iako je u vreme kampanje bio visoki državni funkcioner – predsednik Vlade Srbije, Pink i Blic su iz njegovog izbornog budžeta dobili, recimo, oko 30 miliona dinara više od RTS-a i Politike, u kojima država ima upravljačka prava, pokazali su izveštaji o troškovima izborne kampanje političkih subjekata koji su predlagali predsedničke kandidate, a koje je nedavno objavila Agencija za borbu protiv korupcije.

U istraživanju Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), koja je analizirala te izveštaje, kao i zvanične podatke Ministarstva finansija, Republičke izborne komisije (RIK) i drugih državnih organa u vezi sa izborima u poslednjih pet godina, precizira se da je koalicija oko SNS-a, koja je predložila Vučića, za oglašavanje potrošila 664.089.857,50 od 794.209.207,92 dinara, koliko su iznosili ukupni troškovi kampanje. Najmanje novca za oglašavanje potrošila je Grupa građana „Beli – samo jako“, koja je kandidovala LJubišu Preletačevića Belog (Luku Maksimovića) – samo 132.628 dinara, od kojih je 130.000 dinara platila za izradu spota.

DSS i DJB „prvenstvo“ dali državnim medijima

Nakon Vučića, najveći nominalni iznos za oglašavanje potrošila je Grupa građana „Moramo bolje“, koja je kandidovala Vuka Jeremića (179.978.856,53 dinara). Srpska radikalna stranka, koja je kandidovala Vojislava Šešelja, izdvojila je, posle koalicije oko SNS-a koja je kandidovala Vučića, najveći procenat novca od kampanje za potrebe javnog oglašavanja – 74,17 odsto, odnosno 54.613.590,53 od 73.628.908,44 dinara.

Izveštaji dostavljeni Agenciji pokazali su izvesnu „izbirljivost“ predsedničkih kandidata u pogledu medija u kojima će se oglašavati. Vučić, tako, u kampanji nije potrošio ni dinar za oglašavanje na Televiziji N1, kao i na još nekim nacionalnim medijima, među kojima je i Danas. Čak osam predsedničkih kandidata, među kojima i drugoplasirani Saša Janković, koga je kandidovala GG „Za Srbiju bez straha“, trećeplasirani Preletačević i četvrtoplasirani Vuk Jeremić, nisu se oglašavali na Televiziji Pink.

Novinu u Vučićevoj ovogodišnjoj kampanji predstavljalo je izdvajanje značajnijeg iznosa za promovisanje na Televiziji Happy, kojoj je uplaćeno više od 15 odsto ukupnih sredstava za emitovanje spotova, koje je najveća stavka u njegovom oglašavanju. Prihodi Televizije Happy od izbornog oglašavanja su, inače, na prethodnim predsedničkim i parlamentarnim izborima bili na ivici minimalnih.

Ukoliko se prioritetno oglašavanje tokom izborne kampanje u medijima u kojima država ima upravljačka prava može smatrati „brigom za državni interes“, onda su na njemu insistirali Demokratska stranka Srbije i Dosta je bilo, koje su za te medije izdvojile najviše svojih sredstava, ma koliko ona bila ograničena. Demokratska stranka Srbije, koja je kandidovala Aleksandra Popovića, uplatila je najviše sredstava za oglašavanje RTS-u (3.902.463,18 dinara), a Pokret Dosta je bilo, koji je predložio Sašu Radulovića, više od polovine ukupnog novca za oglašavanje u štampi opredelio je za Večernje novosti (342.000 dinara).

Svi predsednički kandidati, izuzev Miroslava Parovića, koga je kandidovao Narodni slobodarski pokret, promovisali su se u većoj ili manjoj meri na internetu. Za IT promociju procentualno najviše novca namenjenog za oglašavanje potrošio je Srpski pokret Dveri koji je kandidovao Boška Obradovića – trećinu (34,85 odsto) od 4.256.244,84 dinara opredeljenih za oglašavanje.

Četiri predsednička kandidata bez promocije u štampi

Prema izveštaju dostavljenom Agenciji, koalicija oko SNS-a, koja je kandidovala Vučića, izdvojila je čak 73,53 odsto novca namenjenog oglašavanju za emitovanje predizbornih spotova (488.298.211,96 dinara). Televiziji Pink je isplaćeno 118.001.483,19 dinara, iza koje slede nacionalni javni servis ( 107.085.984), Televizija Prva (105.345.764, 21), Televizija Happy (74.000.000) i B92 (20.259.030,08 dinara).

