Za vlast istraživanje korupcije nije u interesu javnosti

Slično prethodnim godinama, i ove je oko 80 miliona dinara dodeljeno „projektima“ Studija B, tabloida koji su u vrhu liste po kršenju zakona i kodeksa novinara i fiktivnih produkcijskih i reklamnih agencija, vlasnički povezanih sa Srpskom naprednom strankom.

Navodno nezavisne komisije sastavljene od nepoznatih „medijskih stručnjaka“ i predstavnika strukovnih udruženja za koja nije čula ni stručna, a kamoli šira javnost, širom Srbije razdeljuju višemilionske iznose „podobnima“, dok objektivni i profesionalni mediji sa tradicijom, već redovno ostaju bez dinara.

Sagovornici Danasa su saglasni da je projektno finansiranje neprecizno osmišljen sistem, bez dovoljno mehanizama kontrole pa time i pogodan za manipulaciju.

S druge strane, upravni spor, kao jedini pravni lek na raspolaganju kandidatima koji se smatraju oštećenima, otklanja tek formalne nedostatke u samoj proceduri, dok odluke o dodeli sredstava ostaju nepromenljive.

To je i razlog zbog kog mnoge nezavisne medijske kuće poslednjih godina odustaju od učešća.

Ipak, portal Pištaljka će i ove godine pokrenuti upravni spor zbog odluke komisije da četvrti put zaredom bude odbijena na konkursu koji je raspisao beogradski Sekretarijat za informisanje.

Projekat pod nazivom „Istraživanje korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima Grada Beograda i gradskih opština“ nije zavredeo pažnju komisije, pod obrazloženjem da „nije u javnom interesu“.

– Pištaljka je pred Upravnim sudom nedavno dobila spor za tužbu koju smo podneli 2017, jer je i tada komisija smatrala da istraživanje korupcije nije u interesu javnosti. Upravni sud je poništio odluku Sekretarijata i naložio da novu odluku valjano obrazlože. Sekretarijat je ponovo odbio naš projekat, a ni to rešenje nije sadržalo obrazloženje pa smo tužbu podneli opet. Ta presuda Upravnog suda imala je za rezultat jedino to da je komisija ove godine preformulisala obrazloženje i našla novi izgovor, pa je naš projekat sada odbijen zbog toga što budžet „nije dovoljno razrađen“, objašnjava za Danas Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik tog portala i predsednik UNS.

On pritom dodaje da je firma Videoton, koja je osnovana dan pre raspisivanja konkursa, konkurisala sa projektom sličnog ukupnog budžeta, dobila nešto manje od šest miliona dinara, iako je tražila pomoć koja bi pokrila veći procenat projekta, „i to bez primedbi da je budžet nerazrađen“.

Radomirović kaže da neće odustajati od tužbe, jer je to jedina mogućnost koju mediji imaju na raspolaganju da se „dosadašnja praksa promeni“.

– Ključni problem je sastav komisije, kao i u svim lokalnim samoupravama. Mi smo se kao udruženje izborili da konkursi Ministarstva kulture i informisanja budu koliko-toliko reprezentativni što se tiče komisija, dok na lokalu taj problem traje. Vrlo brzo su lokalne samouprave shvatile kako da izigraju zakon i da formiraju komisije po sopstvenom nahođenju, u kojima nema reprezentativnih udruženja, već neka za koja se ne zna ni koliko članova imaju, a dešavalo se da su i privremeno brisana iz APR, navodi Radomirović.

Advokat Slobodan Kremenjak saglasan je sa ocenom da je projektno finansiranje sistem pun manjkavosti, te da ga treba menjati, te da ključni problem sačinjava izbor komisija koje ocenjuju projekte.

– Sud može da se bavi proceduralnim odlukama ali ne i vrednosnim i ne može umesto komisije da ocenjuje da li je neki projekat kvalitetniji od drugog. Kada je uvođen sistem projektnog finansiranja medija, u najboljoj nameri da komisija bude neutralna smišljen je komplikovan mehanizam ovlašćenih predlagača. A onda se u praksi desilo da ti članovi i nisu baš toliko nezavisni, da se odlučuje ne prema javnom interesu nego partijskoj pogodnosti. Biranjem tih nezavisnih komisija samo smo zamaglili ličnu odgovornost onih koji stoje iza njihovih odluka, dobili smo telo za koje ne znamo ni ko je članove imenovao, ni „ko je čiji čovek“, navodi Kremenjak.

On ističe da bi rešenje možda bilo tražiti neku vrstu intervencije od Komisije za zaštitu državne pomoći, „jer se očigledno sredstva koja država daje sa jednom namenom, troše za neku drugu“.

– Komisija može da proveri da li su te pare potrošene zaista na pravi način, a ako utvrdi nenamensko trošenje sredstava, može da naloži da taj novac bude vraćen, zaključuje Kremenjak.