Zloupotrebe medijskih sporova

Zaštita prava na privatnost, kao i časti i ugleda ličnosti, u poslednje vreme se zloupotrebljava tako što se tim povodom pokrene spor, ali i da bi se neki medij pod pritiskom tužbe i eventualne naknade štete primorao da prestane da izveštava o nekoj pojavi, događaju ili ličnosti, izjavila je advokatica Jukoma Milena Vasić

Vasić je na skupu „Otvorena vrata pravosuđa“, posvećenog medijskim sporovima, naglasila da je u toj vrsti sporova uvek pitanje gde je granica između prava na privatnost i zaštitu ličnosti i prava javnosti da zna i slobode medija.

„U sporovima se upravo ‘vaga’ koje od dva prava preteže“, objasila je Vasić i dodala da se pojam „medijski spor“ može odnositi na tužbe jednog medija protiv drugog, ili kada pojedinac pokrene spor protiv medija zbog zaštite časti i ugleda, a mogu da se vode i za zaštitu prava na odgovor i ispravku, kao i zbog zaštite presumpcije nevinosti.“

Koordinator za medije Višeg suda u Beogradu Tatjana Matić upozorila je da poverenje između građana i pravosuđa često može biti narušeno senzacionalističkim izveštavanjem.

„Moje iskustvo je da se senzacionalizam pojavljuje kada novinari prenose informacije koje nisu proverene iz više različitih izvora, kao i zbog nedostatka profesionalizma kod novinara i želje da se bude prvi kada se plasira vest“, kazala je Matić.

Ona je na osnovu statistike suda ocenila da je u proteklih pet godina primetan blagi porast prijema novih tužbi u medijskim sporovima.

„U 2021 primljeno je 637 tužbi, a rešena su 552 predmeta, dok se ranije broj primljenih tužbi kretao oko 500 godišnje. Prosečno trajanje postupka je godinu do dve dana“, navela je Matić.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić prisetio se sporova koji su vođeni protiv Kikindskih novina, čiji je bio urednik pre i posle 2000. godine.

„Sporovi koji su vođeni posle demorkatskih promena govorili su mi koliko smo se malo odmakli od devedesetih, kako smo i dalje u suštini partijska država, i da ‘duboka država’ funkcioniše kroz veze policijskih, finansijskih i kriminalnih moćnika sa državnim funkcionerima“, rekao je Bodrožić.

Ispričao je da ga je posebno povređivala snishodljivost sudija prema moćnim i uticajnim ljudima.

„Paradoks je da se slučajevi koje smo mi dobijali pred sudom i praksa koja je uspostavljena kao deo osvajanja medijskih sloboda danas koristi u odbrani onih koji sada sprovode ‘medijska suđenja’, nazivaju se novinarima i medijima i izvlače se na osnovu toga, a neverovatno je šta su sve ljudi spremni da kažu i da se sakriju iza slobode govora i kriminalizuju kritičare društva“, upozorio je Bodrožić.

Jedan od rukovodilaca projekta „Otvorena vrata pravosuđa“ iz Komiteta pravnika za ljudska prava Momčilo Živadinović rekao je da su „Otvorena vrata pravosuđa“ forumi za diskusiju koji omogućavaju građanima ne samo da čuju predstavnike pravosuđa, već i da neposredno komuniciraju sa njima.

„Sam program počeo je pre tri i po godine u 15 sudova na teritoriji Srbije, koji su se isticali po efikasnosti, a do sada se ta saradnja proširila na više od 60 sudova i tužilaštava“, naveo je Živadinović.