Za oglašavanje u štampi ova koalicija je potrošila ukupno 124.493.049,38 dinara. Najviše je inkasirao Blic – 29.491.02,91 dinar (23,69 odsto novca za oglašavanje u štampi), a osim Večernjih novosti, za koje je izdvojeno 21.364.932 dinara (17,16 odsto), približno ista sredstva otišla su i Informeru – 19.512.640,22 (15,67 odsto) i Kuriru – 19.237.200 (15,45 odsto). Iza njih su izdanja Politike, za koja je izdvojeno 12.521.715,22 dinara (10,06 odsto), Alo (8.801.357,18 dinara), Srpski telegraf (7.863.940), novosadski Dnevnik (4.257.120). Vučić se oglašavao i preko agencije Tanjug, čiji je pravni status nakon „izlaska države iz vlasništva“ nedovoljno definisan, a u stručnoj javnosti osporavan.

Janković najviše novca dao TV N1

Janković je za kampanju potrošio ukupno 30.924.604,29 dinara, od čega na javno oglašavanje – 10.880.314,30 dinara. Najviše novca za emitovanje spotova dato je Televiziji N1 (491.305,55 dinara). Janković se nije promovisao u štampi.

Preletačević je u kampanji potrošio svega 2.511.152,91 dinar. Na njegovo oglašavanje na televizijama nije potrošen ni dinar, pošto je, kako se navodi u izveštaju, spot „emitovan na RTS-u u toku besplatnog termina rezervisanog za predizborno predstavljanje kandidata“. Za promociju na internetu izdvojeno je svega 2.628 dinara. Nije bilo oglašavanja na radiju i u štampi.

Ukupni Jeremićevi troškovi u kampanji iznosili su 261.794.608,12 dinara. U okviru troškova oglašavanja najviše je izdvojeno za promociju na televizijama (123.893.761,78 dinara). Najviše sredstava za tu namenu dobila je Antena group – TV Prva 44.628.444, TV Prva Plus – 2.541.563, 21, a TV B92 – 11.168.378,32 dinara. Slede RTS (37.474.340,62 dinara), Televizija Happy (12.634.312,50), te regionalne i lokalne televizije. Za oglašavanje u štampi potrošeno je ukupno 31.420.153,38 dinara. Najviše sredstava dobili su mediji kompanije Ringier Axel Springera – Blic, Alo i NIN (13.712.193,55 dinara), a slede Kurir (8.244.516,35), Večernje novosti ( 4.379.347,14), Nedeljnik i NJujork tajms (2.061.834,11), Danas (1.883.705,82) i izdanja Politike.

Šešelj je skoro sav novac namenjen oglašavanju na televiziji (45.251.505,71 dinara) izdvojio za promociju na Pinku (42.300.005,71 dinara). Od ukupno 9.037.244,82 dinara namenjenih promociji u štampi, najviše je „otišlo“ Kuriru (4.000.000,02 dinara), Informeru (3.987.244,80) i nedeljniku Svedok (1.000.000 dinara). Nenad Čanak, koga je kandidovala Liga socijaldemokrata Vojvodine, nakon Pinka, za koji je izdvojio čak 41,40 odsto sredstava za oglašavanje, promovisao se i na RTS-u i N1, a za oglašavanje u štampi potrošio 360.960 dinara, od kojih najviše u Danasu (341.760 dinara). Milan Stamatović, koga je kandidovala GG „Za zdravu Srbiju“, izdvojio je za oglašavanje 10.028.354 dinara, od kojih ni dinar za štampu.

Troškovi Obradovićevog oglašavanja u medijima iznosili su 12.212.348,98 dinara, Popovićevog – 9.827.761,12 dinara, a Radulovićevog – 6.580.377 dinara. Parović je za oglašavanje potrošio 600.000 dinara, opredeljujući se za promociju na samo jednom mediju – lokalnom radiju.

