Zabrana emitovanja bojkot-spotova zakonski neutemeljena, REM posvećen stvaranju iluzije o ravnopravnosti

Ukinuvši Pravilnik koji je regulisao ponašanje svih elektronskih medija tokom predizborne kampanje, a koji je jedini nudio definiciju i pravila političkog oglašavanja, REM je i sebe doveo u nezgodnu situaciju, pa je prilikom zabranjivanja spotova o bojkotu imao problem da pronađe adekvatno zakonsko obrazloženje.

Iako je stručna javnost krajem prošle godine, na upriličenoj javnoj raspravi, insistirala da je neophodno doneti obavezujući pravilnik za ponašanje svih elektronskih medija tokom predizborne kampanje, REM je čvrsto ostao pri svom stavu, pa je u februaru 2020. usvojio obavezujući pravilnik samo za javne medijske servise, dok je za elektronske medije u privatnom vlasništvu doneo kratku, neobavezujuću preporuku.

U zakonu ne postoji zabrana političkog oglašavanja tokom predizborne kampanje za političke subjekte koji ne učestvuju na izborima, a ne postoji ni definicija šta političko oglašavanje podrazumeva, pa je nejasno na osnovu čega REM procenjuje da li ima osnova da neki spot bude zabranjen

Tako su novi pravilnik i nova preporuka zamenili nekadašnji opšti Pravilnik o obavezama emitera tokom predizborne kampanje koji je REM neočekivano povukao u februaru 2019.

Izuzevši sve komercijalne medije od obavezujuće regulative, uključujući i one sa nacionalnom frekvencijom, REM je emiterima ostavio na volju da sami odlučuju o pitanjima koja su do tada bila uređena povučenim Pravilnikom, a koja se tiču kako načina informisanja javnosti o predizbornim aktivnostima tako i osetljivog pitanja političkog oglašavanja.

REM verovatno nije računao da bi se ukidanjem pomenutog pravilnika, koji je jedini nudio definiciju političkog oglašavanja i donekle uređivao tu oblast, i sam mogao naći u nezgodnoj situaciji u pokušaju da obrazloži svoje odluke prema komercijalnim emiterima koji prikazuju predizborne spotove.

Toga je sigurno postao svestan ovih dana kada je donosio odluku o zabrani spotova koji promovišu bojkot izbora. REM je od 12. do 17. juna od TV N1 i TV Nova S dva puta zatražio obustavljanje emitovanje spotova o bojkotu, pri čemu su ti zahtevi bili utemeljeni u neobično izabranim i, reklo bi se, neadekvatnim članovima zakona.

REM dva puta zabranio bojkot-spotove

Poslednja zabrana izrečena je 17. juna. U saopštenju sa hitne sednice Saveta REM-a navodi se da je takva odluka doneta zato što se „ne zna ko je oglašivač“, kao i „da li (taj oglašivač) ima pravo na političko oglašavanje“, bez navođenja zakonskih odredaba na kojima je takva odluka utemeljena.

Odmah se nameće pitanje kako je uopšte moguće zabraniti (politički) oglas samo zato što se Regulator nije obavestio o nazivu oglašivača. Zašto se REM nije prvo obratio emiterima N1 i Nova S i od njih zatražio informaciju o nazivu oglašivača, pa se tek nakon toga upustio u ocenjivanje da li ima osnova da se prikazivanje ovih spotova zabrani?

Pri čemu, važno je napomenuti, u zakonu ne postoji odredba koja pojedincima ili grupama pod određenim okolnostima uskraćuje pravo na političko oglašavanje. Na primer, ne postoji zabrana političkog oglašavanja tokom predizborne kampanje za političke subjekte koji ne učestvuju na izborima, a ne postoji ni definicija šta političko oglašavanje podrazumeva, pa je nejasno na osnovu čega REM procenjuje da li ima osnova da neki spot bude zabranjen.

Zašto se REM nije prvo obratio emiterima N1 i Nova S i od njih zatražio informaciju o nazivu oglašivača, pa se tek nakon toga upustio u ocenjivanje da li ima osnova da se prikazivanje ovih spotova zabrani?

Ukinuvši opšti pravilnik iz 2015, koji je definisao i uređivao oblast političkog oglašavanja, REM se našao u situaciji da nema detaljnije zakonsko uporište na osnovu koga može da odlučuje.

Definicija političkog oglašavanja postoji samo u Pravilniku o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, ali se ona odnosi samo na rad RTS-a i RTV-a, ali ne i na sve ostale komercijalne emitere.

I dan ranije, 16. juna, Savet REM-a je izdao saopštenje koje je takođe sadržalo odluku o zabrani spotova koji pozivaju na bojkot izbora, sa istim obrazloženjem o nepoznatom identitetu oglašivača i neutvrđenom pravu na političko oglašavanje.

