Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić (Foto: Miki Jevtović)
Grad Kragujevac je bez raspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja ove godine dodelio Radio-televiziji Kragujevac 27,5 miliona dinara, saopšteno je iz Gradske uprave portalu Cenzolovka.
Takođe, Grad je na osnovu sudskih presuda u korist onih koji su RTK tužili zbog 12 zaostalih plata, zaposlenima na ovoj televiziji isplatio 109,9 miliona dinara, koliko im je ostao dužan nekadašnji vlasnik Radoica Milosavljević.
Kako je 18 miliona postalo 155 miliona
Iako taj novac nije bio predviđen budžetom Grada za 2017. godinu, on se pojavio u novom predlogu rebalansa budžeta koji bi Skupština grada trebalo da usvoji u petak, 24. novembra.
Naime, budžetom Grada za ovu godinu medijima je bilo namenjeno „samo“ 18 miliona dinara, ali taj novac nikada nije podeljen na javnom konkursu. U novom predlogu rebalansa, u delu pod nazivom „Razvoj kulture i informisanja“, tih 18 miliona zamenila je suma od čak 155 miliona dinara.
Ta sredstva su namenjena za „ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja” i podeljena su u tri celine. Za „usluge po ugovoru“ namenjeno je 18 miliona dinara, za „subvencije javnim nefinansijskim preduzećima“ 27,5, dok je za „isplatu novčanih kazni i penala po rešenju sudova“ namenjeno čak 109,9 miliona dinara.
Budući da Grad Kragujevac već treću godinu nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, pitali smo Gradsku upravu za vanprivrednu delatnost, u čijoj se nadležnosti nalazi realizacija „Programa za razvoj kulture i informisanja“, koji su bili kriterijumi da se tako raspodeli novac u rebalansu budžeta.
Iz Gradske uprave smo dobili odgovor da je 18 miliona dinara, namenjenih za usluge po ugovoru, trebalo podeliti medijima na konkursu. Budući da konkurs nije raspisan, taj novac nije ni potrošen i još uvek nije jasno da li će on do kraja godine otići RTK-u ili biti potrošen na neke druge medije.
GRADONAČELNIK SE PRERAČUNAO
Kada je Grad ponovo preuzeo RTK, preuzeo je i sva dugovanja koja je za sobom ostavio bivši vlasnik Radoica Milosavljević, uključujući i 12 zaostalih zarada koje su u tom trenutku dugovane zaposlenima, ali i onima koji su rešili da uz otpremninu napuste televiziju.
Iako je trpeo žestoke kritike opozicije da će građani Kragujevca platiti dugovanja koja je napravio bivši vlasnik televizije, gradonačelnik Radomir Nikolić je na sednici Skupštine, na kojoj se odlučivalo o sudbini RTK-a, istakao da Grad to mora da učini, jer su to od njega tražili Kragujevčani, koji su sakupili 10.000 potpisa za opstanak televizije.
„Dok Radio-televizija Kragujevac nije bila u našem vlasništvu, mi smo uštedeli 100 miliona dinara. Ukupna dugovanja RTK-a, koji preuzimamo, iznose 70 miliona. Ako izmirimo te dugove i ako televiziju potpuno iz budžeta finansiramo u narednih šest meseci do privatizacije, nećemo dostići tih 100 miliona. Grad će iz ovog posla izaći finansijski dobar“, istakao je tada Nikolić.
Gradonačelnik se, međutim, preračunao, jer ga predlog rebalansa budžeta demantuje, budući da novac namenjen RTK-u za 50 odsto premašuje tih 100 miliona dinara koje on pominje.
S druge strane, 27,5 miliona dinara uplaćeno je na račun Radio-televizije Kragujevac, i to kao subvencija za poslovanje ove televizije do kraja godine, budući da se ona od juna 2017. ponovo nalazi u vlasništvu Grada. Kragujevac je na taj način još jednom pokazao da novac iz budžeta isključivo daje ovoj televiziji.
Radio-televizija Kragujevac je 2015. godine dobila 74,5 miliona dinara: 44,5 koji su bili predviđeni budžetom, jer je tada ova televizija bila javno preduzeće, ali i 30 miliona dinara u oktobru kada je ova televizija već bila privatizovana.
Skupština grada je tada svoju odluku obrazložila činjenicom da je taj novac namenjen za pokrivanje dugova koji su nastali pre privatizacije. Tokom 2016. godine televizija nije dobijala novac, jer je tada bila u vlasništvu kruševačkog biznismena Radoice Milosavljevića, da bi 2017. godine Grad iz budžeta nastavio da novac daje samo za RTK.