Koliko su učestali izbori koštali

Država Srbija i njeni građani su u poslednjih pet godina samo za izbore na centralnom nivou izdvojili najmanje devet milijardi dinara (najmanje 8.935.438.753 dinara), od kojih više od 60 odsto za vanredne izbore, za čije održavanje nije postojala realna potreba jer je državna administracija funkcionisala nesmetano, a vlast imala stabilnu većinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija, Republičke izborne komisije (RIK) i državnih organa i organizacija koja se za sredstva obraćaju direktno Vladi, kao što su Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Agencija za borbu protiv korupcije, Upravni sud i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

U istraživanju NKD podseća se da je u tom periodu bilo pet „centralnih“ izbora, od kojih su tri izborna ciklusa bila vanredna. Tokom 2012. organizovani su vanredni predsednički i redovni parlamentarni izbori, 2014 – vanredni parlamentarni, 2016 – vanredni parlamentarni, a 2017 – redovni predsednički izbori. Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji je održano 11 predsedničkih i 11 parlamentarnih izbora.

Nijedan državni organ u Srbiji nema celovite podatke

Predsednički i parlamentarni izbori 2012. godine koštali su državni budžet najmanje 3.451.030.190 dinara. Od tih sredstava, 1.764.802.000 dinara obezbeđeno je preko RIK-a, za potrebe neposredne organizacije izbora, dok je dodatnih 843.228.190 dinara izdvojeno za kampanju za parlamentarne izbore, a još 843.000.000 za predsedničku kampanju. U ovaj iznos opredeljenih sredstava nisu uračunati budžetski troškovi državnih organa i organizacija koja sredstva dobijaju direktno preko Vlade.

Za vanredne parlamentarne izbore 2014. godine izdvojeno je 1.948.838.000 dinara. Za izborne aktivnosti koje se finansiraju preko RIK-a opredeljeno je 1.146.438.000 dinara, a za troškove izborne kampanje 802.400.000. U ovaj iznos opredeljenih sredstava nisu uračunati budžetski troškovi državnih organa i organizacija koja sredstva dobijaju direktno preko Vlade.

Vanredni parlamentarni izbori 2016. godine iz budžeta Srbije pokriveni su sa 1.631.090.760 dinara. Preko RIK-a su obezbeđena sredstva od 1.050.440.760 dinara, dok je za izbornu kampanju izdvojeno još 580.650.000 dinara. U ovaj iznos opredeljenih sredstava takođe nisu uračunati budžetski troškovi državnih organa i organizacija koja sredstva dobijaju direktno preko Vlade.

Za ovogodišnje redovne predsedničke izbore iz budžeta je izdvojeno najmanje 1.813.097.000 dinara. Od tog iznosa, 1.107.456.000 dinara opredeljeno je za troškove organizacije izbora koji se izmiruju preko RIK-a, a 641.760.000 za izborne kampanje. Za troškove državnih organa i organizacija koji se za njihovo pokrivanje obraćaju direktno Vladi, po podacima dostavljenim NKD-u, odobreno je najmanje 63.881.000 dinara.

U Srbiji, inače, ne postoji državni organ ili organizacija koji poseduju objedinjene i sveobuhvatne podatke o troškovima izbora, bilo onim iz budžeta, bilo onim vanbudžetskim, kao što su prilozi građana i pravnih lica, sopstvenih sredstava političkih organizacija ili kredita i zajmova. RIK ne poseduje podatke o troškovima finansiranja izborne kampanje učesnika izbora, kao ni o troškovima državnih organa i organizacija koji se za pokrivanje troškova direktno obraćaju Vladi. Ministarstvo finansija, pak, ima podatke o troškovima izborne kampanje, ali ne i one o troškovima organizacije izbora koji idu preko RIK-a, kao ni podatke o troškovima državnih organa i organizacija koje se za njihovo pokrivanje direktno obraćaju Vladi.

„Reforme“ kao (nedokazani) motiv za raspisivanje vanrednih izbora

Svi vanredni predsednički i parlamentarni izbori u poslednjih pet godina održani su uprkos stabilnoj situaciji u državi, koja je konstatovana i u zvaničnim predlozima za njihovo raspisivanje, čime je indirektno negirana realna potreba za njihovim raspisivanjem. Pre godinu dana, na primer, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić potpisao je predlog Vlade za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, navodeći u obrazloženju da je Srbija „politički i ekonomski stabilna zemlja sa jasnim perspektivama napretka i prosperiteta“.

Iste argumente o „stabilnosti države“ Vučić je u prvoj polovini ove godine, međutim, iskoristio da obrazloži odluku da istovremeno sa predsedničkim neće biti organizovani i vanredni parlamentarni izbori.

– Za njihovo održavanje ne postoje razlozi pošto Srbija ima stabilnu većinu u Narodnoj skupštini i stabilnu ekonomiju, rekao je novinarima.

