Zekić o tome što REM nije podnosio prijave protiv televizija: Nikom ništa

Više od godinu dana REM nije podnosio prijave protiv televizija zbog mogućeg kršenja Zakona o oglašavanju, čime im je omogućio da bez ikakvih posledica zarađuju milione evra. Predsednica Saveta ovog tela za CINS kaže da budemo bez brige jer sada rade redovno, a za taj prekid – nikom ništa.

CINS je u oktobru prošle godine otkrio da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) godinu dana nije protiv televizija podnosilo prekršajne prijave zbog mogućeg kršenja Zakona o oglašavanju. Time im je tolerisano što su emitovali reklame duže nego što zakon dozvoljava. Više reklama znači i više novca, koji se u ovom slučaju meri milionima evra. I to bez ikakve sankcije.

Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić nam je tada rekla da se „ne sekiramo ništa“ i da je „sve pod kontrolom“.

Ipak, do danas prijave za ove prekršaje nisu podnete i većina njih je zastarela. Zekić kaže da su tada „radili regionalne medije“, i da to „nije neki veliki prekid“. Kaže i da sada rade redovno i da budemo bez brige.

„To što je bilo dok je bilo tog prekida – nikom ništa. Sada radimo redovno od septembra, bez brige“.

Na pitanje novinarke CINS-a čija je odgovornost što su ti prekršaji zastareli, Zekić je, pre nego što se veza prekinula, kratko rekla:

„Nema tu nikakve odgovornosti“.

Sa druge strane, Vladana Jaraković, pravnica iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), kaže da je dužnost REM-a da vrši nadzor, a onda i da podnese prekršajnu prijavu – kada za to postoje razlozi.

„Odgovornost za nezakonito postupanje treba tražiti pre svega kod onih organa REM-a koji su zaduženi za staranje o zakonitosti njegovog rada – predsednika Saveta odnosno, nakon usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima, i direktora REM-a.“

Članovi Saveta REM-a su na sednici krajem februara ove godine razmatrali izveštaje o nepravilnostima koji se tiču Zakona o oglašavanju, ali samo za period od septembra prošle godine. Period od avgusta 2022. do kraja avgusta 2023. je preskočen, na šta je ukazalo i ranije istraživanje CINS-a.

Tako je samo u avgustu 2022, prema podacima do kojih je došao CINS, televizija Pink više od 300 puta „produžila“ reklame .

Ako se uzme da je prema tada dostupnom cenovniku jedna sekunda oglašavanja na Pinku koštala i do 24 hiljade dinara, vrednost takvog reklamnog prostora je mogla da vredi i više od 800 miliona dinara. Tačnu zaradu je teško izračunati zbog popusta koje televizije daju oglašivačima.

CINS je ranije pisao kako sistem kažnjavanja televizija nije funkcionisao i kada je REM podnosio prijave Prekršajnom sudu, jer su oni završavali kao zastareli ili sa minimalnim kaznama.

Ovo potvrđuje i Olivera Zekić za CINS, s tim da krivicu svaljuje na sam Prekršajni sud.

„I kada redovno radimo to u 90% slučajeva ode na zastaru, ali kod Prekršajnog suda, ne kod nas. Mi sa tim delom pravosuđa nemamo nikakve veze, pošaljemo na sud, to zastari i nikom ništa“.

Ipak, Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, koja je bila i članica Saveta za štampu, je za CINS ranije rekla da je jedan od razloga za zastaru i to što su prijave kasno podnošene.

„Kada sud dobije i dok stigne do sudije predmet, došlo je do zastare. To se skoro uobičajeno dešava. Koja je svrha svega toga, da li se određeni medij štiti ili REM principijelno ne radi svoj posao – to je pitanje za njih.“

Kako je tada za CINS rekao politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun zahvaljujući, između ostalog, i ovakvoj zaradi od oglašavanja, televizije, a posebno one sa nacionalnom frekvencijom, mogu da više novca ulažu u produkciju, pa i političkog i društvenog programa. Ovo potom ima veliki uticaj na oblikovanje stavova građana.

CINS godinama prati rad REM-a i kroz više istraživanja smo pokazali kako je ovo telo žmurilo na nasilje i štitilo televizije sa nacionalnom frekvencijom. Vladana Jaraković smatra da REM radi u korist televizija sa nacionalnom frekvencijom.

„Mislim da REM ima apsolutnu naklonjenost prema čemu god da oni puštaju.“

Kaže i da to što REM ne radi svoj posao ima posledica i po programe televizija.

„I u izbornoj kampanji, na kraju krajeva, smo videli šta to donosi – sve veću agresiju u tonu koji smo imali na televizijama sa nacinalnom frekvencijom, diskreditaciju opozicionih predstavnika koja je odlazila sve do govora mržnje, pa i slučaj Miketić koji je ostao nekažnjen. Prikazivanje pornografskog snimka u jutarnjom programu, to je neka granica koja se do sada nije prešla.“