Za sve to vreme, drugi mediji u gradu nisu dobili ni dinar, iako je novac za tu namenu svake godine bio predviđen budžetom – 2015. godine 60 miliona, 2016. godine 80 miliona i ove godine 20 miliona dinara.
Da li je to sve?
Iz Gradske uprave za vanprivrednu delatnost dobili smo potvrdu da je 109.873.000 isplaćeno na ime novčanih taksa i penala po rešenju sudova za sva izvršenja koja su stigla u toku godine na ime tužbi. Međutim, na pitanje da li je sav novac isplaćen radnicima RTK-a ili ima i drugih potraživanja, nadležni nisu mogli da nam odgovore, jer je „dokumentacija u Gradskoj upravi za finansije, a tek posle rebalansa, proknjiženje tih troškova će izvršiti Gradska uprava za vanprivrednu delatnost, kada će se znati pojedinačna struktura troškova”.
Ipak, odbornici opozicije sigurni su da je, ukoliko ne ceo, onda najveći deo iznosa od 109,9 miliona dinara isplaćen za namirenje zaostalih plata zaposlenima na Radio-televiziji Kragujevac.
„Kada se rebalans budžeta usvaja ovako kasno, on služi samo da se ispeglaju troškovi koji su bili nenamenski. To u ovom slučaju znači da je, iako je Grad uredbom Vlade dobio dozvolu da ponovo preuzme Radio-televiziju Kragujevac na šest meseci, vlast tada morala da napravi rebalans, da opredeli 109 miliona dinara za zaostale plate zaposlenih na ovoj televiziji i da ta sredstva kasnije isplati. Oni to nisu uradili, što znači da su prekršili odredbe budžeta, a time i zakon“, objašnjava Bojan Stojadinović, šef odborničke grupe Šumadijska regija – Pokret slobodnih građana.
On podseća da u vreme dok je Radio-televizija Kragujevac bila javno preduzeće, u periodu pre nego što je na vlast u gradu došla Srpska napredna stranka, subvencije ovoj medijskoj kući nikada nisu bile veće od 50 miliona dinara, iako je tada televizija imala više od sto zaposlenih. Sada, sa samo 24 zaposlena, koliko ih je bilo kada je Grad ponovo preuzeo televiziju, oni dobijaju više od polovine te sume, i to za samo šest meseci poslovanja.
OSTALI KRAGUJEVAČKI MEDIJI JEDVA PREŽIVLJAVAJU
Druga kragujevačka televizija, Kanal 9, 2016. godine nije imala ni za plate zaposlenih. Posle promene vlasnika, ova televizija je tek u oktobru ove godine ponovo počela da emituje sopstveni program.
Slično je i sa jedinim nedeljnikom u gradu – Kragujevačkim novinama. Direktorka Gordana Božić za Cenzolovku objašnjava da su njihovi novinari na ivici egzistencije.
„Grad već treću godinu nije raspisao konkurs za medije, što je sada već jedinstven slučaj u zemlji. Zbog toga su svi mediji u gradu pred gašenjem, a situacija je veoma loša i u Kragujevačkim novinama. Lokalni mediji ne mogu da opstanu bez pomoći Grada i to smo videli na primeru RTK-a. Tek sada, kada je ponovo pod okriljem Grada, televizija normalno funkcioniše. U vreme kada je privatizovana, ljudi nisu primali plate“, kaže Gordana Božić.
„Kragujevačke novine opstaju tako što zaposleni ne primaju plate. Tako su sami odlučili da bi sačuvali firmu Javnost d.o.o., koja izdaje ovaj nedeljnik. Novca ima samo za redovno plaćanje štampe i poreza i doprinosa“, naglašava ona.
Gordana Božić navodi i da ima informacije da zaposleni na RTK-u redovno primaju plate, ali da im doprinosi nisu uplaćivani za proteklih godinu dana, pa se pita kako je to moguće, budući da Kragujevačkim novinama u roku od 10 dana stiže upozorenje od Poreske uprave ukoliko ne izmire svoje obaveze.
Pored ovih tradicionalnih medija, u Kragujevcu postoji i nekoliko informativnih portala, kao što su Pressek, Ritam grada, INfokg, koji na novac iz budžeta ne računaju, pa preživljavaju na druge načine – kroz projekte i reklame.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Zanimljivo da se mesecima piše o RTK a da niko sa RTK nije pitan o bilo čemu…