Zapošljavanje u REM: Otvoren konkurs za rođake, prijatelje, partijske drugove ili poslovne saradnike

Od ponedeljka, 16. januara, na svoje radno mesto u sedištu Regulatornog tela za elektronske medije, pored devedesetak zaposlenih, dolazi i Nebojša Tatomir. Ovaj pisac, po profesiji producent, poverenik Gradskog odbora SNS u Jagodini i poslanik naprednjaka u prethodnom sazivu parlamenta, zaposlio se na mestu samostalnog medijskog analitičara, za platu, koja – prema koeficijentima u ovoj kući – iznosi između 115.000 i 120.000 dinara.

Samo po sebi, to nije vest – REM, kao i druga finansijski moćna preduzeća, može da zapošljava kadrove koji su im neophodni, za adekvatnu platu. Međutim, problem je u tome što se Tatomir ove sedmice pridružio desetinama onih za koje se osnovano sumnja da su – zahvaljujući svojim partijskim, prijateljskim, poslovnim, porodičnim, ljubavnim i raznim drugim relacijama s ljudima odranije angažovanim u REM-u došli na pozicije medijskih analitičara, stručnjaka i sekretara raznih fela, pravnika, radnika obezbeđenja, pa čak i šofera.

Na spisku od 98 imena bivših i trenutno zaposlenih u REM-u, dobro obavešteni izvori iz REM-a su, na upit Cenzolovke, pored čak 68 naveli odrednicu „doveo je…“ ili „dovela je…“. Za svega tridesetoro ljudi s tog spiska niko nije mogao da kaže da li ih je neko doveo ili su zaposleni bez ikakve veze.

No, vratimo se načas na Nebojšu Tatomira. Pre angažmana u REM-u, on je pre svega bio poznat kao pisac knjige „Anđelov dodir“ koju je predstavio kao „roman o životu“, odnosno „dušekorisnu i poučnu knjigu s neočekivanim obrtima“. Čitaoci su se o knjizi izrazili pozitivno, ali je za ovu priču daleko bitnije to što je recenziju pisala psihološkinja Aleksandra Janković, koja je govorila i na promociji romana.

Sticajem čudesnih okolnosti, baš ta Aleksandra Janković trenutno je članica Saveta REM-a.

Osim kao pisac, Nebojša Tatomir u javnost je ušao i kao jedan od hrabrijih naprednjaka. Istorija će, naime, zapamtiti da je baš on prvi član SNS koji je u decembru 2015. otvoreno osudio prostakluk bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića prema novinarki TV B92 i zatražio njegovu ostavku. Samo dan nakon što je ministar izgovorio svoju antologijsku rečenicu o klečanju, Tatomir je na svom FB profilu napisao:

„Kao narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije i član Srpske napredne stranke, moram da kažem da sam zgrožen današnjim ponašanjem i rečima ministra odbrane Bratislava Gašića. On je svojim činom unizio sve žene, Srpsku naprednu stranku i predsednika Srpske napredne stranke i premijera Srbije, gospodina Aleksandra Vučića. Već sutra, očekujem ostavku ministra Gašića…“

Da li mu je baš taj istup došao glave kao narodnom poslaniku, tek – on se na izborima 2016. nije ni našao na izbornoj listi naprednjaka.

Smešila mu se, međutim, sasvim drugačija karijera.

Zahvaljujući svojim partijskim, prijateljskim, poslovnim, porodičnim, ljubavnim i raznim drugim relacijama s ljudima odranije angažovanim u REM-u došli na pozicije medijskih analitičara, stručnjaka i sekretara raznih fela, pravnika, radnika obezbeđenja, pa čak i šofera

Za vreme poslaničkog mandata, od 2014. do 2016. godine, Nebojša Tatomir bio je član Odbora za kulturu i informisanje – tela koje ima niz nadležnosti u vezi s Regulatornim telom, a koje se u više navrata obrukalo svojim skandaloznim postupcima u vezi sa imenovanjem kandidata za članove Saveta REM.

Više izvora tvrdi da se on u Odboru pokazao kao pristojan i vaspitan čovek i da se tu ni po čemu posebnom nije isticao sve do kraja 2015. godine, kada se povela žestoka bitka za ulazak Gorana Pekovića u Savet REM-a , koja se konačno završila tek u oktobru 2016. sramotnim zasedanjem Skupštine na kojem se unapred znao rezultat glasanja za članove Saveta.

Dakle, kada je u decembru 2015. počela procedura kojom bi se Peković progurao u Savet na predlog nevladinih organizacija, do tada tihi i neprimetni Tatomir odjednom postaje vrlo glasan, na momente agresivan, otvoreno se zalažući za Gorana Pekovića.

Zahvaljujući tako vatrenom zalaganju, upućeni sagovornici Cenzolovke tvrde da je novom kadrovskom rešenju u REM-u kumovao upravo sveže postavljeni član Saveta u drugom mandatu – Goran Peković. Kakve su njihove lične relacije nije poznato, ali teško da je slučajnost to što je Peković dugogodišnji profesor Fakulteta dramskih umetnosti, na grupi za produkciju, gde je diplomirao Tatomir. Starosna razlika između njih dvojice je svega šest godina, pa je logičan zaključak da su im se putevi ukrstili negde na FDU.

Sve ovo je, naravno, na nivou pretpostavke. Nesumnjivo je da je Tatomir ispunio uslove konkursa za radno mesto samostalnog analitičara i da bi u nekom normalnom svetu i u normalnom preduzeću njegovo imenovanje bilo sasvim normalna stvar. Ipak, njegova partijska pripadnost, prijateljstvo ili makar poznanstvo s nekim članovima Saveta, pa i zdušno zalaganje za Gorana Pekovića – u ovom i ovakvom REM-u, jednostavno moraju da pobude sumnju.

Na spisku zaposlenih u REM-u previše je ovakvih koincidencija, previše je rođaka, prijatelja, ljubavnica, sinova, sestrića, polubraće, previše ljudi koji dolaze iz istih firmi, a pojavljuje se čak i jedna „sestričina njegovog vozača“.

Previše je takođe onih koji su za samo godinu ili dve prešli put za koji je „bez veze“ neophodno crnčiti deset godina i odjednom postali eksperti, ili avanzovali iz osobe koja kuva kafu u osobu koja bi trebalo da se bavi ozbiljnom analizom.

Inače, čisto da se zna, na ovom spisku „dovedenih“ ubedljivo je najviše onih koje su „dovela“ dva nekadašnja predsednika Saveta.