U jednom od prethodnih naših izdanja mogli ste da ispratite „uređivanje“ medijske scene i donošenje medijskih zakona od 2010. godine do danas. U ovom izdanju, ispratićemo šta je tome prethodilo, i kako je donošen i menjan zakon o javnom informisanju.
Priča počinje poništavanjem zloglasnog Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine, a završava proglašavanjem većine odredbi izmena Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine neustavnim. Iako je uočljiv kontinuitet u ignorisanju struke i pravljenju zakona po volji vlasti i u donošenju zakona 2003, tokom vanrednog stanja, i u izmenama 2005. godine, vrhunac priče predstavljaju izmene i dopune zakona iz 2009. godine.
Izmene zakona napisane su u tajnosti, ignorisane su sve kritike struke i nezavisnih institucija, usvajanje izmena izvedeno je političkim igrama i trgovinom, da bi na kraju zaštitnik građana podneo zahtev za ocenjivanje ustavnosti i Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne.
Zanimljivo iz ove perspektive izgleda činjenica da su zakon koji su kritikovali što zbog sadržaja što zbog načina donošenja OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana predložili i podržali DS, G17 plus i LDP, a protiv njega se borili SRS, DSS i SNS. Takođe je zanimljivo distanciranje SPS od izmena zakona koje je predložila vlast čiji su deo, i odluka da budu uzdržani u glasanju zbog sopstvene loše istorije odnosa prema medijima. Zanimljiv je iz ove perspektive i odnos koji su prema izmenama zauzeli UNS i NUNS.
No, da ne otkrivamo više, pogledajte kako je vlast pokušavala da pravi i pravila zakone o informisanju po svojoj meri.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.