U tom saopštenju Savet REM-a se, međutim, poziva i na određene članove zakona, pa tako konstatuje da pravo na političko oglašavanje imaju samo izborne liste koje proglasi RIK „shodno članu 47, stav 1/5 Zakona o elektronskim medijima (ZEM) a imajući u vidu član 2, stav 1/3 i član 3, stav 2/3 Zakona o oglašavanju“.

Međutim, kada se pogledaju navedeni članovi pomenutih zakona, lako se može primetiti da se oni ne bave utvrđivanjem prava na političko oglašavanje, pa se postavlja pitanje zašto ih REM uopšte pominje.

Član 47 ZEM-a govori o političkom oglašavanju samo u kontekstu obaveze elektronskih medija da tu vrstu oglašavanja dozvole isključivo tokom predizborne kampanje (ne i van nje), dok navedeni članovi Zakona o oglašavanju definišu šta je oglašavanje uopšte i konstatuju da se odredbe ovog zakona primenjuju i na izborne kampanje.

Ni reči nema o određivanju ko ima pravo na političko oglašavanje, tj. na eventualnu odredbu da pravo na političko oglašavanje imaju samo izborne liste koje proglasi RIK, a na koju se u svojoj odluci o zabrani spotova za bojkot poziva REM.

Različita zakonska obrazloženja za zabranu spotova o bojkotu

U zabranjenim spotovima glavna poruka je glasila: „Jedini način da ne glasaš za režim je da ne glasaš“. To je bila modifikacija originalne poruke: „Jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš“, koju su autori morali da izmene nakon što je 12. juna Savet REM-a prvi put zabranio njihovo prikazivanje.

Tom prilikom REM se pozvao na odredbe Zakona o oglašavanju, na članove 8 i 15/1, koji se pre tiču oglašavanja robe i usluga nego promocije političkog stava. Koristeći odredbe Zakona o oglašavanju koje, po svemu sudeći, nisu pisane za regulisanje političkog, već trgovinskog oglašavanja, REM je zabranio spotove u kojima se pominje ime „Vučić“, pronašavši u poruci spota elemente diskriminacije i kršenja odredbe da se „oglasna poruka ne može objaviti bez prethodnog pristanka lica“ na koje se oglasna poruka odnosi.

REM verovatno nije računao da bi se ukidanjem pomenutog pravilnika, koji je jedini nudio definiciju političkog oglašavanja i donekle uređivao tu oblast, i sam mogao naći u nezgodnoj situaciji u pokušaju da obrazloži svoje odluke prema komercijalnim emiterima koji prikazuju predizborne spotove

TV N1 i Nova S su odmah povukle sporne spotove – međutim, pravni tim N1 je kritikovao takvu odluku REM-a navodeći da Zakon o oglašavanju prevashodno reguliše komercijalno oglašavanje, da svrha navedenog člana zakona nije da „zaštiti političara od kritike“, da je „problematično paušalno tvrditi da postoji diskriminacija“, kao i da je ukupno obrazloženje REM-a zakonski neutemeljeno.

Nema medijskih sloboda koje su preduslov za poštene izbore

Muka REM-a da pronađe zakonsko uporište za zabranu spotova koji se zalažu za bojkot, samo je jedna od ilustracija postupanja regulatornog tela tokom ove predizborne kampanje.

Kao i u prethodnim izbornim ciklusima, REM nije preduzimao ništa da obezbedi fer uslove za medijsko predstavljanje svih učesnika niti se bavio sankcionisanjem elektronskih medija koji su kršili zakonsku obavezu da političkim partijama i kandidatima obezbede „zastupljenost bez diskriminacije“.

REM je, kao i ranije, ostao slep na izraženu funkcionersku kampanju, kao i na činjenicu da je „Aleksandar Vučić u ulozi predsednika Srbije bio najzastupljeniji akter na početku i tokom nastavka izborne kampanje“ (BIRODI).

Umesto toga, REM je svoju snagu, pored zabranjivanja bojkot-spotova, usmerio na stvaranje privida da su sve političke opcije, pa čak i one koje na izborima ne učestvuju, podjednako prisutne u programima elektronskih medija, ne vodeći pri tome računa o tonalitetu predizbornih medijskih poruka i koristeći se nepostojećom metodologijom.

Međutim, svi pokušaji REM-a da prikaže da u Srbiji postoje ravnopravni medijski uslovi i za vlast i za opoziciju ipak ne mogu sakriti istinu od svakog dobronamernog analitičara, bez obzira na to da li medijsku i političku scenu posmatra iznutra ili spolja. A ta istina glasi da, zahvaljujući vlasti, koja je uzurpirala javni i medijski prostor, u Srbiji već dugo nema medijskih sloboda, pa ni uslova za slobodne i poštene izbore.