Zašto kasni početak izgradnje zgrade RTV?

I pored toga što je, nakon pisanja VOICE-a, Radio-televizija Vojvodine (RTV) napokon dobila građevinsku dozvolu za igradnju nove zgrade, još nije izvesno kada će početi pompezno najavljivani radovi na Mišeluku. Niti se zna kada će početi uklanjanje ruševina stare zgrade RTV, budući da tender za taj posao još nije okončan, za šta stručnjaci tvrde da je dobrim delom krivica onih koji su pripremali tendere.

U trenutku kada je generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica krajem novembra prošle godine, prilikom obeležavanja 69. rođendana te medijske kuće, najavio da će u maju 2017. godine početi izgradnja nove zgrade RTV-a, vredne blizu 16 miliona evra (bez opreme), pokrajinski javni servis je već više od tri meseca čekao izdavanje građevinske dozvole za taj objekat.

Generalni direktor bio je tada optimista i u pogledu roka za završetak izgradnje („Za dve do dve  po godine“, odnosno 2019. godine), i pored toga što do tada nije bio ni raspisan tender za posao koji je najvažniji preduslov za izgradnju: raščišćavanje terena od ostataka stare zgrade RTV-a na Mišeluku, uništene u NATO bombardovanju 1999.godine.

Iako je sada kraj maja 2017, meseca koji su u RTV označili za početak izgradnje novog radijsko-televizijskog centra od oko 15 hiljada kvadratnih metara, pokrajinski javni servis nije uspeo da zatvori nijedan od dva raspisana tendera u vezi s uklanjanjem ostataka stare zgrade.

Ono što se ipak dogodilo u ovom mesecu jeste izdavanje građevinske dozvole za novi objekat: Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada izdala ju je gotovo devet meseci nakon što je RTV uputio zahtev.

Međutim, i pored dobijene građevinske dozvole i, kako VOICE nezvanično saznaje, u potpunosti spremnog projekta za izgradnju nove zgrade, veliko je pitanje šta će od radova na novom objektu biti završeno tokom ove godine. Pojedini sagovornici VOICE-a čak izražavaju sumnju da bi tokom ove godine ti radovi uopšte mogli da počnu.

„Ako se tenderski postupak za izvođača radova na novoj zgradi bude otegao kao tenderi za uklanjanje ostataka stare zgrade RTV-a i onaj za izbor stručnog nadzora nad tim poslovima, postoji realna mogućnost, usled eventualnih žalbi na postupak, da izgradnja i ne počne ove godine – u najboljem slučaju, u takvim okolnostima, radovi bi mogli da počnu u kasnu jesen“, kaže za VOICE dobar poznavalac prilika u domaćem građevinarstvu, koji je tražio da mu ne navodimo ime, jer nema ovlašćenje da istupa u javnosti.

Za tender za izvođača radova na uklanjanju postojećih objekata RTV već je dva puta doneta odluka o izboru izvođača i oba puta su na te odluke uložene žalbe Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Poslednja takva žalba podneta je 23. maja.

I kad je u pitanju tender za odabir stručnog nadzora nad poslovima uklanjanja ruševina, stvari ne stoje ništa bolje: dva puta je odabran ponuđač i takođe su oba puta te odluke završile pred nadležnom komisijom. Poslednja žalba upućena je 24. maja. No, ovaj tender je ipak specifičan, zbog toga što je morao biti ponovljen budući da na prvi poziv nije stigla nijedna ponuda.

Koliko uložene žalbe na odluke tenderske komisije mogu da uspore čitav postupak, svedoči upravo tender za izvođača radova na uklanjanju ruševina: između dve donete odluke o dodeli posla proteklo su skoro tri meseca.

Iako razvlačenje tenderskog postupka usled podnetih žalbi nije ništa neuobičajeno za ovdašnje prilike, teret odgovornosti za ponekad, čini se, beskrajnu „tendersku igranku bez prestanka“ pada gotovo isključivo na investitora i njegovu tendersku komisiju, objašnjava za VOICE stručnjak koji je upoznao tendersku proceduru radeći na međunarodnim i domaćim projektima u oblasti građevinarstva.

„Svaki učesnik u postupku, prema zakonu, ima pravo da se žali ali u žalbi mora da navede šta smatra da je konkretno povređeno u samom tenderskom postupku“, navodi naš sagovornik koji je tražio da mu ne navodimo ime kako bi mogao otvoreno da govori o temi. „Drugim rečima, osnov za žalbu je postupanje komisije za javnu nabavku i ako se žalba prihvati, time se potvrđuje loše postupanje same komisije u postupku javne nabavke“, dodaje sagovornik VOICE-a.

