Zakoni za Telekom i „Orbanizacija Srbije“: Kako se pravno reguliše medijska scena

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ide čak toliko daleko da novi zakon o javnom informisanju naziva „Zakonom za Telekom“.

Razlog je, kako kaže, što se suprotno medijskoj strategiji usvojenoj 2020. omogućava državnoj telekomunikacionoj kompaniji da i to, doslovno tako piše, da bude vlasnik medija. Time se poput nelegalne gradnje i Zakona o ozakonjenju legalizuju televizije koje je Telekom osnovao, na šta nije imao pravo po aktuelnom Zakonu o informisanju, kao ni po medijskoj strategiji.

Bodrožić, šta više, veruje da se Telekom neće zaustaviti na legalizaciji svojih medija, već da će nastaviti da kupuje druge medije, kako bi ugušio bilo kakvu kritičku reč, a sve po članovima 39 i 41 Zakona o javnom informisanju i medijima.

„Živimo u Srbiji, gde su mediji zarobljeni, gde je država pokazala da želi kontrolu nad medijima i ova dva člana omogućavaju da Telekom zaokruži mrežu svojih kanala. Mi se pribojavamo da sutra Telekom može da kupi ove dve televizije koje su stalno na prodaji, B92 i Prvu. Šta ih sprečava? A i dosadašnji gazda pokušava da proda te dve televizije. Govorim hipotetički, ali imajući pređašnje iskustvo, mi moramo da strahujemo, jer imamo posao sa ljudima koji su faktički zarobili meidjski prostor“, kazao je Bodrožić.

U aktuelnom zakonu o javnom informisanju u članu 30 stoji da država, neposredno ni posredno, ne sme biti vlasnik medija u nacrtu za novi zakon koji je radna grupa završila u aprilu, stajalo je isto to. Ali, kako za N1 kaže članica radne grupe Tanja Maksić u avgustu su predstavnici države saopštili radnoj grupi da će dva člana zakona o tome ko može biti osnivač medija biti izmenjena i da, citiram, o tome nema pregovora.

„To su izmene na koje smo javno reagovali nekoliko puta. Tiču se mogućnosti povratka državnog vlasništva. Dakle, preduzeća koja su ili vlasnički ili finansijski povezana sa državom mogu praktično da budu osnivači medija. Na to smo javno reagovali, jer je naš princip od samog starta bio da se država potpuno povlači iz vlasništva nad medijima“, navela je Maksić.

Prema njenim rečima, razlog za ovakvu situaciju je verovatno promena političke volje vlasti.

„Ovo što je Telekom do sada uradio, novac koji je uložio, medije koje je osnovao ili podržao – to je sada trebalo da se stavi u legalan tok“, ocenjuje Maksić.

I dok predsednik NUNS-a i članica radne grupe Tanja Maksić zakon nazivaju Telekomovim, glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić kaže da je reč o „Orbanizaciji“ Srbije i uvođenja celog društva u jednu novu fazu javnog informisanja.

„i suitra imamo Vladu i mi se raspravljamo oko stvari koje je neko pokušao da podmetne, a pošto je to jedan od najvažnijih zakona, mi smo trebali da imamo šest meseci neke debate. A niko nije pričao.ja sam izdavač i prvi put čujem šta se sprema, kako će da uđe Telekom. Ako ovako zakon bude prošao, a proći će izgleda, to je zakon o kojem ćemo da pričamo kao o ukidanju „Utiska nedelje“, odnosno ulaska celog društva u jednu drugu fazu. Ovo stvarno može da bude prekretnica, ‘Orbanizacija’ medija“, kazao je Lalić.

Vlada Srbije bi trebalo da sutra na sednici usvoji predloge dva Zakona. Očekuje se da će oni brzo biti poslati Narodnoj skupštini na razmatranje na vanrednoj sednici i to pre očekivanog raspuštanja parlamenta i vanrednih parlamentarnih izbora.