Po članu 2. Zakona o javnim medijskim servisima, ovaj servis je nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, pružajući opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva.
Po članu 3. Zakona, osnovna delatnost javnog medijskog servisa u funkciji je ostvarivanja javnog interesa u cilju: ostvarenja ljudskih prava i sloboda; razmene ideja i mišljenja; negovanja vrednosti demokratskog društva; unapređenja političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja; očuvanja nacionalnog identiteta građana; pružanja audio-vizuelnih medijskih usluga; objavljivanja elektronskih izdanja od javnog interesa.
Po članu 6. Zakona, u svom delovanju, javni medijski servis ostvaruje javni interes i tako što uvažava zahteve javnosti i što za svoje delovanje odgovara javnosti.
Odgovornost prema javnosti i uticaj javnosti na delovanje javnog servisa, ostvaruje se: javnošću postupka imenovanja organa javne medijske ustanove; učešćem javnosti u unapređenju radijskog i televizijskog programa; obavezom javnog medijskog servisa da pravovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti, uslovima i načinu pružanja svojih usluga i drugim pitanjima od interesa za javnost; blagovremenim ispunjavanjem obaveza propisanih zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja; podnošenjem izveštaja o radu i poslovanju Narodnoj skupštini i Savetu Regulatora.
Od posebne važnosti je član 7. Zakona, koji u 19 tačaka određuje standarde delovanja javnog servisa, od kojih za ovu priliku izdvajamo: istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno, profesionalno informisanje radi omogućavanja slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca; predstavljanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija i unapređenje kulture javnog dijaloga; podsticanje i poštovanje pluralizma političkih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka ni bilo kom drugom interesu; nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih, ekoloških i drugih pitanja uz ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta; besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija, kandidata koji imaju potvrđene izborne liste za republičke, pokrajinske i lokalne izbore u vreme predizborne kampanje.
U političko-informativnoj sferi RTS ne postupa u skladu sa propisima o javnim medijskim servisima, zbog čega je izložen kritikama, protestima pa i buntovima građana i nevladinih organizacija.
To je uticalo na to da se stanje u ovoj javnoj medijskoj ustanovi donekle popravi, ali ni izbliza u meri koja razliku između normativnog i stvarnog eliminiše ili je bar čini podnošljivom.
Zato i jeste aktuelno pitanje – da li postoji delotvorniji način na koji bi građani i njihove asocijacije postali konzumenti političko-informativnih sadržaja u normativnom kapacitetu javnog medijskog servisa?
Takav način nudi tužba za utvrđenje iz člana 194. Zakona o parničnom postupku. Po tom propisu, podnosilac tužbe može tražiti da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ako ima pravni interes da to učini.
U ovoj prilici, takvu tužbu trebalo bi podneti Višem sudu u Beogradu, s pozivom na član 52. Zakona o javnim medijskim servisima (koji predviđa da se na pitanja u vezi sa ovim servisima koja nisu regulisana tim zakonom, primenjuju odredbe zakona koji uređuje javno informisanje) i član 27. stav 7. Zakona o uređenju sudova (koji predviđa da medijske sporove rešava viši sud).
Tužbeni zahtev trebalo bi da glasi: Utvrđuje se da Radio-televizija Srbije u političko-informativnoj sferi ne postupa po propisima o javnim medijskim servisima, što ima za posledicu nepostojanje prava građana da, kao slušaoci i gledaoci, budu istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisani o događajima, pojavama, ličnostima i drugim pitanjima od interesa za javnost, kako predviđa član 4. stav 1. Zakona o javnim medijskim servisima.
Podnosilac tužbe može biti svaki punoletni, poslovno sposoban građanin, ali je primerenije da se u toj ulozi nađe udruženje građana (pogotovo ako se bavi ljudskim pravima i slobodama) ili organizovana grupa građana (kakva je, recimo, bila i ona koja se već obraćala RTS-u zahtevajući poštovanje propisa o javnim medijskim servisima i ostavke organa upravljanja i poslovođenja).
Pravni interes za podnošenje tužbe trebalo bi povezati sa iniciranjem postupka za utvrđivanje odgovornosti organa upravljanja i poslovođenja RTS-a, po pravnosnažnom okončanju sudskog postupka.
A već je rečeno da član 6. stav 1. Zakona o javnim medijskim servisima određuje da ustanova tog svojstva u ostvarivanju javnog interesa „uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti“. U tužbi bi, naravno, trebalo izneti činjenice i predložiti dokaze na kojima se zasniva tužbeni zahtev.
Ovakva tužba dosad nije korišćena, a ovaj tekst podstiče prvi korak prema presedanu sudskog usklađivanja stvarnosti sa propisima koji uređuju javne medijske servise.
Filmovi o novinarima i za novinare
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.