„Svaka žalba u postupku javne nabavke odnosi se na postupanje i odluke komisije za javnu nabavku, a ne na ponude drugih ponuđača, kako to možda izgleda u javnosti“, navodi ovaj stručnjak, koji je pristao da za VOICE analizira tendersku dokumentaciju dostupnu na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Devet meseci za dozvolu

Uprkos deklarativnoj političkoj podršci za izgradnju nove zgrade RTV-a, što je pratilo i izdvajanje budžetskog novca za uklanjanje ruševina (195 miliona iz pokrajinskog budžeta), te za izgradnju nove zgrade u 2017. godini (po 400 miliona iz pokrajinskog i republičkog budžeta), rok u kojem je izdata građevinska dozvole za novu zgradu RTV-a bacio je senku sumnje na projektovanu sliku u javnosti o tome da će čitav poduhvat teći u skladu s ambicioznim planovima i zacrtanim rokovima.

RTV je 11. avgusta saopštio da je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole izražavajući istovremeno očekivanje da će ona stići u roku od 30 dana. Prema proceduri, s obzirom na to da je lokacija na Mišeluku u vlasništvu Republike, bila je neophodna saglasnost Vlade Srbije za izgradnju objekta na toj lokaciji.

Osam dana nakon što je VOICE prvi ukazao na to da se na tu saglasnost čeka skoro osam meseci, Vlada Srbije je 13. aprila ove godine napokon dala „zeleno svetlo“ za izdavanje dozvole. Po prijemu zaključka vlade, Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada izdala je 4. maja građevinsku dozvolu za izgradnju nove zgrade RTV-a.

„Dana 4. maja 2017. Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Grada Novog Sada donela je Rešenje broj ROP-NSD-19843-CPI-1/2016 kojim je izdata građevinska dozvola za izgradnju zgrade za televizijsko i radijsko emitovanje spratnosti suteren, prizemlje, tri sprata i povučen sprat (Su+P+3+(1)) i prizemnih energetskih objekata: trafostanica, dizel agregat, kotlarnica, rezervoar za lož ulje, rezervoar za dizel agregat i ukopani sprinkler bazen za glavni objekat u Petrovaradinu, Kamenički put, na parceli broj 2701/1 K.O. Petrovaradin“, piše u odgovoru dostavljenom VOICE-u.

Muke s tenderima  

Da bi izgradnja uopšte mogla da počne u maju 2017, u RTV-u su očito preambiciozno isplanirali da uklanjanje ruševina na Mišeluku bude okončano do kraja 2016, o čemu svedoči 195 miliona dinara obezbeđenih krajem sepetmbra prošle godine rebalansom budžeta Vojvodine za 2016. Nakon toga je između Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine, koja je zvanični finansijer projekta, i RTV-a 17. novembra čak potpisan ugovor o prenosu novca za troškove rušenja i uklanjanja ostataka postojećeg objekta na Mišeluku.

Taj novac, međutim, nije ni mogao da bude potrošen do kraja 2016. iz prostog razloga jer su tenderske komisije za uklanjanje ruševina i stručni nadzor nad tim poslovima formirane, kako su za VOICE odvojeno potvrdili RTV i Uprava za kapitalna ulaganja, tek sredinom decembra (12, odnosno15. decembra). Novac namenjen RTV-u za uklanjanje ostataka stare zgrade morao je stoga ponovo, u istom iznosu, da bude obezbeđen u budžetu Vojvodine za 2017. godinu.

Postupak javne nabavke za uklanjanje ostataka stare zgrade RTV-a, vredan 157,4 miliona dinara, otvoren je 22. decembra ali je zbog primedbi ponuđača u hodu došlo do izmene tenderskih uslova, pa je rok za dostavljanje ponuda morao da bude produžen do kraja januara.

Generalni direktor RTV-a donosi 14. februara odluku o dodeli posla grupi ponuđača predvođenih beogradskom firmom „Teikom“ koja je ponudila najnižu cenu – 51,8 milion dinara. Na tender su se još prijavili „Elita-cop“ (ponudili 53 miliona), takođe iz Beograda, te grupa ponuđača predvođena novosadskom firmom „Šuša“ (93 miliona), i hrvatski „Eurco“ (114,4 miliona dinara).

