Za pet godina samo dve presude, nijedna krivična prijava Poverenika nije prihvaćena

Od toga je samo u dva slučaja javno tužilaštvo smatralo da ima razloga da pokrene postupke a u 26 ostalih reč je o privatnim tužbama građana. Javna tužilaštva ignorišu prijave Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer nijedna krivična prijava ovog organa, od ukupno 17 podnetih, nije dobila epilog.

Pomenuti nalazi deo su analize prakse sudova po krivičnom delu “neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka” iz člana 146. Krivičnog zakonika i postupanje javnih tužilaštava po krivičnim prijavama Poverenika, za periodu od 2015. do 2020. godine koju je organizacija “Partneri Srbija” predstavila danas tokom onlajn panela o sudskoj zaštiti privatnosti građana Srbije.

Današnji panel početak je “Nedelje privatnosti”, onlajn manifestacije koju “Partneri Srbija” organizuju zajedno sa Share fondacijom, udruženjem A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beogradskom otvorenom školom, i udruženjima ATINA i “Da se zna”, povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti koji se u svetu obeležava 28.januara.

Ovo je deseta godina kako se u Srbiji obeležava ovaj datum i to, kako je ocenjeno na prvom panelu, u atmosferi očiglednog ignorisanja važnosti ovog prava i za građane Srbije kao pojedince i za ukupan stepen pravne sigurnosti u društvu.

„Pred krivična odeljenja sudova u Srbiji još uvek nije stigao predmet sa značajnijom povredom privatnosti, a samo tokom prošle godine bili smo svedoci nekoliko ozbiljnih skandala u kojima je došlo do tzv “curenja” privatnih podataka“, rekla je Ana Toskić Cvetinović iz organizacije “Partneri Srbija”, podsetivši i na izloženost baze COVID 19, na aferu sa zdravstvenim kartonima iz privatne klinike koji su završili u dnevnoj štampi, postavljanje kamera koje snimaju lice na brojnim mestima po Beogradu, snimanje i fotografisanje pacijenata kovid pacijenata i druge.

Zašto tužilaštva ne iniciraju sudske postupke i tako uskraćuju građanima sudsku zaštitu privatnosti, upitala se ona i upozorila da, ukoliko institucije ostanu pasivne možemo očekivati sistemske povrede prava na zaštitu privatnog i porodičnog života pojedinaca.

“Kako tužilaštva ne pokreću postupke po službenoj dužnosti i ignorišu prijave Poverenika, građani treba da u što većoj meri pokreću privatne tužbe i zahtevaju zaštitu svog prava na privatnost. Takođe, naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje prekršajne kazne od 50 000 do dva miliona dinara. Do sada je po novom Zakonu do kraja 2020. godine, kazna izrečena samo jednom, kada su Crveni krst Medveđa i odgovorno lice u ovoj organizaciji platili novčane kazne, nakon što je otkriveno da je Miša Vacić, vođa desničarskog pokreta, imao podatke iz njihove baze korisnika”, istakla je Ana Toskić Cvetinović.

Dirk Lorenz, šef političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji, istakao je da EU podržava reformske procese u polju zaštite podataka o ličnosti izvan EU zato što je zaštita privatnosti deo procesa proširenja, ali i zbog značaja prekograničnog prenosa podataka.

Lidija Komlen Nikolić, predsednica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije rekla je da veruje da će kad javnost pojača pritisak i pokaže veće interesovanje za zaštitu ovog prava i tužilaštvo brže i efikasnije reagovati. Ona je rekla da krivične prijave koje dobijaju nisu često potpune te da se mnogo vremena izgubi u dopuni prijava i komunikaciji sa policijom. „Većina krivičnih prijava je podneta protiv NN lica što dodatno usporava proces“, rekla je Komlen Nikolić.

„Tužilaštvo može da reaguje i brzo i kvalitetno, što smo videli na primeru curenja podataka iz privatne klinike. Verujem da treba raditi više na edukaciji tužilaca da prepoznaju primere kršenja prava na privatnost kao i na podizanju značaja privatnosti građana, to je pravo koje je potcenjeno“, rekao je Zlatko Petrović iz Sektora za nadzor iz kancelarije Poverenika.

Ana Toskić Cvetinović podsetila je i na to da je 2020. godina trebalo da bude godina u kojoj je Srbija trebalo da završi proces usklađivanja svih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti a taj posao nije ni započet. Naprotiv, novi propisi koji se usvajaju mahom ignorišu standarde ovog Zakona a neki koji se najavljuju, poput Zakona o socijalnoj karti, predstavljaju pretnju po pravo na privatnost širokog kruga, socijalno ugroženih građana.

Tokom “Nedelje privatnosti” svakog dana će biti organizovan onlajn panel koji će otvarati problematična pitanja zaštite privatnosti u određenim osetljivim kategorijama: ugroženost podataka tokom pandemije kovida, način uvođenja socijalne karte koji se najavljuje, ugroženost privatnosti dece žrtava nasilja kao i kvir osoba.

“Nedelja privatnosti” traje od 25. do 29. januara, tema sutrašnjeg panela (utorak, 26.januar) je obrada podataka o ličnosti kovid pacijenata za vreme pandemije, a učesnici su predstavnici SHARE fondacije i Sektora za harmonizaciju iz kancelarije Poverenika.

“Nedelja privatnosti” održava se u okviru projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku“, koji se sprovodi uz podršku  Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Primeri kažnjavanja povrede prava na privatnost u svetu i u regionu

Velika Britanija: ukupno 1,2 miliona funti bila je visina naknade koju je sud dosudio u korist osam građana koji su tužili novinsku kuću „Mirror Group Newspapers“ zbog hakovanja telefonskih poziva i objavljivanja tekstova u novinama sa sadržajem hakovanih razgovora. Od dve do 12,500 funti je Ministarstvo policije moralo da naknadi građanima (tražiocima azila) čiji su podaci neko vreme bili javno dostupni na sajtu.

Nemačka: 1000 evra je jedan poslodavac morao da plati kandidatu za posao jer je greškom njegove podatke poslao drugom kandidatu. Službenik koje je sa zakašnjenjem od pet meseci odgovorio na zahtev građanina povodom prava na zaštitu podataka o ličnosti kažnjen je sa 5000 evra.

Slovenija: Policajac koji je koristio informacioni sistem MUP-a za upoznavanje devojaka, dobio je kaznu od Poverenika u iznosu od 20 000 evra. Sud je odbio policajčevu žalbu, pa je policajac digao kredit da bi isplatio kaznu.