Šta, ne znate ko je Milan Šveljo?
Ne znam ni ja, a ipak smo, svi zajedno, za njegovu firmu, iz naše gradske kase, lane izdvojili dva i po miliona dinara.
To je, cirka, dvadesetak hiljada evra.
Biću slobodan da podsetim uspavanu subotičku javnost da je donacijom od tridesetak i nešto hiljada evra, pre samo koju godinu, japanska ambasada, neka Bog poživi cara Naruhita, obnavljala dotrajao krov na ovdašnjem Domu zdravlja, zato što Grad za to nije imao novca.
Naruhito – Dom zdravlja – građani – Gradska kuća – Šveljo… Pojmite li logički besmisao ovog tragikomičnog niza?
Kako nam se uopšte dogodilo da za krov Doma zdravlja nemamo novca, a da za Šveljov medijski projekat imamo?
Šta, ne znate zašto je firma Milana Švelja dobila dva i po subotička miliona?
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.