„Elita cop“ i „Šuša“ ubrzo su uložili žalbe, a na osnovu odluke Komisije za zaštitu prava ponuđača, generalni direktor RTV-a 12. maja preinačuje raniju odluke te posao dodeljuje firmi „Elita-cop“.

Na tu odluku, kako je objavljeno na sajtu RTV-a, jedan ponuđač je 23. maja uložio žalbu, a VOICE-u je potvrđeno da je reč o grupi ponuđača predvođenih firmom „Teikom“. U toj grupi ponuđača, inače, nalazi se i firma „City Road Group“ koja je, pored ostalog, uklanjala ruševine zgrade bivšeg Saveznog MUP-a u Beogradu, koja je takođe uništena u NATO bombardovanju 1999. godine.

„Elita-cop“ je još jedan ponuđač s iskustvom u uklanjanju objekata koji su uništeni u bombardovanju 1999: ta firma je pobedila na tenderu za uklanjanje ruševina i delimičnu sanaciju zgrade Generalštaba u Beogradu.

Što se tiče tendera za odabir stručnog nadzora nad poslovima uklanjanja stare zgrade RTV-a, vrednog tri miliona dinara, on je prvi put raspisan 17. februara, ali je postupak obustavljen 3. marta pošto u predviđenom roku nije stigla nijedna ponuda. Novi pokušaj usledio je 16. marta i na njega se ovaj put prijavilo pet firmi. Odluka o dodeli posla novosadskoj firmi „Eurogardi“ doneta je 6. aprila, ali je nakon prihvaćene žalbe posao dodeljen 19. maja „Institutu za zaštitu na radu“ iz Novog Sada. I na tu odluku uložena je žalba, a kako VOICE saznaje, poslednjeg dana zakonskog roka u žalbeni postupak upustila se firma „Eurogardi“.

Jeftiniji za „tričavih“ 100 miliona

Jedino što u ovom trenutku održava kakav-takav optimizam u RTV-u jeste činjenica da bi, jednom kada odluka tenderske komisije postane konačna, uklanjanje ruševina moglo biti završeno u znatno kraćem roku od planiranog.

Naime, prema saznanjima VOICE-a, i „Teikom“ i „Elita-cop“ su u svojim ponudama naveli da će posao završiti u roku od 45 dana, što je gotovo tri puta manje od roka koji je naveden u tenderskoj dokumentaciji (120 dana). Sa svim postojećim komplikacijama s tenderima, još kada bi radovi zaista trajali svih 120 dana, od početka izgradnje u ovoj godini sigurno ne bi bilo ništa.

Svi tenderski uslovi, kako nam je zvanično potvrđeno u RTV-u i Upravi za kapitalna ulaganja Vojvodine, definisani su na osnovu Projekta uklanjanja objekta (RTV) koji je juna 2015. sačinio „Axis građevinski biro“ iz Novog Sada. Upravo tim projektom je i predviđeno da su za uklanjanje ostataka stare zgrade potrebna četiri meseca.

Osim daleko kraćeg roka za završetak posla u odnosu na projektovani rok, interesantno je da su u svojim ponudama dve beogradske firme svoje radove procenile svaka za preko 100 miliona dinara manje od troškova koje je predvideo projekat „Axis biroa“ (podsećamo, procenja vrednost radova je 157,4 miliona dinara). Istovremeno, firma „Šuša“ s drugim ponuđačima, radove je procenila na 93 miliona dinara – ili za 40 miliona više od ponuda beogradskih firmi.

„Postoji u zakonu (o javnim nabavkama) nešto što se zove ’neuobičajeno niska cena’ i u tom slučaju ponuda može biti odbijena“, objašnjava sagovornik VOICE-a upućen u tenderske procedure. „U ovom slučaju stigle su dve ponude s veoma malom razlikom u ceni, te se one ne mogu smatrati neuobičajenim za tu vrstu poslova. U najboljem slučaju, neuobičajena je bila projektovana vrednost radova od 157 miliona dinara“, navodi on

Vlasnik „Axis biroa“ Milan Saratlić nije prihvatio ponudu VOICE-a da govori o ovoj temi, dok su iz RTV-a poželeli da na naša pitanja o izgradnji nove zgrade odgovaraju „nekom drugom prilikom“.

