Zec: Vlast bitno utiče na uređivačku politiku RTS-a

Vladajuća SNS još uvek se nije izjasnila povodom tog zahteva, iako su to potpisnici eksplicitno tražili.

Ekonomista Miodrag Zec, jedan od potpisnika zahteva, smatra da sama činjenica da „vlast bitno utiče na uređivačku politiku RTS“, koji je daleko od nezavisnog medija, govori da je „vlast već rekla šta misli o tome“.

– Problem je što javni servis i država trpe sve turbulencije izbornog ciklusa. Neke stvari, kao što su državni činovnici, profesionalci u državnom aparatu, duboka država, nešto što je objektivno informisanje, institucije, univerzitet, treba da funkcionišu nezavisno od tekućih promena vlasti. Nažalost, kod nas kad god se promeni vlast, menja se sve po vertikali, do šofera. I to je glavni problem stranačke države, kaže za Danas Zec.

On dodaje da državne institucije moraju da budu odvojene od tekuće smene vlasti.

– Jedna je stvar menjati ministre ali da se menjaju šefovi raznih vladinih ofisa, to je loše. Prosto, država treba da ima kontinuitet i da ne trpi povratne posledice neprekidnog diskontinuiteta u izvršnoj vlasti. To podrazumeva nezavisno sudstvo, nezavisan javni servis, profesionalizam, a toga svega ovde nema, zaključuje Zec, ali i dodaje da je potpis na zahtev koji je upućen RTS-u zapravo „vapaj žednog u pustinji“.

Zec objašnjava da je sporno to što se na servisu svih građana ne čuju bitne informacije, druga strana, različita mišljenja. „RTS je u službi svih građana i treba čitav niz ideja važnih za društvo da bude tretiran iz više uglova posmatranja, da bi se dobila objektivna celina. To pravo na slobodu i različito mišljenje treba da bude oslikano prvenstveno na RTS-u“, navodi Zec.

S obzirom da ni RTS nije reagovao niti odgovorio ni na prvi dopis, u kome je 150 akademskih profesora, ali i oko 2.000 građana svojim potpisima tražilo da se izmeni način na koji javni servis izveštava o bitnim događajima u zemlji, kao ni na drugi u kom je oko 85 profesora tražilo ostavke čelnika Upravnog odbora, Programskog saveta, Glavnog urednika informativnog programa i direktora Radio-televizije Srbije, teško je poverovati da će svoj stav o tome dati i vladajuće stranka.

Inicijator zahteva, naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović, istakao je ranije da je još pre tri nedelje pozvao predsednika države i vladajuću koaliciju da se izjasni o upućenim zahtevima, te da je indikativno što nijedan glas sa te strane ne stiže.

To što RTS nije ozbiljno razmatrao zahteve koje je uputio deo akademske zajednice, Milivoje Pavlović, predsednik Programskog saveta RTS-a, opravdava time što je neprihvatljivo, kako smatra, da jedna grupa ljudi nastupa u ime cele akademske zajednice. „Nemam ništa protiv da se odgovornost ispita, ali po proceduri a ne tako što će se jedna grupa proglasiti da govori u ime cele akademske zajednice“, naveo je tada Pavlović.

Slobodan Prvanović, međutim, smatra da rukovodstvo RTS u mnogo slučajeva nije razmišljalo o poštovanju procedure a godinama već ni o poštovanju zakona.

– Kolega Milivoje Pavlović se nije procedure setio recimo, prošle godine u martu kada su programski saveti RTS i RTV imali zajedničku sednicu i kada su najpre pozvali građane da dođu na javnu raspravu o programu RTS, a na kraju u zaključku napisali da pozivaju građane da se ne odazovu, da „ne podlegnu izvitoperenoj kvazidemokratiji pojedinaca i grupa koji žele bolje da se pozicioniraju koristeći nasilje“. Tada mu nije smetalo da krši proceduru, a sa druge strane, njemu godinama nije smetalo to što RTS ne poštuje zakon, tako da mi je ta njegova izjava malo nekorektna i neprimerena. Ali bilo bi naivno očekivati drugačije, s obzirom da je Pavlović bio prorektor Megatrend univerziteta, a i ministar informisanja u vladi Nikole Šainovića i Radomana Božovića, navodi Prvanović uz opasku da je Pavlović i postavljen u savet kao partijski vojnik. Podsetimo, Prvanović je prošle nedelje najavio protest za 29. februar na koji će izaći potpisnici peticije ukoliko njihovi zahtevi za smenama rukovodstva budu ignorisani.

Kako je naveo, do sada su podršku zahtevima univerzitetskih profesora podržali 1 od 5 miliona, Demokratska stranka i sve članice Saveza za Srbije, Građanski front i Sindikat nezavisnost RTS.