Za vidljiviji jug Srbije na RTS-u

Iz džepa građana juga Srbije mesečno odlazi osamdeset dva i po miliona dinara na ime takse za Radio-televiziju Srbije. Sa druge strane, svega 5,4% priloga je tokom jula u emisijama Jutarnji program i Dnevnik 2 na javnom medijskom servisu bilo u vezi sa jugom Srbije, rezultati su publikacije Šta građani juga Srbije dobijaju za svoj novac od RTS-a izrađenoj u saradnji Centra za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Media i reform centra Niš.

Iako je u Zakonu o javnom informisanju i medijima naznačeno da „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“, autor publikacije prof. dr Zoran Jovanović navodi da se s razlogom postavlja pitanje „da li se ovakvim načinom izveštavanja, ili preciznije rečeno – njegovom suspenzijom, krše i same zakonske odredbe“.

„Monitoring, sa ciljem utvrđivanja koliko su i koje teme sa juga Srbije zastupljene na javnom medijskom servisu, u kakvom se tonu izveštava i ko su sagovornici, obuhvatio je 735 priloga objavljenih od 1. do 31. jula 2018. godine u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2 RTS-a 1 i u Jutarnjem dnevniku RTS-a 1“, stoji u publikaciji.

Od 735 analiziranih priloga, nešto manje od polovine odnosilo se na Beograd, a druga najzastupljenija kategorija su vesti iz sveta. Iz ostatka Srbije bilo je 146 priloga, a manje od jednog procenta iz Novog Sada.

Ravnopravniji tretman juga Srbije u programskoj šemi RTS-a, ističe profesor Jovanović, ne bi trebalo posmatrati kao kompromisno rešenje, već kao toleranciju koja se daje nečemu što je manje i slabije.

„Zbog toga je više nego neophodno uspostaviti korektnu, dvosmernu komunikaciju između onoga što je centar i onoga što je njegova periferija. Takvu komunikaciju moguće je upriličiti ne samo tako što bi javni servis produkovao veći broj priloga sa juga Srbije nego i time što bi već postojeće sadržaje, ili njihove pojedine delove, preuzimao od lokalnih TV kuća i davao im prostor u nekim od svojih emisija. Istovremeno, gosti u emisijama RTS-a, u mnogo većem broju, trebalo bi da budu, pored uglednih ljudi i stvaralaca, i obični ljudi iz ovih krajeva. Na taj način čula bi se njihova razmišljanja, uočile njihove ideje, strahovanja, pa čak i zablude“, ističe profesor Jovanović.

Kao najbolji model, u publikaciji se navodi Bi-Bi-Sijeva interakcija. Naime, britanski javni servis ima posebnu službu koja kontaktira sa gledaocima i slušaocima, odgovara na njihove primedbe i organizuje javne rasprave u svim delovima Velike Britanije.

„Ovakav model, primenjen na slučaj Srbije, značajno bi doprineo decentralizaciji samog funkcionisanja javnog medijskog servisa, programskih sadržaja, kao i povećanju vidljivosti tema od javnog interesa za građane svih lokalnih zajednica“, zaključuje profesor Zoran Jovanović u publikaciji.

Decentralizacija programa RTS-a

U okviru projekta održana je ulična akcija na Trgu Kralja Milana u Nišu, čime je najavaljena tribina na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Nišlije koje su u centru grada razgovarale sa aktivistima Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Media i reform centra Niš uglavnom nisu zadovoljne programom RTS-a. Oni navode da je malo informacija o jugu Srbije i da je Radio-televizija Srbije u obavezi da im to obezbedi.

Pisma u kojima su dali svoje predloge kako da Javni medijski servis poboljša kvalitet i količinu informisanja o jugu Srbije, građanke i građani predali su organizatorima akcije koji će sve predloge proslediti Programskom savetu i Upravnom odboru RTS-a.

„Od našeg prava da znamo sve ostalo je samo parvo da ne znamo šta se dešava u kraju u kome živimo. Informacije o jugu Srbije su retke, a kad ih ima, uglavnom se svedu na vesti o poseti visokih pretstavnika Vlade, ministarstava i predsednika“, kaže Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju i dodaje da „ono što nedostaje građanima juga Srbije jeste pravovremena i objektivna informacija o tome šta se stvarno dešava u njihovom okruženju“.

Dašić navodi da bi decentralizacija programa Javnog medijskog servisa znatno poboljšala decentralizovanje i u ostalim sferama.

„Potrebno je da RTS radi onako kako bi trebalo da rade i opštine i gradovi u ovoj zemlji: da postoje tri osnovna elementa stabilnosti – finansijska, političku i teritorijalnu. Dakle, trebalo bi da postoje garantovano vreme, garantovani budžeti i garantovani prostor na RTS-i koji mora biti popunjen temama sa lokala“, zaključujeje Dašić.

Razgovori o tome kako poboljšati vidljivost juga na Javnom servisu, kao i promocija publikacije održaće se i u Pirotu, Vranju i Leskovcu u narednom periodu.