VOICE je tako ostao bez odgovora iz RTV-a na pitanje da li su za kašnjenje s početkom izgradnje, pa i uklanjanja ruševina, doista „krivi“ samo ponuđači koji se stalno žale, kako se nezvanično može čuti u pokrajinskom javnom servisu.

Sagovornik VOICE-a kojem smo predočili dostupnu tendersku dokumentaciju smatra, međutim, da je „razvlačenje“ tendera posledica pre svega loše pripremljene tenderske dokumentacije.

U tom smislu, dodaje naš sagovornik, indikativan je razlog za poništavanje prvog tendera za stručni nadzor nad radovima na uklanjanju ruševina na Mišeluku.

„U prvom tenderu od ponuđača se, pored ostalog, traži da dostave potvrdu o tome da su u proteklih pet godina obavljali stručni nadzor nad rušenjem najmanje dve, pazite sad, armirano-betonske konstrukcije od tri ili više spratova, i pritom svaka površine od najmanje 5.000 kvadratnih metara! I, šta se dogodilo – niko se nije javio na tender! Pa, naravno da nije, nije ovo Las Vegas pa da se svakodnevno ruše višespratnice“, navodi sagovornik VOICE-a dodajući da je taj uslov, očekivano, izostao u ponovljenom tenderu.

„Zaista bi bilo zanimljivo čuti od članova tenderske komisije odakle im ideja da takav uslov stave u tender“, napominje naš sagovornik.

Glatko se nije odvijao ni tender za uklanjanje ruševina koji je, usled izmena tenderskih uslova na kojima su insistirali ponuđači, morao da bude produžen za nedelju dana. Ako produženje roka i nije ništa novo kada su u pitanju tenderi, ono što privlači posebnu pažnju jesu primedbe koje su stigle u toku postupka – jednog ili više ponuđača, nije precizirano u dokumentaciji – o tome da se pojedinim uslovima „favorizuje određeni ponuđač“, kao i određeni „proizvođač ili robna marka“.

Samostalni i nezavisni

O kakvom favorizovanju je reč, kako je došlo do toga i ko je eventualno na tome insistirao, pitanja su koja su ostala bez odgovora. RTV nije želeo da dostavi VOICE-u imena članova tenderskih komisija, navodeći samo da su u pitanju „zaposleni u RTV i van RTV“. Uprava za kapitalna ulaganja (UKU) bila je u odgovoru VOICE-u nešto konkretnija te je navela da su tendersku komisiju za uklanjanje ruševina činili „zaposleni u UKU i RTV“.

„Rešenjem JMU RTV o obrazovanju Komisije za javne nabavke br. 09516 (ona za uklanjanje ruševina –prim.a) од 12.12.2016. godine, u komisiju su imenovani zaposleni u JMU RTV i Uprave za kapitalna ulaganja, koji aktivno učestvuju u radu komisije prateći da se postupak pripreme i sprovođenja postupka javne nabavke sprovede u skladu s odredbama Zakona o javnim nabavkama, podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, kao i drugim važećim propisima koji su u vezi s oblašću koja je predmet javne nabavke“, navodi se u odgovoru UKU koji je dostavljen VOICE-u.

Pozivajući se na zakonske odredbe (iz Zakona o javnim nabavkama) koji određuje „da je rad komisije za javne nabavke samostalan i nezavisan“, u Upravi za kapitalna ulaganja Vojvodine kategorični su u tvrdnji da „niko i ni na koji način iz UKU nije uticao na definisanje tenderskih uslova“ „Komisija za javne nabavke pripremila je konkursnu dokumentaciju u kojoj je postupak rušenja i uklanjanja ostataka porušene zgrade u potpunosti usaglašen s Projektom uklanjanja objekta i odredbama Zakona o javnim nabavkama“, saopšteno je iz UKU.

Iako tenderi za uklanjanje ruševina i stručni nadzor još nisu okončani, a ne zna se ni kada će pa ni kada bi mogli da počnu radovi neophodni za početak izgradnje, RTV, tvrdi naš sagovornik s iskustvom na domaćim i međunarodnim tenderima, ništa ne sprečava da uskoro raspiše tender za izgradnju i time „eventualno dobije na vremenu“.

„Taj bi postupak takođe mogao da se razvuče, pa bolje krenuti s tim što pre“, zaključuje naš sagovornik podsećajući na to da je tender za pristupne puteve za novi Žeželjev most završen pre početka izgradnje tog mosta.