Vučić u fokusu medija, propaganda na nacionalnim TV kanalima

Prelaskom Aleksandra Vučića iz fotelje predsednika Vlade u fotelju šefa države, preusmeren je i medijski fokus, zaključio je Biro za društvena istraživanja, posle analize centralnih informativnih emisija na RTS-u, Pinku, televizijama O2, Prva, Hepi i N1 u periodu od 1. do 20. septembra.

Tako je Vlada ostala u senci predsedničkih aktivnosti, a televizije sa nacionalnom frekvencijom pokazale da su umesto kritičke preuzele ulogu propagandne mašinerije.

Da se iz Nemanjine 11 na Andrićev venac sa Vučićem preselila i medijska pažnja svedoči pet sati o predsedniku u svim vestima, od čega polovina na Pinku. Vučić je tako ostao suveren u medijskom prostoru jer mu pripada 16 odsto ukupnog vremena, što je četiri puta više pažnje nego za premijerku Anu Brnabić i desetostruko više prostrora nego njenim ministrima. A kakav je ton izveštavanja?

„Ili mediji, ili novinari, ili sami ministri su skloni hvalisavosti, odnosno samohvalisavosti. Mediji koji dopuštaju u tolikoj meri da se nosioci vlasti samoprovišu i promovišu nisu najbolji jemci za javni interes“, izjavio je Dražen Pavlica iz BIRODI-ja.

U medije je, ipak, dospela priča o slobodi medija i od javnog interesa, a tom temom bavila se i premijerka.

„Negativan kliping, negativan kliping, negativan kliping, negativan kliping, ja onda znam da četvrtak i da su izašli nedeljnici“, izjavila je Ana Brnabić krajem novembra u Koceljevi.

Polovinom oktobra u Kruševcu rekla je: „Mi moramo da priznamo to da postoje mediji koji baš nikako ne vole vladu niti podržavaju šta mi radimo“.

Tako je svojim izjavama pokazala da nema dovoljno informacija, poručuje istraživač Zoran Gavrilović.

„U Srbiji se putem televizija informiše negde oko 60 posto ljudi. Nedeljnici kao izvor informisanja su ispod statističke greške, a to je ispod pet odsto. Prosto nije fer, da budem iskren, koristiti i spinovati statistiku“, rekao je Gavrilović.

Statistika pokazuje da se o predsedniku u 88 odsto slučajeva izveštava pozitivno, u 10 posto neutralno, a tek u 1 procentu negativno, dok je ton namenjen premijerki uvek pozitivan i neutralan. Zato je, poručuju istraživači, neophodno napraviti razliku između medija i novinara, i onih koji to nisu.

„Možemo već sad govoriti o sredstvima propagande, sredstvima zabave i sredstvima odmazde….neke ljude je teško razdvojiti da li su novinari, pr-ovi ili propagandisti“, rekao je Gavrilović.

Istraživači BIRODI-ja zaključuju da analizirani programi televizija koje koriste nacionalnu frekvenciju ne oslikavaju stvarnost kako je doživljavaju građani.

Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.