Na pitanje novinara JUGpressa da li je nova Medijska strategija bila prava prilika da se izmene ti procenti za izdvajanje novca za sufinasiranje javnog interesa u medijskim sadržajima, Vukosavljević je odgovorio potvrdno.
“Međutim, ispostavilo se da ljudi koji su merodavni da tumače zakon i propise skrenuli pažnju da se ne mogu kroz zakonske akte primoravati lokalne samouprave na izdvajanje u tom normativnom smislu“, dodao je on.
„ Mi smatramo da 1% izdvajanja od lokalnih samouprava za informisanje nešto što je minimum, ali jedno je to šta mi mislimo, a drugo šta su prave mogućnosti. Lokalne samouprave su u obavezi prema građanima, a sa maksimumom svojih mogućnosti da odvajaju novac za sufinansiranje medijskih projekata i to jeste jedan od strateških namera koja su naglašena u tom dokumentu, ali se ispostavilo da zakon ne omogućava fiksno normiranje, odnosno propisivanje takve vrste obaveze“, rekao je Vukosavljević i dodao da „.građani svakako zaslužuju da budu informisani i o dešavanjima u lokalu, ima tu još puno posla, ali mislim da idemo u dobrom pravcu.“
Na pitanje JUGpressa kako komentariše činjenicu da je od 45 članova komisija za medijske projekte u ministarstvu samo sedam iz najvećih medijskih udruženja, kao i da se primećuje da je najveći broj tzv. medijskih stručnjaka za koje ljudi iz medijske sfere uopšte ne znaju ko su, niti se iz njihovih cv-ija može zaključiti na osnovu čega je ministarstvo prepoznalo da su oni baš medijski stručnjaci, rekao da je „pretpostavka, kada je reč medijima, da nije neophodno da članovi komisija budu novinari sami po sebi“.
„Mediji podrazumevaju informisanje i prepoznavanje značaja informacija, načina delovanja i kvaliteta projekata. Situacija je tu složenija nego što izgleda na prvi pogled“, rekao je Vukosavljević.
„ Ministarstvo svake godine formira komisije i to nisu isti članovi, što znači da ove godine nisu iste komisije kao prošle, neki se ljudi poklapaju, al većina ne, dalje to nije isto kao prepršle…“, dodaonej Vukosavljević.
„ Mi se trudimo da imamo što veći sveobuhvat ljudi koji odlučuju o sredstvima koji su važni za poslovanje medija. Članovi komisije neće sami, niti to mogu da budu ljudi koji su i sami zainteresovani za određene projekte, niti rade u nekom udruženju ili mediju koji se prijavljuje za projekat. Samim tim taj spisak je limitiran“, rekao je ministar.
Što se tiče predstavnika najvećih medijskih udruženja, kaže da su se „trudili da ostvarimo pluralizam u tim komisijama“.
„Jer da je predstavnika tzv. velikih udruženja više onda bi nam bezbrojni predstavnici samostalnih i drugih medija spočitavali kako se kolač deli na „uobičajene“ standardne modele i predstavnike velikih udruženja“, rekao je Vukosavljević i dodao da „nije lako, a mala je suma novca u relativnom rasponu prisutna i uvek postoji neko nezadovoljstvo“.
„ Mada, kada bolje pogledamo, veliki broj projekata se finansira, a opet nema dovoljno novca za sve. Mislim da je, ipak, ključno, ali ne i jedino, pitanje za informisanje i kulturu povećano izdvajanje novca iz budžeta i onda će biti novca za veći broj projekata.“
Dodao je ministar i da „nemaju idealne kriterijume“.
„Projekti su i ovakvi i onakvi, ali mislim da se u principu pravilno rasuđuje, najveći deo novca dobijaju najkvalitetniji projekti, a na margini tih konkursnih okolnosti sigurno postoje neke nepreciznosti“.
„ Mi se jednostavno trudimo da nađemo ravnotežu. Ono što bi bio problem, a pokazalo se ranijih godina da je bilo kritika s tim u vezi, da ako u komisijama koje odlučuju o sredstvima postoji predominantan broj predstavnika najvećih udruženja, onda se dešavalo da članovi takvih udruženja dobijaju najveći novac preko konkursa, pa su oni koji nisu bili obuhvaćeni takvim udruženjima rekli „vi ste dali i nož i pogaču u ruke istih ljudi“.
„ Mi pokušavamo da nađemo ravnotežu između brojnih, često i sukobljenih interesa, ne znam koliko u tome uspevamo, javnost je tu da sudi o tome, ali se zaista trudimo da jednu vrlo nezgodnu situaciju rešavamo na najprincipijelni mogući način“.
Na ponovljeno pitanje koji su kriterijumi za izbor medijskih stručnjaka, Vukosavljević je rekao da kriterijum za njihov izbor postoji na sajtu ministarstva.
„ Ja mogu samo da kažem da je to dosta širok pojam. Ja mogu Vas da pitam ko je to medijski stručnjak? Da li je to samo novinar koji radi u medijima i objavljivao priloge ili je to neko ko medije prati i poznaje po ovome ili onom osnovu? Ili je to prosto osoba koja svojim intelektualnim i svakim drugim kapacitetima može da prepozna kvalitet na medijskoj sceni? Dakle, stvar ovog pojma je malo delikatnija neko što to izgleda, jer kad kažete medicinski stručnjak jasno nam je šta to znači, ali kad kažemo medijski stručnjak taj atribut može da podrazumeva različite osobine“, rekao je Vukosavljević
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.