Za Pink, Hepi, Prvu i B92 Zakon o oglašavanju praktično ne postoji: 5.327 prekršaja za četiri meseca. I nikom ništa

Komercijalne televizije sa nacionalnim frekvencijama su od aprila do jula čak 3.491 put prekršile Zakon o oglašavanju i to samo u delu koji predviđa da tokom jednog sata one mogu puštati samo 20 odsto reklama, odnosno najviše 12 minuta.

Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka protiv televizija Hepi, Prva, B92 i Pink, koje je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) podnelo Prekršajnom sudu u Beogradu, pokazuju da je za četiri meseca stručna služba Regulatora zabeležila 5.327 kršenja zakona.

Trend koji je Cenzolovka uočila pišući o kršenju zakona tokom maja – od gotovo 50 nepravilnosti dnevno – očigledno nije bio karakterističan samo za taj mesec.

I to nije ništa novo.

„Zaista nisam brojala, ali pretpostavljam da ima baš puno tih prekršaja, s obzirom na to da ih je i ranije bilo mnogo”, kaže za Cenzolovku članica Saveta REM-a Judita Popović.

„Nešto od toga bude procesuirano na sudu i završi se novčanom sankcijom, a dobar deo prosto zastari. Nema tu neke ozbiljnije pretnje po pružaoce medijskih usluga zbog tih prekršaja koje čine. I ne vidim da se neko naročito uzrujava zbog toga, ni te televizije, a ni Regulator. Svi rade po onome što misle da treba da rade: Regulator svoj posao u formalnom smislu uradi i sa sebe skine svaku odgovornost kada to prosledi na prekršajne sudove. I tu se, u stvari, priča zaustavlja”, kaže Popović.

Ona objašnjava da postupak u ovim slučajevima zastareva posle dve godine. Budući da se sudovi žale da su preopterećeni, često se prijave odbacuju kao zastarele.

Rezultati ranijeg istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije pokazuju isti trend kada je rad REM-a u pitanju, i između 2017. i 2020. godine.

Televizija Pink je, recimo, piše u istraživanju SĆF, tokom te tri godine platila više miliona dinara kazni zbog kršenja Zakona o oglašavanju, dok je televizija Hepi uspela da izbegne odgovornost i za kršenje tog zakona.

„Sudski postupci protiv te televizije, koji se odnose na Zakon o oglašavanju, po pravilu zastarevaju zbog nepojavljivanja odgovornih lica na ročištima, nakon čega advokati uredno naplaćuju sudske troškove na teret budžeta Republike Srbije”, navodi se u analizi Slavko Ćuruvija fondacije.

Televizije ne cene svoje gledaoce

„To predstavlja zlostavljanje gledalaca, jer se ti programi koje prikazuju često prekidaju zbog reklama. Na osnovu tih reklama televizije zarađuju – što više minuta daju oglašivačima, to je veća zarada, a suštinski je najštetnije po gledaoce. Mislim da je to veoma nepošteno od strane pružalaca medijskih usluga jer pokazuju koliko malo cene one kojima i namenjuju određene medijske usluge”, kaže Popović.

Nešto bude na sudu i završi se novčanom sankcijom, a dobar deo prosto zastari. Nema tu neke ozbiljnije pretnje po pružaoce medijskih usluga. I ne vidim da se neko naročito uzrujava zbog toga (Judita Popović o drastičnom kršenju Zakona o oglašavanju)

Zahtevi koje je REM podneo Prekršajnom sudu to i potvrđuju, osim člana vezanog za dužinu oglasnih prostora, emiteri su u velikoj meri postupali protivno odredbi koja kaže da se film ili vesti mogu prekinuti samo jednom tokom 30 minuta emitovanja. Dakle, ako film traje 60 minuta, sme se prekinuti jednom u prvih 30 minuta i jednom tokom drugih 30 minuta.

Pink, Prva, Hepi i B92 nisu se baš mnogo ni na ovaj deo zakona obazirali: prekidali su emitovanje 606 puta za četiri meseca.

„Svako je od tih pružalaca medijskih usluga u svom elaboratu napisao da će voditi računa o poštovanju Zakona o oglašavanju. Dakle, oni to svesno rade i to jeste ozbiljno. A te televizije su privilegovane samim tim što imaju nacionalne frekvencije”, ističe Popović.

Umesto posledica – nacionalna frekvencija

Zakon o elektronskim medijima nalaže da Regulator pri izdavanju dozvole za korišćenje nacionalne frekvencije, ukoliko je podnosiocu prijave ranije bila izdata dozvola, uzme u obzir i poštovanje programskog elaborata na osnovu kog mu je izdata dozvola.

„Po zakonu, mora da se uzme u obzir ponašanje i odnos pružalaca medijskih usluga prema zakonima. Ukoliko krše Zakon o oglašavanju, to mora da se razmatra”, ističe Popović.

Iako je REM redovno podnosio zahteve za podnošenje prekršajnih prijava zbog kršenja Zakona o oglašavanju, to ipak nije bilo uzeto u obzir pri dodeli frekvencija.

„Naravno da mora snositi i te posledice da se sve uzima u obzir pri dodeli nacionalnih frekvencija. Toga očigledno nije bilo, jer su iste te televizije ponovo dobile priliku da imaju nacionalnu pokrivenost”, zaključuje Judita Popović.

Organizacija CRTA i Slavko Ćuruvija fondacija podnele su Upravnom sudu tužbu protiv Rešenja Regulatornog tela za elektronske medije kojim je REM ponovo dodelio dozvole za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću televizijama koje ne poštuju uslove za pružanje medijskih usluga.