Vučićeva dvostruka inkarnacija

Ovi podaci, prema tvrdnjama istraživača, govore o dominaciji Aleksandra Vučića u medijskom prostoru, dovode u pitanje standarde koje mediji koriste u izveštavanju, ali i problematizuju pasivnu ulogu koju je Republička agencija za eletronske medije(REM) imala tokom kampanje.

„U vreme od ovih mesec dana kompletan rad Vlade, u 90 odsto slučajeva, bio je sveden na aktivnosti koje je imao premijer Vučić. To govori o njegovoj apsolutnoj dominaciji i sveprisutnosti u medijima“, jedno je od glavnih zapažanja Radula Perovića, član istraživačkog tima Birodija, sa predstavljanja rezultata njihove studije „Mediji i javnost na predsedničkim izborima“.

Perović je precizirao da se radi o nastavku vođenja funkcionerske kampanje, što znači upotrebu javnih resursa zarad promocije ličnih političkih ciljeva, što je u Srbiji – kako kaže – opšti manir poslednjih deset godina.

„Koji je to standard novinarski ili bilo, ako uzmemo vreme kao neki kriterijum, da se predstavlja rad Vlade u predizbornoj kampanji ukoliko je neko funkcioner, a učestvuje u izborima“, pita se Perović.

Istraživači su utvrdili i da je jedna od glavnih odlika poslednje predsedničke kampanje bio visok stepen personalizacije, a glavni akcenat je, kako objašnjava Dražen Pavlica, bio na ličnosti. Iako se može reći da je to bio slučaj i ranijih godina dok su bili aktuelni neki drugi kandidati, sada je to bilo najizraženije, kaže Pavlica.

„Imali smo neprikosnovenog protagonistu oko koga se izatkao čitav medijski diskurs. Alfa i omega je bio dakle – Aleksandar Vučić. On se pojavljivao u dvostrukoj inkarnaciji, s tim da ne znamo šta bi tu bila reinkarnacija. Nije tu u pitanju samo vreme koje je on kao premijer dobijao, nego sama suština kako je bio predstavljen. Došli smo do nalaza kako su se kamere usredsređivale ka Aleksandru Vučiću, a ne ka nekoj fabrici, poseti ili investiciji koja je sadržinski bila predmet tog istog priloga“, kaže Pavlica.

On ukazuje da je tokom kampanje zabeležena i, kako je označio, trivijalizacija izbornog procesa jer javnost od kandiata nikada nije saznala šta zaista nude biračima.

Mediji su se, prema mišljenju novinara Đorđa Vlajića, potpuno oglušili o zakon koji ih obavezuje da na ravnopravan način predstave sve kandidate. On posebno ističe da značajan kontrolor njihovog rada – Regulatorno telo za elektronske medije nije kaznio očigledne nepravilnosti u vezi sa zastupljenošću kadnidata u medijima.

Regulator se postavio u reaktivnu poziciju. Odgovaraće na pitanja, odnosno rešavaće primedbe bilo odakle dolazile. Proaktivno se nije ponašao. Nije reagovao, niti upozoravao medije da ne rade posao kako treba i krše javni interes. Jer to nije pravljenje dramatične neravnoteže i da se kompletno prisustvo u predizbornoj kampanji okrene u korist jednog kandidata ili političke stranke“, smatra Vlajić.

Još jedan od preduslova koji je se može označiti krivcem za ovakvu situaciju je aktuelni Zakon o medijima, mišljenja je Vladimir Cvetković iz organizacije Centar za elektronske medije.

„Zakon je napisan na način koji ima jako puno pozivanja na, šta god to značilo, visoke evropske standarde, a kada se te zakonske norme preliju konkretan život medija – onda dobijamo ovo što sada dobijamo. Njegova najnovija varijanta je omogućila nekoliko stvari i on, na neki način, sledi ono što smo imali u drugim vrstama društvenog života. Od privatizacije u privredi pa evo do ovoga što se događa u medijima“, smatra Cvetković.

Neravnopravana zastupljenost u medijima, jedan je od zaključaka istraživača, dovela je i do toga da je u javnosti, gotovo u potpunosti, eliminisana kritička svest – odnosno, tokom izbornog procesa, nije se mogla čuti nikakva razložna kritika.