Zabrinjava odsustvo napretka u slobodi izražavanja u Srbiji

Pretnje, zastrašivanje i nasilje protiv novinara su i dalje pristuni, navela je EK pozivajući srpske vlasti da osude govor mržnje i napade na novinare

„Ne postoji napredak u proteklom periodu i taj nedostatak napredovanja je sve više razlog za zabrinutost“, navedeno je u izveštaju, uz ocenu da „opšte okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje prava na slobodno izražavanje“.

Evropska komisija je pozvala vlasti da blagovremeno reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima.

Zakoni o medijima se još ne primenjuju u potpunosti, navela je Evropska komisija i dodala da pravni okvir mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija.

„Sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa treba da bude sprovedeno u skladu sa zakonodavnim okvirom. To zahteva transparentne i pravedne procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou“, navodi se u izveštaju objavljenom 17. aprila.

Evropska komisija je Srbiji preporučila da obezbedi okruženje u kojem je moguća nesmetana sloboda izražavanja i da policijske i sudske vlasti procesuiraju, a vladini zvaničnici javno osude pretnje, fizičke napade, podstrekivanje na nasilje i narušavanje privatnosti novinara i blogera.

„Postoje brojni kredibilni izveštaji o verbalnim i fizičkim napadima i napadima na imovinu novinara“, navela je Evropska komisija, podsećajući da su ubistva tri novinara od 1999. do 2001. i dalje nerešena.

Srbija, takođe, treba da usvoji novu strategiju za razvoj sistema javnog informisanja „na transparentan i inkluzivan način“.

„Nije bilo značajnijeg napretka u zakonodavnom okruženju u proteklom periodu. Usvajanje nove strategije za razvoj sistema javnog informisanja kroz inkluzivne konsultacije sa učesnicima i dalje traje“, piše u izveštaju.

U preporukama se navodi i da treba ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da bi mu se omogućilo da čuva medijski pluralizam i da reaguje na promene koje narušavaju programske sadržaje i koncepte propisane u frekvencijskim licencama tako što će moći da propisuje novčane kazne.

REM je propustio da ukaže na neuravnoteženo medijsko izveštavanje tokom kampanje za predsedničke izbore, ocenila je Evropska komisija, dodajući da se u medijima toleriše govor mržnje i diskriminatorna terminologija i da regulatorne vlasti i tužilaštvo retko reaguju na te slučajeve.

Dodaje se i da je 2017. zabeležen rast od 7% u kršenju novinarskog kodeksa u štampanim medijima.

Evropska komisija je ocenila da i dalje zabrinjavaju politički i ekonomski uticaji na medije zbog kojih postoji „rasprostranjena autocenzura“.

„Izjave visokih zvaničnika o istraživačkom radu novinara nisu doprineli stvaranju okruženja u kojem sloboda izražavanja može nesmetano da se praktikuje. Srpske vlasti treba da pruže aktivnu podršku nezavisnim telima, aktivistima za ljudska prava i nezavisnim novinarima i da pravovremeno reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje“, navodi se u izveštaju.

Evropska komisija je ocenila da je finansiranje dva javna servisa nedovoljno i da ih sadašnji model finaniranja koji je kombinacija pretplate, državnih subvencija i komercijalnih prihoda, čini podložnim političkom uticaju.

„Javni servisi treba aktivnije da se uključe u otvaranje svojih programa za pluralizam stavova i promovisanje javnog dijaloga“, navodi se u izveštaju i dodaje da treba unaprediti informisanje na manjinskim jezicima, posebno na Radio-televiziji Srbije.

Evropska komisija je pozvala vlasti i da spreče da se neformalni pritisak na uređivačku politiku vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje, uključujući iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

„Novinari imaju malu sigurnost zaposlenja i uređivačko okruženje, koje favorizuje ‘tabloidizaciju’, nije pogodno za poboljšanje novinarskih standarda. Ukupno medijsko okruženje ohrabruje autocenzuru. Sigurnost zaposlenja novinara treba da bude povećana, a novinarska udruženja treba da pojačaju svoju ulogu u sindikatima i pitanjima koja se tiču zapošljavanja“, navodi se u izveštaju Evropske komisije u delu o slobodi izražavanja.