U zvaničnim obrazloženjima za raspisivanje svih vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora kao osnovni motiv navodi se „nastavak“ ili „ubrzanje reformi na putu Srbije ka Evropskoj uniji“. Svaki izborni ciklus u tom periodu je, međutim, usporio reforme, što je između ostalih konstatovala i sama Evropska komisija u Godišnjim izveštajima o napretku Srbije, u kojima se, recimo, ocenjuje da su izbori „prekinuli zakonodavnu aktivnost“ ili „ograničili napredak u implementaciji postignutih sporazuma sa Kosovom“.

Evropska komisija, takođe, u Godišnjim izveštajima vezanim za ovaj period ponavlja ocene o nedostatku ozbiljnijeg reformskog napretka Srbije u oblastima „od posebne važnosti“ za njeno približavanje EU, kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i normalizacija odnosa sa Prištinom. Izvesna reformska usporenost Srbije vidljiva je i u činjenici da je od 2012. godine do danas otvoreno deset od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), od kojih su samo dva privremeno zatvorena, navodi NKD.

Ozbiljan zastoj u Skupštini Srbije

Za iznos budžetskih sredstava opredeljenih za vanredne parlamentarne izbore održane u poslednjih pet godina, Skupština Srbije mogla je nesmetano da radi bezmalo dve godine. Za iznos koji je izdvojen za izbore 2014. godine (1.970.004.238 dinara) taj skupštinski saziv mogao je da funkcioniše 336 dana, a za iznos (1.662.678.869 dinara) koji je obezbeđen za izbore 2016. godine – 319 dana.

U toku izborne 2012., 2014. i 2016. godine Skupština Srbije nije donosila zakone ukupno 16 meseci, odnosno više od 480 dana (44,44 odsto vremena). Zbog vanrednih parlamentarnih izbora 2012. i 2014. godine ukupna pauza u donošenju zakona iznosila je 11 meseci.

Broj zakona koji se u izbornim godinama usvajao po hitnom postupku bio je značajno veći nego nego u neizbornom periodu. U izbornim godinama (2012, 2014, 2016) po hitnom postupku doneto je čak 257 zakonskih akata (70,6 odsto). Na taj način su usvajani čak i sistemski zakoni – što Zakon o državnoj upravi ne dopušta, među kojima su bili Zakon o privremenom uređivanju isplata plata i penzija, Zakon o energetici, Zakon o javnom beležništvu ili set medijskih zakona. Prema dostupnim podacima, u najbližim neizbornim godinama broj zakonskih akata koji su usvojeni po hitnom postupku bio je manji od 45 odsto.

Zaključci

Koalicija oko SNS-a, koja je kandidovala Aleksandra Vučića, imala je više sredstava za izbornu kampanju nego predlagači svih deset preostalih predsedničkih kandidata zajedno.

Koalicija oko SNS-a, kao predlagač Vučića, dobila je ubedljivo najveći iznos iz državnog budžeta, a obezbedila je i dva puta više „sopstvenih prihoda“ nego predlagači svih deset preostalih kandidata zajedno.

Za Vučićevu kampanju identične priloge od 40.000 dinara dalo je više od 7.000 građana, što je veći iznos od priloga građana za kampanju devet Vučićevih protivkandidata zajedno.

Vuk Jeremić je imao najveće pojedinačne priloge građana, koji su iznosili uglavnom 500.000, a dostizali i 920.000 dinara.

Vučić je za javno oglašavanje potrošio čak četiri petine ukupnih sredstava obezbeđenih za kampanju, od kojih je među televizijama najviše novca dobila Televizija Pink, a od štampe – dnevni list Blic.

Kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore bila je za četvrtinu skuplja nego kampanja za predsedničke izbore 2012. godine, a Vučić je za kampanju imao čak tri puta više novca od Tomislava Nikolića, koji je pobedio na tim izborima, takođe kao kandidat SNS-a.

U poslednjih pet godina za izbore na centralnom nivou, kojih je bilo pet, iz državnog budžeta izdvojeno je najmanje devet milijardi dinara, od kojih više od 60 odsto za nepotrebne vanredne izbore, kojih je bilo tri.

Za iznos budžetskih sredstava opredeljenih za vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. godine Skupština Srbije je mogla da radi skoro 22 meseca.

Zbog vanrednih parlamentarnih izbora 2012. i 2014. godine ukupna pauza u donošenju zakona iznosila je 11 meseci.