Zbog čega još uvek nije izabran državni sekretar za informisanje?

Pitanja važna za građane Srbije, a naročito medijsku zajednicu, kao što su konkursi za sufinansiranje medijskih projekata, ali i rok za brisanje iz registra novinske agencije Tanjug koje je Akcionim planom za primenu Medijske strategije predviđeno do kraja marta, prolaze bez državnog sekretara.

Iako se u Akcionom planu navodi da je rok za „unapređivanje kadrovskih, organizacionih i tehničkih kapaciteta Ministarstva kulture i informisanja“ poslednji kvartal prošle godine, na pitanja UNS-a da li je i koga predložilo Vladi kao kandidata za državnog sekretara, Ministarstvo kulture nije odgovorilo.

Ni dosadašnji državni sekretar Aleksandar Gajović nije bio raspoložen da za UNS da komentariše izbor svog naslednika.

Ipak, njegovi prethodnici saglasni su da je izbor državnog sekretara za informisanje i medije od velikog značaja kako za rad Ministarstva, tako i za medijsku zajednicu, te da je neobično što se sa izborom ovoliko čeka.

Generalni sekretar UNS-a i bivši državni sekretar za informisanje i medije Nino Brajović kaže da „za razliku od ministarstava koja imaju veliki broj ljudi pa u skladu sa tim i više državnih sekretara, ovde to nije slučaj i državni sekretar vodi mali tim ljudi za celokupni medijski sektor u kojem zaista ima mnogo posla, ukoliko se želi biti proaktivan, a za koji je, takođe potreban poseban nivo autonomije“.

On navodi da je dok je bio državni sekretar, „brinuo o izboru članova komisija za konkurse, radu sektora za normativne poslove, međunarodnu saradnju, finansije, organizovao istraživanja“.

„Kada je ministar bio van zemlje išao sam i na sednice Vlade. U poslu sam bio samostalan, ministar Vukosavljević nikada mi se nije mešao u posao. Sada Ministarstvo kulture ima dodatna, posebno velika zaduženja u sprovođenju Medijske strategije tako da ta pozicija ne sme ni dana biti upražnjena“, ističe Brajović.

Nekadašnji državni sekretar za informisanje Saša Mirković kaže da je „u prethodna četiri meseca, resorno ministarstvo kojim rukovodi potpredsednica Vlade Maja Gojković u mnogo većoj meri bilo ministarstvo kulture nego informisanja“.

„Pored niza drugih razloga, ovoj tezi ide u prilog i bitna činjenica da četiri meseca nakon formiranja Vlade nije imenovan državni sekretar za informisanje. Ovo je čudnije ako se zna da državni sekretari dolaze na pozicije na osnovu političkih dogovora i da je formiranje ove Vlade trajalo rekordna četiri meseca“, navodi Mirković i dodaje da ovo kašnjenje „nije u skladu ni sa Akcionim planom za primenu Medijske strategije“.

Mirković kaže da ako se zna da je mandat državnog sekretara vezan za mandat ministra, ne vidi u čemu je problem i zašto se još uvek čeka imenovanje državnog sekretara u tako zahtevnom i pulsirajućem sektoru kakvo je informisanje.

„Pogotovo kada znamo da je mandat ove Vlade od samog početka vremenski oročen. Jedini razlog može da bude nedostatak političke volje pošto je prvi put resorna ministarka kulture i informisanja ujedno i potpredsednica Vlade, a to je potvrda nesporne političke moći. Politička volja i politička moć su u slučaju imenovanja državnog sekretara za infomisanje u vidljivoj diskrepanciji“, kaže Mirković.